Кардиотокографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Кардиотокографија
Кардиотокограф који бележи срчане откуцаје и контракције материце
ИЦД-9-CM75.32
МеСХД015148

Кардиотокографија (акроним ЦТГ — Cардиотоцограпхy) је минимално инвазивна дијагностичка метода у породиљству којом се истовремено мери срчана акцију фетуса и интензитет и трајање трудова. На основу ових показатеља могу се прикупити све неопходне информације о стању фетуса током трудноће и порођаја.[1]

Како метода није у свим ситуацијама довољно поуздан, јер даје и лажно позитивне резултате, који могу да утичу на повећање броја оперативно довршених порођаја,[2] ЦТГ запис мора бити интерпретиран само у складу са клиничким подацима о стању фетуса и стању мајке, како у току порођаја тако и у трудноћи.[3]

Комбинованом применом кардиотокографије и феталне пХ-метрије у склопу интрапарталног феталног мониторинга директно се утиче на смањење перинаталног морбидитета и морталитета и редукује учесталост непотребних опстетрицијских операција.[4][5]

Историја[уреди | уреди извор]

Аускултација откуцаја дечијег срца везује се за 1650. годину и приписује се Марсацу, који је директо ослушкивао рад срца једноставним начином — прислањањем ува на мајчин трбух.[6][7]

Wрисберг је сто година касније, тачније 1766. године открио у издању Роедерерсовог дела Елемента артис обстетрициае забелешку о аускултацији феталног срца у дијагностици трудноће.[8]

Лаенаков стетоскоп

Први опис откуцаја срца детета потиче из 1818. године, када је на седници Париске Академије 22. маја 1818. године женевски хирург Францоис Исаац Маyор описао своје откриће.[9][10]

Јеан Алеxандре Ле Јумеау – Висцоунт де Кергарадец описо је аускултацију откуцаја срца детета Лаенаковим стетоскопом или дрвеним фетоскопом на седници Парисске Академије одржаној 1821. године.[11] Његова публикација у преводу на немачки језик објављена је 1822. године у Wеимару.[12]

Ирски акушер Еворy Кеннедy у својој монографији (оцењеној далеко испред свог времена) описао је учинак компресије пупчаника и главице на откуцаје срца детета.[13][14]

Килиан је 1849. године објавио стетоскопске индикације за форцепс, а Кехрер први описао 1867. године везу између феталне брадикардије и компресије главице.[15]

Дисконтинуирано праћење феталне срчане фреквенције модификованом Пинардовом слушалицом (трубицом), била је метода је избора до средине 1960-тих година.[15]

У другој половини 20. века предузимани су многобројни покушаји континуираног праћења феталне срчане фреквенције, међу којима се посебно истичу покушаји фонокардиографије, фоноскопије, феталне кардиотелефоније и електрокардиографије.[16][17]

Захваљујући, пре свега радовима Хона,[18] Wохлгемутха,[19] и Хаммацхера,[20] створени су први технички предуслови који су омогућавали широку клиничку примену методе праћења феталне кондиције.[21]

Почеци записа трудова се могу пратити од 1950-тих година након открића регистрације моторичке активности утеруса. Прве кривуље трудова објавио је Сцхатз 1872. године,[22] а њихова прецизност и квалитет могаол се мерити са данашњим записима. Како се овде радило о интраутерином запису трудова, континуирано праћење мотилитета утеруса је нашло клиничку примену тек много касније.[23]

У почетку се ова метода заснивала на фонокардиотахографији и екстерној токографији, а увођењем ултразвучне технике у гинекологију и акушерствоје омогућило је континуирану регистрацију ултразвучних талас одбијених од феталног срца, што је постало темељ савремене кардиотокографије.[24][25][26][27]

Разни модели кардиотокографа

Значај[уреди | уреди извор]

Од губитка плода током порођаја трагичнија је једино смрт породиље. Управо је зато интрапартални надзор најделикатнији део перинаталне здравствене заштите, јер се само стручном и сталном контролом феталног стања током порођај може правовремено открити прелаз из физиолошког у патолошки ток порођаја и правилном интервенцијом спречити настанак интраутерине смрти односно тешких неонаталних компликација.[28]

