Карбахол

С Википедије, слободне енциклопедије
Карбахол
IUPAC име
2-[(аминокарбонил)окси]-N,N,N-триметилетанаминијум хлорид
Клинички подаци
Продајно имеМиостат
Drugs.comМонографија
Категорија трудноће
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеТаблета, течност, капи за очи
Правни статус
Правни статус
  • ?
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост?
Метаболизам?
Полувреме елиминације?
Излучивање?
Идентификатори
CAS број51-83-2 ДаY
ATC кодN07AB01 (WHO) S01EB02 QA03AB92
PubChemCID 5831
IUPHAR/BPS298
DrugBankAPRD00845 НеН
ChemSpider5626 ДаY
UNII8Y164V895Y ДаY
KEGGD00524 ДаY
ChEBICHEBI:3385 ДаY
ChEMBLCHEMBL14 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC6H15ClN2O2
Моларна маса182.696 g/mol
  • [Cl-].O=C(OCC[N+](C)(C)C)N
  • InChI=1S/C6H14N2O2.ClH/c1-8(2,3)4-5-10-6(7)9;/h4-5H2,1-3H3,(H-,7,9);1H ДаY
  • Key:AIXAANGOTKPUOY-UHFFFAOYSA-N ДаY

Карбахол (Карбастат, Карбоптик, Изопто карбахол, Миостат, карбамилхолин) је лек који се везује за и активира ацетилхолински рецептор. Он је класификован као холинергички агонист. Он се примарно користи за разне офталмолошке сврхе, као што је лечење глаукома, или се употребљава током офталмолошких операција. Он се користи у облику офталмолошких раствора (и.е. капи за очи).[1][2]

Хемија и фармакологија[уреди | уреди извор]

Карбахол је холински карбамат. Он је позитивно наелектрисани кватернарни амин, који се стога слабо апсорбује у гастро-интестиналном тракту и не прелази крвно-мождану баријеру. Он се обично уноси окуларно или путем интраокуларне ињекције. Холинестераза споро метаболизује карбакол. Његово дејство почиње након два до пет минута, а дужина његовог деловања је 4 до 8 сати за топичко дозирање и 24 сата за интраокуларну инјекцију. Пошто се карбакол слабо апсорбује путем топичке администрације, он се користи у смеши са бензалконијум хлоридом да би се убрзала апсорпција.

Карбахол је парасимпатомиметик који стимулише мускаринске и никотинске рецепторе. У окуларној и интраокуларној примени његови главни ефекти су миоза и повишени одлив очне водице (лат. humor aquosus).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).