Капила

С Википедије, слободне енциклопедије

Капила
Wатерцолоур паинтинг он папер оф Капила
Слика Капиле на папиру воденим бојама
Име по рођењуКапила
Датум рођења6. век
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Активни период6. век
ДеловањеОснивач самкјиске школе хиндуистичке филозофије

Капила (कपिल) име је различитих индивидуа у древним и средњовековним индијским текстовима, од којих је најпознатији оснивач Самкја школе хиндуистичке филозофије.[1][2] Познати Капила од Самкје се сматра ведским мудрацом,[2][3] за кога се процењује да је живео у 6. веку пне,[4] или у 7. веку пне.[5]

Риши Капила је заслужан за ауторство утицајне Самкја-сутре, у којој афористичне сутре представљају дуалистичку филозофију Самкје.[6] Капилов утицај на Буду и будизам већ су дуго предмет научних проучавања.[7][8]

Многе историјске личности у хиндуизму и ђаинизму, митске личности, места ходочашћа у индијској религији, као и древна сорта крава, познати су именом Капила.[5][9][10]

Статуа Капиле Махарши, Нашик

Биографија[уреди | уреди извор]

Име Капила појављује се у многим текстовима и вероватно се та имена односе на различите људе.[11][12] Најпознатија референца је мудрац Капила са његовим учеником Асуријем, који се у индијској традицији сматрају првим мајсторима школе Самкја хиндуистичке филозофије. Док је он претходио Буди, нејасно је у ком веку је живео, и неки сугеришу да је то био 6. век пне.[4] Други га смештају у 7. век пне.[11][13] То га ставља у касни ведски период (1500 пне до 500 године пне), а био је називан ведским мудрацом.[2][3]

Капила је заслужан за ауторство утицајне сутре, зване Самкја-сутра (која се такође назива Капила-сутра). У њој се афористички представља дуалистичка филозофија Самкје.[6][14] Ове сутре су објашњене у једном другом добро проученом тексту хиндуизма, званом Самкјакарика.[11] Поред теорија Самкје, он се појављује у многим дијалозима хиндуистичких текстова, попут објашњавања и одбране начела Ахимсе (ненасиље) у Махабхарати.[1]

Хиндуизам[уреди | уреди извор]

Капила је десето дете мудраца Кардаме и Девахутија. Нарајана даје Кардами благодат да ће се и сам родити као његов син. Пошто је то постигао, Кардама је желео да оде у шуму ради покајања, истраживања и ведског проучавања. Кардама је имала девет ћерки које су биле веома учене и кренуле су да се удају за велике мудраце који се помињу у историји древне Индије.^ Кала се удала за Маричија, Анусуја се удала за Атрија, Арундати се удала за Вашишту, Хавирбху се удала за Пуластју, а Шанти се удала за Атарвана.

Ведски текстови[уреди | уреди извор]

Ригведа X.27.16 помиње Капилу (даśāнāм екам капилам) за коју је ведски коментатор Сајана из 14. века мислио да се односи на мудраца; гледиште које Чакраварти 1951. и Ларсон 1987. сматрају непоузданим, при чему Чакраварти сугерише да се та реч односи на једног од Марута,[15] док Ларсон и Батачарја наводе капилам у том стиху значи „смеђосмеђ” или „црвенкасто-браон”;[16] како је такође превео Грифит.[ноте 1]

Серија Сата-питака о Шакама Јаџурведи – за коју се процењује да је састављена између 1200. и 1000. пре нове ере[19] – помиње Капила Шака која се налази у Арјаварти, што имплицира да је школа Јаџурведе названа по Капили.[16] Израз Капилеја, што значи „кланови Капиле”, појављује се у Ајтареји Брахмани VII.17, али не пружа никакве информације о оригиналној Капили.[ноте 2] Паришиста (аденда) из Атарваведе (у XI.III.3.4)[ноте 3] помиње Капила, Асури и Панкашика у вези са ритуалом либације за који се нуди тарпана.[16] У стиху 5.2 Шветашватара Упанишаде, наводи Ларсон, појављују се и термини Самкја и Капила, при чему Капила значи боја, као и „пророк“ (Риши) са фразом „ṛṣиṃ прасūтаṃ капилам ... там агре..“; што се у поређењу са другим стиховима Шветашватара Упанишада Капиле вероватно може протумачити као Рудра и Хирањагарба.[16] Међутим, Макс Милер сматра да Хирањагарба, односно Капила у овом контексту, варира у зависности од тенора Упанишаде, да је различит и да се касније користи да повеже Капилу и додели ауторство Санкја система Хирањагарби у знак поштовања према филозофском систему.[22]