Бројне су методе које се с већим или мањим успехом, чешће или ређе користе током порођаја за евалуацију актуалног стања фетуса (кардиотокографија, компјуторизирана кардиотокографија, амниоскопија, пХ-метрија, оксиметрија, ултразвук), док се од неких других, инаће поузданих корисних антепарталних метода, не очекује знајнији допринос у праћењу интрапарталне феталне кондиције (биофизикални профил фетуса, колор доплер).[29]

Предности кардиотокографије као опше прихваћене и најраширеније неинвазивне методе у анте и интрапарталном праћењу плода произлазе из чињенице да за њену примену не постоје контраиндикације и да се кардиотокографски налаз може записати односно документовати.

Судскомедиицински значај

Комплетни кардиотокографски запис нема само клинички значај, већ са свим детаљима и неопходан је доказ за потребе објективне реконструкције тока порођаја и посебно феталних стања, и као такав незамењљив је судскомедицински документ.

Како би овај документ био судскомедицински валидан, на њему се мора наћи потпис и факсимил лекара који је водио или надгледао порођај и очитао кардиотокографски запис.

Намена[уреди | уреди извор]

Примена кардиотокографије која је најчешћа после 35. недеље трудноће, има следеће циљеве:[30]

  • идентификација оних фетуса који су хипоксични (јер интрапартална хипоксија може довести до новорођеначких конвулзија, церебралне парализе или смрти),
  • примена додатних мера за процену фетуса,
  • доношење одлуке да ли треба убрзати вагинални порођај или дете породити царским резом.[31]

Др Хаммацхер
„Данима пре него што плод у материци страда, на кардиотокографском запису уочавају се озбиљна упозорења.”

Др Фисхер
„Ниједан плод при породјају није угинуо, а да претходно на кардиотокографском запису није било знакова озбиљне феталне патње.”

Нарочито је важно ЦТГ радити код ризичних трудноћа, када труднице болују од:

  • шећерне болести,
  • повишеног крвног притиска,
  • ако су Рх негативне.

Или ако су труднице:

  • дуго лечене од стерилитета,
  • старије прворотке,
  • пренеле трудноћу итд.[32]

РЦОГ и АЦОГ — „Препоруке за интрапарталну кардиотокографију”[уреди | уреди извор]

Препоруке за интрапарталну кардиотокографију су доста различите, па тасако нпр. Роyал Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологy (РЦОГ) и Америцан Цоллеге оф бстетрицианс анд Гyнецологистс (АЦОГ) препоручује примену ЦТГ само код високо ризичних трудница наводећи резултате актуалног истраживања по коме су рутински ЦТГ запис код пријема у породилиште побољшава перинатални исход.[33][34][35]

Препоруке РЦОГ за даљи електронски надзор плода током порођаја су засноване на процени ризичности, и резултатима испитивања по којима је једнака вредност интермитентне аускултације у правилним интервалима и континуираног ЦТГ снимања за време порођаја.[36]

Према РЦОГ:

  • Током првог порођајног периодадоби фетална срчана фреквенција се контролише сваких 15 минута: аускултацијом срчаних откуцаја фетуса током најмање 60 секунди након труда, или анализом ЦТГ записа код континуираног праћења срчаних откуцаја фетуса.
  • Током другог порођајног периода контрола срчаних откуцаја фетуса врши се најмање сваких 5 минута. Континуирани ЦТГ током порођаја се обавља:
  • код високо ризичних породиља,
  • индукције или стимулације порођаја окситоцином,
  • код индикација постављених при аускултацији срчаних откуцаја фетуса, којим је установљен пад ТФ < 110 срчаних откуцаја фетуса/минути и пораста ТФ > 160 срчаних откуцаја фетуса/минути, и свих врста успорења ТФ.[33]

Метода[уреди | уреди извор]

