Карбахол
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2-[(аминокарбонил)окси]-N,N,N-триметилетанаминијум хлорид | |
| Клинички подаци | |
| Продајно име | Миостат |
| Drugs.com | Монографија |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Таблета, течност, капи за очи |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | ? |
| Метаболизам | ? |
| Полувреме елиминације | ? |
| Излучивање | ? |
| Идентификатори | |
| CAS број | 51-83-2  |
| ATC код | N07AB01 (WHO) S01EB02 QA03 |
| PubChem | CID 5831 |
| IUPHAR/BPS | 298 |
| DrugBank | APRD00845  |
| ChemSpider | 5626 |
| UNII | 8Y164V895Y |
| KEGG | D00524 |
| ChEBI | CHEBI:3385 |
| ChEMBL | CHEMBL14 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C6H15ClN2O2 |
| Моларна маса | 182.696 g/mol |
| |
| |
Карбахол (Карбастат, Карбоптик, Изопто карбахол, Миостат, карбамилхолин) је лек који се везује за и активира ацетилхолински рецептор. Он је класификован као холинергички агонист. Он се примарно користи за разне офталмолошке сврхе, као што је лечење глаукома, или се употребљава током офталмолошких операција. Он се користи у облику офталмолошких раствора (и.е. капи за очи).[1][2]
Хемија и фармакологија[уреди | уреди извор]
Карбахол је холински карбамат. Он је позитивно наелектрисани кватернарни амин, који се стога слабо апсорбује у гастро-интестиналном тракту и не прелази крвно-мождану баријеру. Он се обично уноси окуларно или путем интраокуларне ињекције. Холинестераза споро метаболизује карбакол. Његово дејство почиње након два до пет минута, а дужина његовог деловања је 4 до 8 сати за топичко дозирање и 24 сата за интраокуларну инјекцију. Пошто се карбакол слабо апсорбује путем топичке администрације, он се користи у смеши са бензалконијум хлоридом да би се убрзала апсорпција.
Карбахол је парасимпатомиметик који стимулише мускаринске и никотинске рецепторе. У окуларној и интраокуларној примени његови главни ефекти су миоза и повишени одлив очне водице (лат. humor aquosus).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Литература[уреди | уреди извор]
- Brenner, G. M. (2000). Pharmacology. Philadelphia, PA: W.B. Saunders Company. ISBN 0-7216-7757-6
- Canadian Pharmacists Association (2000). Compendium of pharmaceuticals and specialties (25th ed.). Toronto, ON: Webcom. ISBN 0-919115-76-4
- Carbachol (1998). MedlinePlus., Приступљено 27. 6. 2004.
- Carbachol (2003). RxList., Приступљено 27. 6. 2004.
- National Institute for Occupational Safety and Health. (2002). Choline, chloride, carbamate. In The registry of toxic effects of chemical substances., Приступљено 27. 6. 2004.
- Carbachol Chloride (2004). Hazardous Substances Data Bank., Приступљено 16. 7. 2004.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