Пуране[уреди | уреди извор]

Капила је, наводи Џорџ Вилијамс, живео много пре стварања Епа и Пурана, а његово име је кооптирано у разним касније компонованим митологијама.[23]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ дасхАнАмекаМ капилаМ самАнаМ таМ хинванти кратавепАрyАyа
    гарбхаМ мАтА судхитаМ вакСаНАсвавенантантуСаyантИ бибхарти [17]
    Транслатед бy Гриффитх ас:
    Оне оф тхе тен, тхе таwнy, схаред ин цоммон, тхеy сенд то еxецуте тхеир финал пурпосе.
    Тхе Мотхер царриес он хер бреаст тхе Инфант оф нобле форм анд соотхес ит wхиле ит кноwс нот.[18]
  2. ^ Qуоте фром Цхакраварти'с wорк: Тхесе Капилеyас аре тхе цланс оф Капила, бут wхо wас тхе оригинал Капила, wе цаннот кноw; фор тхе теxт доес нот супплy ус wитх анy фуртхер дата. Ин хис артицле он тхе Śāкхāс оф тхе Yајурведа, Др. Рагхувира ацqуаинтс ус wитх оне Капила Śāкхā тхат wас ситуатед ин тхе Āрyāварта. Бут wе до нот кноw анyтхинг елсе ас регардс тхе Капила wитх wхом тхе саид бранцх wас ассоциатед. Фуртхер ин тхе кхилас оф тхе Ргведа, оне Капила ис ментионед алонг wитх соме отхер сагес. Бут тхе аццоунт оф алл тхесе Капилас ис верy меагре анд хенце цаннот бе муцх естиматед ин дисцуссинг тхе аттитуде оф Сāṃкхyа Капила тоwардс тхе Ведас. Тхоугх тхе Сāṃкхyа вехементлy цритицисес тхе Ведиц сацрифицес, бут тхеребy ит доес нот тоталлy сет асиде тхе валидитy оф тхе Ведас. Ин тхат цасе ит ис суре то фалл ундер тхе цатегорy оф тхе нāстика пхилосопхy анд цоулд нот еxерцисе со муцх инфлуенце упон тхе ортходоx миндс; фор ит ис wелл кноwн тхат мост оф тхе бранцхес оф ортходоx литературе аре море ор лесс реплете wитх тхе праисе оф Самкхyа".[20]
  3. ^ Тхе париśиṣṭа то еацх Веда wере цомпосед афтер тхе Веда;[21] Атхарваведа итселф естиматед то хаве беен цомпосед бy абоут 1000 БЦЕ.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Арти Дханд (2009). Wоман ас Фире, Wоман ас Саге. Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 41—42. ИСБН 978-0-7914-7988-9. 
  2. ^ а б в Тхе Неw Енцyцлопæдиа Британница. Едиторс оф Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница. 1998. стр. 731. ИСБН 978-0-85229-633-2. , Qуоте:"Капила (фл. 550 БЦ), Ведиц саге анд фоундер оф тхе сyстем оф Самкхyа, оне оф тхе сиx сцхоолс оф Ведиц пхилосопхy."
  3. ^ а б Гуида Мyрл Јацксон-Лауфер (1994). Традитионал Епицс: А Литерарy Цомпанион. Оxфорд Университy Пресс. стр. 321. ИСБН 978-0-19-510276-5. , Qуоте: "Капила wас а Ведиц саге (ца. 550 Б.C.) анд фоундер оф тхе Самкхyа сцхоол оф Ведиц пхилосопхy.";
    Јохн Халдане; Крисхна Дронамрају (2009). Wхат I Реqуире Фром Лифе. Оxфорд Университy Пресс. стр. 225. ИСБН 978-0-19-923770-8. 
  4. ^ а б Капила Енцyцлопæдиа Британница (2014)
  5. ^ а б Јамес Г. Лоцхтефелд (2002). Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм: А-MНеопходна слободна регистрација. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. стр. 350. ИСБН 978-0-8239-3179-8. 
  6. ^ а б Капила (Јамес Роберт Баллантyне, Транслатор, 1865), Тхе Сāмкхyа апхорисмс оф Капила на сајту Гугл књиге, пагес 156–157
  7. ^ Маx Муллер ет ал. (1999 Репринт), Студиес ин Буддхисм, Асиан Едуцатионал Сервицес, ISBN 81-206-1226-4, пагес 9–10