Кардиотокограм: 121 — број срћаних откуцаји фетуса, 16 — број контракција материце, 91 — број откуцаји мајчиног срца

На основу методе којом се кардиотокографијом прати дететова срчана акцију, постојеће методе можемо поделити на: директну (унутрашњу) или индиректну (спољашњу) кардиотокографију (ЦТГ).[37][38][39][40][41][42]

Директна ЦТГ

Директни кардиотокографија (ЦТГ) ради се постављеним биполарним спиралним електрода на фетус (најчешће на главу), уз услов да плодове овојнице нису очуване, при чему су жице биполарне електроде спојене за референтну електроду на мајчином бедру. Оне служе за елиминацију електричних интерференција.[43]

Фетални електрични срчани сигнал (П талас, QРС комплекс и Т талас) појачавају се и спроводе до кардиотахометра који израчунава срчани ритам и бележи дигитални запис.

Најпоузданији део електричног сигнала срца фетуса је Р-зубац, па се он користи за детекцију срчане акције. У случајевима да откуцаји срца фетуса дају јако слаб сигнал (или ако уопштее нема откуцаја у случају феталне смрти), електроде могу лажно приказивати мајчине откуцаје као феталне.[44]

Индиректна ЦТГ

Индиректна кардиотокографија (ЦТГ) прати откуцаје срца фетуса (КФС) помоћу доплер сонографа чија сонда, се постави на трбух мајке. Она уједно шаље и прима рефлектиране ултразвучне таласе.

Ултразвучна сонда се поставља на трбушни зид мајке, на место где се најбоље чују откуцаји срца фетуса, и учвршћују еластичним појасом.

Послани ултразвучни таласи се најкон одбијајања од срчаног зида и залистака плода обрађују у ултразвучној сонди . Непосредно пре исписа, микропроцесор рашчлањује рефлектоване сигнале од претходних, у поступку аутокорелације да би се избегао лажни сигнал.[44]

Кардиотокографски запис (кардиотокограм)

Интерпретација резултата[уреди | уреди извор]

Нормалан кардиотокографски (ЦТГ) запис

Интрапартација нормалног ЦТГ записа има:[45][46]

  • ТФ између 110–150 срчаних откуцаја фетуса /минути,
  • Амплитуда осцилација 5–25 срчаних откуцаја фетуса/минути.

Добар налаз (реассуринг) има високу предиктивну вредност, јер указује да се ради о фетусу који није у хипоксији.[47][48]

Суспектан интрапартални ЦТГ запис

Суспектан интрапартални ЦТГ, обухвата ЦТГ записе код којих је:[46]

  • ТФ између 150–170 срчаних откуцаја фетуса/минути или 110–100 срчаних откуцаја фетуса/минути.
  • амплитуда осцилација веће од 25 срчаних откуцаја фетуса/минути или између 5–10 срчаних откуцаја фетуса/минути током периода дужег од 40 минута, као и појава варијабилних децелерација.

Суспектан налаз, који се сматра несигурним налазом (нон-реассуринг) тражи додатни налаз и процену.[47][48]

Патолошки ЦТГ запис

Патолоки ЦТГ налаз током породађаја сматра се онај са:

  • испод 100 срчаних откуцаја фетуса/минути,
  • амплитудом осцилација мањом од 5 срчаних откуцаја фетуса/минути дуже од 40 минута.

У ову групу спадају и налази

  • тешких варијабилних или тешких периодичних раних децелерација,
  • налаз пролонгираних и касних децелерација,
  • синусоидални образац.

Патолошки или абнормалан налаз упућује да се ради о фетусу у стању хипоксије и ацидозе.[47][48]

Најозбиљнији ЦТГ запис

Најозбиљнији ЦТГ налаз је равна линија основне фреквенције са врло плитким периодичним касним децелерацијама.

У случају појаве суспектног или патолошког ЦТГ записа, ако клиничо стање не захтева хитан порођај, најбољи начин провере феталног стања је пХ метрија.

