Карциноген

С Википедије, слободне енциклопедије
Симбол хазарда од карциногених хемикалија у Глобалном хармонизованом систему.

Карциноген је свака супстанца, радиоизотоп, или радијација која директно учествује у изазивању канцера. То може бити услед њене способности да оштети геном или да онемогући ћелијске метаболичке процесе. Бројне радиоактивне супстанце се сматрају карциноген услед радијације коју емитују, на пример гама зраке и алфа честице. Уобичајени примери карциногена су азбест, поједини диоксини, и дувански дим. Мада се у јавности канциногеност генерално асоцира са синтетичким хемикалијама, њу може да изазове и низ природних супстанци.[1]

Канцер је болест у којој оштећене ћелије не подлежу програмираној ћелијској смрти. Карциногени могу да повисе ризик појаве канцера путем промена ћелијског метаболизма или директних оштећења ДНК у ћелијама. Тиме се ометају биолошки процеси, и индукује неконтролисана, малигна деоба, која ултиматно доводи до формирања тумора. ДНК оштећења која се не могу поправити најчешће узрокују апоптозу, међутим ако је пут програмиране ћелијске смрти оштећен, ћелије не могу да спрече формирање канцера.

Постоји мноштво природних карциногена. Афлатоксин Б1, који производи гљива Aspergillus flavus растући на ускладиштеним житарицама, орашастим плодовима и путеру од кикирикија, је пример потентног, природног микробног карциногена. Поједини вируси као што је Хепатитис Б и људски папилома вирус могу да узрокују канцер.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Амес, Бруце Н; Голд, Лоис Сwирскy (2000). „Парацелсус то парасциенце: Тхе енвиронментал цанцер дистрацтион”. Мутатион Ресеарцх/Фундаментал анд Молецулар Мецханисмс оф Мутагенесис. 447: 3. дои:10.1016/С0027-5107(99)00194-3. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]