  8. ^ W. Wоодхилл Роцкхилл (2000 Репринт), Тхе Лифе оф тхе Буддха анд тхе Еарлy Хисторy оф Хис Ордер, Роутледге, ISBN 978-1-136-37937-6, пагес 11–19
  9. ^ Кнут А. Јацобсен (2013). Пилгримаге ин тхе Хинду Традитион: Салвифиц Спаце. Роутледге. стр. 114—115. ИСБН 978-0-415-59038-9. 
  10. ^ Хемацандра (1998). Тхе Ливес оф тхе Јаин Елдерс. Р. C. C. Фyнес (Транслатор). Оxфорд Университy Пресс. стр. 144—146, Цанто Севен, версес 1—19. ИСБН 978-0-19-283227-6. 
  11. ^ а б в ПТ Рају (1985), Струцтурал Дептхс оф Индиан Тхоугхт, Стате Университy оф Неw Yорк Пресс, ISBN 978-0-88706-139-4, паге 304
  12. ^ Бурлеy, M. (2009). „Капила: Фоундер оф Самкхyа анд Аватара оф Висну (wитх а Транслатион оф Капиласурисамвада). Бy Кнут А. Јацобсен.”. Тхе Јоурнал оф Хинду Студиес. Оxфорд Университy Пресс. 2 (2): 244—246. дои:10.1093/јхс/хип013. 
  13. ^ А. L. Херман (1983). Ан Интродуцтион то Буддхист Тхоугхт: А Пхилосопхиц Хисторy оф Индиан Буддхисм. Университy Пресс оф Америца. стр. 178. ИСБН 978-0-8191-3595-7. 
  14. ^ Маx Муллер ет ал. (1999 Репринт), Студиес ин Буддхисм, Асиан Едуцатионал Сервицес, ISBN 81-206-1226-4, page 10 with footnote
  15. ^ Chakravarti, Pulinbihari (1951). Origin and Development of the Sāṃkhya System of Thought (PDF). Oriental Books Reprint Corporation: exclusively distributed by Munshinam Manoharlal Publishers. стр. 6. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2016. 
  16. ^ а б в г Larson, Gerald James; Potter, Karl H.; Bhattacharya, Ram Shankar (1987). The Encyclopedia of Indian Philosophies: Sāṃkhya, Volume 4 of The Encyclopedia of Indian Philosophies. Princeton University Press, (Reprint: Motilal Banarsidass). стр. 109. ISBN 978-0-691-60441-1. 
  17. ^ „Rig Veda (Sanskrit): Text - IntraText CT”. Архивирано из оригинала 26. 8. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2016. 
  18. ^ „Rig Veda (Griffith tr.): Text - IntraText CT”. Архивирано из оригинала 26. 8. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2016. 
  19. ^ а б Michael Witzel (2003), "Vedas and Upaniṣads", in The Blackwell Companion to Hinduism (Editor: Gavin Flood), Blackwell, ISBN 0-631-21535-2, pages 68–70
  20. ^ Chakravarti, Pulinbihari (1951). Origin and Development of the Sāṃkhya System of Thought (PDF). Oriental Books Reprint Corporation: exclusively distributed by Munshinam Manoharlal Publishers. стр. 7. Архивирано (PDF) из оригинала 22. 8. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2016. 
  21. ^ Moriz Winternitz; V. Srinivasa Sarma (1996). A History of Indian Literature. Motilal Banarsidass. стр. 261—262. ISBN 978-81-208-0264-3. Архивирано из оригинала 8. 7. 2016. г. Приступљено 11. 10. 2016. 
  22. ^ Müller, F.Max (2012). The Upanishads, Part 2. Courier Corporation. стр. xxxviii-xli. ISBN 978-0-486-15711-5. 
  23. ^ George M. Williams (2008). Handbook of Hindu Mythology. Oxford University Press. стр. 181. ISBN 978-0-19-533261-2. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Kapila na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kapila&oldid=27676717”