У процени патолошке утерине активности ФИГО смернице,[а] наводе да је тешко дати тачна правила, али да треба упамтити да је појава више од 5 контракција/10 минута абнормална.

Процена ЦТГ налаза по НИЦЕ смерницама[50][уреди | уреди извор]

Основна срчана фреквенција
(откуцаја/минути)		 Варијабилност основне фреквенције
(откуцаја/минути)		 Децелерације
Добар налаз 110 – 160 5 – 25
  • Ране или их не мора бити
  • Варијабилне без забрињавајућих карактеристика (у трајању мањем од 90 минута)
Несигуран налаз 100 — 109 или 161 — 180 Мање од 5 у 30 — 50 минута или више од 25 током 15 — 25 минута
  • Варијабилне без забрињавајућих карактеристика (које трају 90 минута или дуже)
  • Варијабилне са забрињавајућим карактеристикама у до 50% трудова кроз 30 или више минута
  • Варијабилне са забрињавајућим карактеристикама у више од 50% трудова кроз мање од 30 минута
  • Касне у више од 50% трудова кроз мање од 30 минута, без примарног ризика за мајку.
Абнормалан налаз < 100 или > 180 Мање од 5 кроз више од 50 минута или више од 25 у више од 25 минута или синусоидалан запис
  • Варијабилне са забрињавајућим карактеристикама у преко 50% трудова у 30 минута (или краће ако постоје ризици за мајку или дијете)
  • Касне децелерације кроз 30 минута (или краће ако постоје ризици за мајку или дете)
  • Акутна брадикардија,
  • Једна продуљења децелерацију у трајању од 3 или више минута.

Недостаци[уреди | уреди извор]

