Карч Кирај

С Википедије, слободне енциклопедије

Карч Кирај
Пуно имеЧарлс Фредерик Кирај
Име по рођењуЦхарлес Фредерицк Киралy
НадимакКарцх Киралy
Датум рођења(1960-11-03)3. новембар 1960.
Место рођењаЏексон, Мичиген
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ОбразовањеУЦЛА
Занимањеодбојкаш и тренер
Висина6 фт 2 ин (1,88 м)
Тежина205 лб (93 кг)

Чарлс Фредерик "Карч" Кирај (/ˈкɑːртʃ кɪˈраɪ/) (рођен 3. новембар 1960) је амерички одбојкашки играч, тренер и медијски најављивач. Осамдесетих година прошлог века он је био централни део Националног тима САД који је освојио златне медаље на Олимпијским играма 1984. и 1988. године. Поновно је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1996. године, које су садржале прво олимпијско такмичење у одбојци на песку. Он је једини играч (мушкарац или жена) који је освојио златне олимпијске медаље, у категоријама одбојке у дворани и на песку. Он је играо студентску одбојку за УЦЛА Бруинсе, где су његове екипе освојиле три државна првенства под главним тренером Алом Скејтсом.

Кирај је тренутно главни тренер Женске одбојкашке репрезентације Сједињених Држава.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Кирај је одрастао у Санта Барбари у Калифорнији. Одбојку је почео играти са шест година уз подршку свог оца, др Ласла Кираја, који је био члан мађарске јуниорске репрезентације пре него што је напустио земљу током Мађарског националног устанка 1956. године. У својој једанаестој години Кирај се такмичио у свом првом турниру у одбојци на песку у пару са својим оцем.[1]

Кирај је похађао средњу школу Санта Барбара, где је био члан мушке одбојкашке екипе. Његов отац је играо кључну улогу у стварању одбојкашког програма за дечаке у школи. Донси из Санта Барбаре су досегли два пута до утакмице првенства током Кирајевог средњошколског периода, стигавши до финала кад је био у другој години, пре него што су изгубили првенствени меч од средње школе Сан Клементе 1976. године. У његовој сениорској години Кирајев средњошколски тим је био непоражен. Они су освојили ЦИФ СС победивши средњу школу Лагуна Бич у финалној утакмици 1978. године, а Кирај је изабран за играча године секције.[2] Током његових средњошколских година Кирај је био позван да се придружи јуниорском националном тиму, на којем се такмичио три године. Кирај је за свој успех придавао заслуге свом средњошколском тренеру, Рику Олмстеду, јер му је указао на вредност марљивог рада и залагања.

Колеџ каријера[уреди | уреди извор]

Године 1978 Кирај се уписао на УЦЛА, где је дипломирао биохемију. Он је исто тако био члан Епсилон Сигма огранка брадства Ламбда Хи Алфа. Од своје прве године, играо је спољашњег нападача и сетера у одбојкашком тиму Бруинса, играјући насупрот јуниора Синџина Смита у бруинсовом 6-2 нападу. Под главним тренером Алом Скејтсом, Кирај је одвео УЦЛА до НЦАА мушког одбојкашког првенства у његовој првој сезони, 1979. године. У његовој другој сезони, Бруинси су поново стигли до финала, али су изгубили од УСЦ ривала. УЦЛА је освојо прво место током Кирајеве јуниорске сезоне. Кирај је каријеру на факултету завршио са још једном титулом током своје сениорске године. Током његове четири године, Бруинси су остварили рекорд мечева од 123–5, са титулама из 1979, 1981. и 1982. Они су били непоражени у сезонама 1979 и 1982.[3] Кирај је зарадио свеамеричке почасти током сваке од те четири године,[4] и био је награђен као најистакнутији играч НЦАА одбојкашких турнира 1981. и 1982. године.[5]

Кирај је дипломирао биохемију на УЦЛА са високим просеком у јуну 1983. године.[6]

Кирај је 1992. године примљен у Хол славних УЦЛА, а његов дрес је пензионисан 1993. године.[6][7]