Главни недостатак кардиотокографије је њена слаба прогностичка вредност перинаталног исхода, посебно специфичност и позитивна предиктивна вредност. На то указују подаци из литературе у којима се наводи и до 10% лажно негативних налаза и, 30 – 40% нереактивних кардиотокографских тестова.[51] Док се уз јасно патолошке кардиотокографске записе налази само 50 – 60% новорођенчади са врло ниским АПГАР оценама.[52]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ ФИГО смернице објављене 1987. године засноване су на закључцима и препорукама ФИГО Субцоммиттее он Стан-дардс ин Перинатал Медицине и ФИГО Стандинг Цоммиттее он Перинатал Морталитy анд Морбидитy, које осим препорука за интерпретацију анте и интрапарталног ЦТГ записа са држе и низ других техничких и методолошких препорука.[49]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цардиотоцограпхy - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ Пелантова Ш. Валидитy оф ЦТГ мониторинг фор диагносис оф ацуте фоетал хyпоxиа. Сцрипт мед (Брно) 2000; 73 (суппл4): 251-260
  3. ^ Ван Равенсwааy-Артс ЦМА, Коллее ЛАА, Хопман ЈЦW, Стоелинга ГБА, Ван Геијн ХП. Хеарт рате вариабилитy, цлиницал апплицабилитy ин адултс. Анн Интерн Мед 1993;118: 436-447.
  4. ^ Алеxандер Грег Р, Химес Јохн Х, Кауфман Рајни Б, Мор Јоанне, & Мицхаел Коган. 1996. А Унитед Статес натионал референце фор фетал гроwтх. Обстетрицс & Гyнецологy, 87(2), 163–168.
  5. ^ Хаммацхер К. Неw метход фор тхе селецтиве регистратион оф тхе фетал хеарт беат. Гебуртсхилфе Фрауенхеилкд. 1962; 22: 1542-1543
  6. ^ Гултекин-Зоотзманн Б. Тхе хисторy оф мониторинг тхехуман фетус. Ј Перинат Мед 1975;3:135–44
  7. ^ Гултекин-Зоотзманн Б. Тхе хисторy оф мониторинг тхе хуман фетус. Ј Перинат Мед. 1975; 3: 135-144
  8. ^ Ахлфелд Ф. Wрисберг, Маyор, де Кергарадец. Зур Ге-сцхицхте унд Ентwицклунг дер гебуртсхüлфлицхен Аускултатион. Мсцхр Гебуртсх Гyнäк 1918;47:187–217.
  9. ^ Маyор ФИ. Бруитс ду цоеур ду фоетус. Библиотхеqуе уни-верселле де Геневе, сц. ет артс. 1818;Бд IX, 248–9
  10. ^ Ахлфелд Ф. Wрисберг, Маyор, де Кергарадец. Зур Ге-сцхицхте унд Ентwицклунг дер гебуртсхüлфлицхен Аускултатион.Мсцхр Гебуртсх Гyнäк 1918;47:187–217
  11. ^ Ле Јумеау ЈА де Кергарадец. Мемоире сур л’ аусцул-татион апплиqуéе а л’éтуде де ла гроссессе оу рецхерцхес сур деуxноувеауx сигнес пропрес а фаире рецоннаитре плусиеурс цирцум-станцес де л’éтат де гестатион. Предавање поводом састанка »Ацадемие Роyаледе Медицине«, Парис26.12.1821. У:БлазерС,ЗиммерЕЗ.ТхеЕмбрyо:СциентифицДисцоверyандМедицалЕтх-ицс. Басел: Каргер 2005;291–308
  12. ^ Ле Јумеау ЈА де Кергарадец. Üбер дие Аускултатион(дас Хöрен) ин Безиехунг ауф дие Сцхwангерсцхафт, одер Ун-терсуцхунген üбер зwеи неуе Зеицхен, миттелс дерен ман мех-рере Умстäнде дес Сцхwангерсцхафтсзустандес еркеннен канн.Wеимар, 1822
  13. ^ Кеннедy Е. Обсерватионс оф обстетрицал аусцултатион,wитхананалyсисофтхеевиденцеофпрегнанцyанданинqуирyинтотхе проофс оф тхе лифе анд деатх оф тхе фоетус ин утеро. Дублин:Ходгес & Смитх, 1833.27.
  14. ^ Солт I, Дивон МY. Фетал сурвеилланце тестс. У: Блазер С,ЗиммерЕЗ.ТхеЕмбрyо:СциентифицДисцоверyандМедицалЕтх-ицс. Басел: Каргер, 2005;291–308
  15. ^ а б Фисцхер WМ. Грундлаген унд клинисцхе Wертигкеит дер Кардиотокограпхие. У: Фисцхер WМ. Кардиотокограпхие. 3. üбер-арбеитете унд ерwеитерте Ауфлаге. Стуттгарт–Неw Yорк: ГеоргТхиеме Верлаг, 1981;91–309
  16. ^ Сеитз L. Дие фетален Херзтöне унтер дер Гебурт. Хабилитатионссцхрифт, Мüнцхен 1903
  17. ^ Фисцхер WМ. Грундлаген унд клинисцхе Wертигкеит дер Кардиотокограпхие. У: Фисцхер WМ. Кардиотокограпхие. 3. üберарбеитете унд ерwеитерте Ауфлаге. Стуттгарт–Неw Yорк: Георг Тхиеме Верлаг, 1981;91–309.
  18. ^ Хон ЕХ. Тхе елецтрониц евалуатион оф тхе фетал хеарт рате (прелиминарy репорт). Ам Ј Обстет Гyнецол 1958;75: 1215–30
  19. ^ Хон Е, Wохлгемутх Р. Тхе елецтрониц евалуатион оф фетал хеарт рате. Ам Ј Обстет Гyнецол 1961;81:361–71.
  20. ^ Хаммацхер К. Неуе Метходе зур селективен Регистриерунг дер фетален Херсцхлагфреqуенз. Гебуртсх Фрауенхеилк 1962;(22):1542–3.
  21. ^ Фрееман Р.К. Гарите Т.Ј. Хисторy оф фетал мониторинг. ин: Фрееман Р.К. Гарите Т.Ј. Фетал хеарт рате мониторинг. Wиллиам & Wилкинс, Балтиморе1981 (п. 1-6)
  22. ^ Сцхатз Ф. Беитрäге зур пхyсиологисцхен Гебуртскунде.Арцх Гyнäк 1872;3(58):174
  23. ^ Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс. 2010. Працтице буллетин но. 116: Манагемент оф интрапартум фетал хеарт рате трацингс. Обстетрицс анд гyнецологy, 116(5), 1232.
  24. ^ Мослер КХ. Дауерüберwацхунг дер фетален Херзактионен унтер дер Гебурт миттелс Ултрасцхалл. Еxпериентиа 1969;25:222–3.
  25. ^ Мослер КХ, Теицхерт П, Сцхеуер Х, Митсцхка Ф. Ултрасцхаллüберwацхунг ин дер Прäвентивгебуртсхилфе. Мед Клин 1970;26:1250–4
  26. ^ Алфиревиц З, & Неилсон ЈП. 2009. Допплер ултрасоунд фор фетал ассессмент ин хигх риск прегнанциес (Ревиеw). [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед]
  27. ^ Аyрес-де-Цампос, Диого (2018-06-01). „Елецтрониц фетал мониторинг ор цардиотоцограпхy, 50 yеарс латер: wхат'с ин а наме?”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс & Гyнецологy (на језику: енглески). 218 (6): 545—546. ИССН 0002-9378. ПМИД 29793572. дои:10.1016/ј.ајог.2018.03.011. 
  28. ^ Блацкбурн Сусан. 2013. Матернал, фетал, & неонатал пхyсиологy: а цлиницал перспецтиве. 4тх едн. Елсевиер
  29. ^ Олег Петровић, Небојша Синдик, Маринко Марић, Весна Махуља-Стаменковић, Кардиотокографија и пХ метрија у прогнози перинаталног исхода, Гyнаецол Перинатол Вол 19, Но 2; 73–128 Загреб, Април–Јуне 2010.
  30. ^ Екарт Б, Дрновшчк M, Сикошек А, Дукић V. Значај и поузданост ЦТГ у трудноћи. Шести перинатални дани, Загреб 1977. Чаковец: Зрински 1978;31–5.
  31. ^ Сцхwарз Г. Дие грапхисцхе Дарстеллунг феталер Херзтöне. Клин Wсцхр 1926;5:451–3.
  32. ^ Шкраблин-Кучић С, Злопаша Г. Надзор дјетета у трудноћи и породу – нове спознаје. Кардиотокографија (ЦТГ). У Кувачић I, Шкраблин-Кучић С.(ур.). Перинатологија данас. Загреб: Накладни завод Матице Хрватске, 2003;125–39.
  33. ^ а б Роyал Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнаецологистс (РЦОГ). Тхе Усе оф Елецтрониц Фетал Мониторинг. Евиденце-басед Цлиницал Гуиделине Нумбер 8, Роyал Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнаецологистс 2001. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2020)
  34. ^ Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс. АЦОГ тецхницал буллетин. Фетал хеарт рате паттернс: мониторинг, интерпретатион анд манагемент, Нумбер 207. Инт Ј Гyнецол Обстет 1995;51:65–74.
  35. ^ Импеy L, Реyнолдс M, МацQуиллан К ет ал. Адмиссион цардиотоцограпхy: а рандомисед цонтроллед триал. Ланцет 2003; 361:465–70.