Док је одрастао, Кирај је желео да буде биохемичар да би кренуо стопама свог оца, али то се променило када се придружио репрезентацији САД и довео је до више златних медаља. Два пута је проглашен за најбољег играча света од стране међународног управљачког тела. Проглашен је и за најбољег одбојкаша 20. века.[8]

Репрезентација Сједињених Држава[уреди | уреди извор]

Кирај се придружио националном тиму 1981. године.[9] Играјући спољњег нападача, показао се као изузетно солидан додавач. Заједно са тимским колегом Алдисом Берзинсом, Кирај је био основа система „два човека“ за пријем сервиса који је Даг Бил креирао 1983. године.[10] Поред покривања половине терена при пријему сервиса и доследног испоручивања лопте дизачу тима Дастију Двораку, Кирај се показао као одличан дефанзивац и веома продуктиван спољни нападач. Кирај је предводио репрезентацију САД до златне медаље на Летњим олимпијским играма 1984. године, надвладавши иницијални пораз од Бразилског тима и победивши Бразил у финалу. Кирај је био најмлађи играч у тиму који је освојио златну медаљу.

Репрезентација САД показала је своје место као најбољи тим на свету освајањем ФИВБ Светског купа 1985. године, након чега је уследило ФИВБ Светско првенство 1986. године. На Летњим олимпијским играма 1988. тим је освојио своју другу златну олимпијску медаљу, овог пута победивши СССР у првенственој утакмици. Кирај је изабран за капитена за тим из 1988. у Сеулу. ФИВБ је прогласио Кирајја за најбољег играча света 1986. и 1988. године.[11]

Након Олимпијских игара 1988. Кирај се повукао из националног тима. Он и саиграч Стив Тимонс играли су професионалну одбојку за Ил Месагеро Равена у Италији од 1990. до 1992. године.[7] У тиму су били Италијани Фабио Вуло и Андреа Гардини, Роберто Маскијарели и Стефано Маргути. У две сезоне тим је освојио низ титула, укључујући Италијанску одбојкашку лигу (1991), Куп Италије (1991), ФИВБ Светско клупско првенство за одбојкаше (1991), ЦЕВ Лигу шампиона (1992) и Суперкуп Европе (1992).

Каријера у одбојци на песку[уреди | уреди извор]

Кирај је имао дугу каријеру на професионалним плажама и са 148 освојених турнира у каријери је играч са највише победа у историји спорта. Он је освојио најмање један турнир у 24 од 28 сезона колико је играо у каријери која је трајала четири деценије. Освојио је титуле са 13 партнера, а на домаћим такмичењима доспевао је у полуфинале у више од 80% случајева. Кирај се такмичио до својих средњих 40-их.[12]

Кирај је играо на свом првом турниру на плажи са 11 година као очев партнер. Кирај је рекао да је као 11-годишњак био одушевљен што је открио да у одбојци на песку може да се такмичи са одраслим мушкарцима под једнаким условима. Свој А и АА рејтинг стекао је на плажи са 15 година, а ААА са 17. Кирајев први велики продор на плажи догодио се на плажи Хермоса 1978. Као 17-годишњак који је управо завршио средњу школу, он је шокирао посматраче Хермосе досезањем финала пре него што су он и партнер Марко Ортега изгубили од данашњег доминантног тима на плажи, Џима Менгеса и Грега Лија.[13] Почетком 1980-их, Кирај је формирао успешан тим на плажи у пару са саиграчем са УЦЛА Синџином Смитом. Партнерство се раскинуло када се Кирај фокусирао на репрезентацију САД.

Године 1992, Кирај је оставио каријеру у дворани, враћајући се у САД да би играо одбојку на песку са пуним радним временом на АВП турнеји. Кирај је одабрао Кента Стефеса за свог партнера у дублу. Стефес је био талентовани млађи играч који је рано напустио УЦЛА да би почео да игра на професионалној турнеји на плажи. Кирај и Стефес су убрзо постали доминантни пар на турнеји, заменивши бившег саиграча и партнера у дублу Смита и његовог партнера Рандија Стоклоса као најбољи тим на плажи. Године 1996, Кирај се вратио на Олимпијске игре, овог пута такмичећи се у одбојци на песку са својим партнером Стефесом. Кирај и Стефес су освојили златну медаљу, прву икада додељену за мушку одбојку на песку.