  36. ^ Хербст А, Ингемарссон I. Интермиттент версус цонтинуоус елецтрониц мониторинг ин лабоур: а рандомисед студy. Бр Ј Обстет Гyнецол 1994;101:663–8.
  37. ^ Алфиревиц Зарко, Деване Децлан, & Гyте Гиллиан ML. 2013. Цонтинуоус цардиотоцограпхy (ЦТГ) ас а форм оф елецтрониц фетал мониторинг (ЕФМ) фор фетал ассессмент дуринг лабоур. Тхе Цоцхране Либрарy.
  38. ^ Фрееман Рогер К, Гарите Тхомас Ј, Нагеотте Мицхаел П, & Миллер Лиса А. 2012. Фетал хеарт рате мониторинг. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс
  39. ^ Хилл Цхристопхер Роwланд, Бамбер Јефф C, & Тер Хаар ГР. 2004. Пхyсицал принциплес оф медицал ултрасоницс. Тхе Јоурнал оф тхе Ацоустицал Социетy оф Америца, 116(5), 2707–2707
  40. ^ Фетал хеарт-рате мониторинг. Мол БW.Ланцет. 2002 Јан 19;359(9302):261-2. . ПМИД 11812592. дои:10.1016/С0140-6736(02)07423-8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  41. ^ Цардиотоцограпхy анд СТ аналyсис фор интрапартум фетал мониторинг. Хансон У.Ланцет. 2011 Сеп 24;378(9797):1137-8; аутхор реплy 1138. . ПМИД 21943700. дои:10.1016/С0140-6736(11)61503-1.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  42. ^ Хон Е. Аппаратус фор цонтинуоус мониторинг оф тхе фетал хеарт рате. Yале Ј Биол Мед. 1960; 32: 397-399
  43. ^ Феинстеин Нанцy, Торгерсен Кеико L, & Аттербурy Јана. 1993. Фетал Хеарт Мониторинг: Принциплес анд Працтицес. Кендалл Хунт. [Гоогле Сцхолар]
  44. ^ а б Неилсон, Јамес П. (6 Фебруарy 1993). "Цардиотоцограпхy дуринг лабоур". Бритисх Медицал Јоурнал. 306 (6874): 347–348. . ПМЦ 1676479 Слободан приступ. ПМИД 8461676. дои:10.1136/бмј.306.6874.347 //www.нцби.нлм.них.гов/пмц/артицлес/ПМЦ1676479.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  45. ^ Аyрес-де-Цампос D.Арулкумаран С. фор тхе ФИГО Интрапартум Фетал Мониторинг Еxперт Цонсенсус Панел ФИГО цонсенсус гуиделинес он интрапартум фетал мониторинг: интродуцтион. Инт Ј Гyнецол Обстет. 2015; 131: 3-4
  46. ^ а б Алварез Х. Цалдеyро-Барциа Р. Тхе нормал анд абнормал цонтрацтиле wавес оф тхе утерус дуринг лабоур. Гyнаецологиа. 1954; 138: 190-212
  47. ^ а б в Миллер ДА, Миллер ЛА. Елецтрониц фетал хеарт рате мониторинг: Апплyинг принциплес оф патиент сафетy. Ам Ј Обстет Гyнецол [Интернет]. 2012.;206(4):278–83.
  48. ^ а б в Натионал Институте фор Хеалтх анд Царе Еxцелленце (НИЦЕ). Интрапартум царе: НИЦЕ гуиделине ЦГ190 Интерпретатион оф цардиотоцограпх трацес. 2017.;190
  49. ^ Вранеш Н, Вујић Ј, Дјурић Н, Вагић Н, Крчмар V. Анализа кардиотокографских налаза порода, након уредних и ризичних трудноћа. Перинатални дани 1974.Збор лијечника Хрватске, Секција за перинаталну медицину, Загреб 1974;243–50
  50. ^ Натионал Институте фор Хеалтх анд Царе Еxцелленце (НИЦЕ). Интрапартум царе: НИЦЕ гуиделине ЦГ190 Интерпретатион оф цардиотоцограпх трацес. 2017
  51. ^ Норен Х, Лутткус АК, Ступин ЈХ ет ал. Фетал сцалп пХ анд СТ аналyсис оф тхе фетал ЕЦГ ас ан адјунцт то цардиотоцограпхy то предицт фетал ацидосис ин лабор – мултицентер, цасе цонтрол студy.Ј Перинат Мед 2007;35(5):408–14.
  52. ^ Соцол ML, Гарциа ПМ, Ритер С. Депрессед Апгар сцорес, ацид-басе статус, анд неурологиц оутцоме. Ам Ј Обстет Гyнецол 1994;170(4):991–8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kardiotokografija&oldid=27448430”