Кирај је наставио да осваја турнире у својим 40-им, забележивши две победе на АВП турнирима са својим партнером Брентом Доблом 2002. и 2003. и још четири са Мајком Ламбертом 2004. и 2005. Кирајјева последња победа стигла је у августу 2005, када су он и Ламберт победили на Хантингтон плажи. Године 2006, Кирај се удружио са Ларијем Витом, а 2007. са Кевином Вонгом. Његови тимови су наставили да бележе високе пласмане. Током своје каријере на плажи, Кирај је освојио преко 3 милиона долара у новцу од награда, а зарадио је знатно више на рекламама. Кирај се повукао из АВП турнеје након сезоне 2007.[14]

Ултиматно, Кирај је освојио 148 професионалних титула у одбојци на песку, од којих 74 са Стефесом.[9] Следећи најближи играч по укупном броју победа је Синђин Смит са 139. После Смита је његов дугогодишњи партнер, Ренди Стоклос, са 122. Следећи најближи играч је Кент Стефес са 110, а следи га Емануел Рего, са 78 победа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Прице, Схаwн (6. 5. 2007). „Диггинг лифе, он анд офф санд”. Оранге Цоунтy Регистер. Приступљено 8. 10. 2013. 
  2. ^ Итагаки, Мицхаел (25. 4. 1995). „Тхе Турнинг Поинт: Синце Мид-'70с Лагуна Беацх Хас Рулед Боyс' Воллеyбалл”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 21. 5. 2014. 
  3. ^ Тинлеy, Сцотт (20. 4. 2012). „Легендарy УЦЛА мен'с воллеyбалл цоацх Ал Сцатес схоотс фор 20тх ринг”. Спортс Иллустратед. Приступљено 26. 7. 2019. 
  4. ^ Марроqуин, Арт (21. 8. 2013). „Суперстар Киралy ноw цоацхинг УС воллеyбалл”. Оранге Цоунтy Регистер. Приступљено 21. 3. 2017. 
  5. ^ „НЦАА Натионал Цоллегиате Мен'с Воллеyбалл Цхампионсхип” (ПДФ). Натионал Цоллегиате Атхлетиц Ассоциатион. Приступљено 21. 3. 2017. 
  6. ^ а б „Нотабле Алумни - Голд медалист Карцх Киралy леадс Олyмпиц воллеyбалл теам ин Рио”. УЦЛА Цхемистрy анд Биоцхемистрy. Приступљено 21. 3. 2017. 
  7. ^ а б Wитхерспоон, Wендy (6. 3. 1993). „Абове тхе Рест: Карцх Киралy, Перхапс тхе Греатест Воллеyбалл Плаyер Евер, Ретурнс то УЦЛА он Сундаy то Хаве Хис Јерсеy Ретиред”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 21. 3. 2017. 
  8. ^ „Карцх Киралy | УСОПМусеум”. Унитед Статес Олyмпиц & Паралyмпиц Мусеум (на језику: енглески). 2019-07-20. Приступљено 2021-09-14. 
  9. ^ а б Андерсон, Келли (25. 9. 2007). „Лет Ус Ноw Праисе Карцх Киралy”. Спортс Иллустратед. Приступљено 21. 3. 2017. 
  10. ^ Цоувиллон 2008, стр. 72.
  11. ^ Рапопорт, Фаyе. „Беацх Воллеyбалл - Карцх Киралy”. фоот.цом. Приступљено 21. 3. 2017. 
  12. ^ „Карцх Киралy”. Беацх Воллеyбалл Датабасе. Приступљено 21. 3. 2017. 
  13. ^ Мооре, Давид Леон (22. 7. 2005). „Партнерс парт wаyс, продуце поwер паирс”. УСА Тодаy. Приступљено 26. 7. 2019. 
  14. ^ Мооре, Давид Леон (1. 9. 2007). „Фор воллеyбалл легенд Киралy, оне ласт даy ат тхе беацх”. УСА Тодаy. Приступљено 21. 3. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Карч Кирај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karč_Kiraj&oldid=25562937”