Кардиоваскуларна болест

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кардиоваскуларна болест
Цардиац амyлоидосис верy хигх маг моват.јпг
Микрографија срца са фиброзом (жуто) и амилоидозом (смеђе).
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија
ICD-10I51.6
ICD-9-CM429.2
DiseasesDB28808
MeSHD002318

Kardiovaskularne bolesti (srčane bolesti) su klasa oboljenja koje obuhvataju srce ili krvne sudova (arterije i vene).[1] Mada se ovaj termin tehnički odnosi na bilo koje oboljenje sa uticajem na kardiovaskularni sistem (kako ga primenjuje MeSH C14), он се обично користи за обољења која се односе на атеросклерозу (артеријске болести). Та обољења често имају сличне узроке, механизме, и третмане.

Епидемиологија[уреди]

Кардиоваскуларне болести остају највећи узрок смртних случајева широм света. Мада су током задње две декаде, стопе кардиоваскуларног морталитета опале у многим развијеним земљама, оне су порасле запањујућом брзином у земљама са ниским и средњим нивоом прихода. Проценат прераних смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним обољењима је у опсегу од 4% у развијеним земљама до 42% у неразвијеним земљама. Више од 17 милиона људи је подлегло кардиоваскуларним болестима током 2008.[2] Сваке године болести срца су узрок смрти већег броја људи од канцера. Задњих година, кардиоваскуларни ризик жена је порастао.[3] Познато је да се васкуларне повреде акумулирају од адолесцентног доба, те су неопходни примарни превентивни напори од детињства.[4][5]

До времена кад се проблеми установе, основни узрочници (атеросклерозе) су обично у поодмаклом ступњу, јер су се развијали деценијама. Из тог разлога је неопходно посветити пажњу превенцији атеросклерозе путем модификовања фактора ризика, као што су здрава исхрана, вежбање, и избегавање пушења. Кључне чињенице

ЦВД су глобални број узрока смрти: више људи умре годишње од ЦВД-а него из било ког другог узрока. Око 17,9 милиона људи је умрло од ЦВД-а 2016. године, што представља 31% укупних смртних случајева. Од ових смртних случајева, 85% су због срчаног удара и можданог удара. Преко три четвртине смрти ЦВД-а се одвијају у земљама са ниским и средњим приходима. Од 17 милиона преурањених смртних случајева (испод 70 година старости) због не-заразних болести у 2015. години, 82% су у земљама са ниским и средњим приходима, а 37% су узроковане ЦВД-има. Већина кардиоваскуларних болести може се спречити адресирањем фактора ризика понашања, као што су употреба дувана, нездраву исхрану и гојазност, физичка неактивност и штетна употреба алкохола користећи стратегије у целој популацији. Људи са кардиоваскуларним обољењима или који имају висок кардиоваскуларни ризик (због присуства једног или више фактора ризика као што су хипертензија, дијабетес, хиперлипидемија или већ утврђена болест) требају рано откривање и управљање помоћу саветовања и лијекова, по потреби.

Врсте кардиоваскуларних болести[уреди]

У групу кардиоваскуларне болести (ЦВД) или болести срца и крвних судова спадају:

  • Коронарна болест срца - болест крвних судова који снабдијевају срчани мишић;
  • Цереброваскуларне болести - болести крвних судова које снабдевају мозак;
  • Периферна артеријска болест - болести крвних судова које снабдевају руке и ноге;
  • Реуматска болест срца - оштећење срчаног мишића и срчаних валбула изазвано реуматском грозницом, узроковане стрептококним бактеријама;
  • Конгенитална болест срца - малформације срчане структуре која постоје на рођењу;
  • Дубока венска тромбоза и плућна емболија - крвни угрушци у веама ногу, који могу да се преселе у срце и плућа.

Етиопатогенеза[уреди]

Срчани напади и срчани удар су обично акутни догађаји и углавном су узроковани блокадом која спречава крв да тече до срца или мозга. Најчешћи разлог за ово је стварање масних наслага на унутрашњим зидовима крвних судова који крвљу снабдецвају срце или мозак. Зстоји у циркулацији такође могу бити узроковане крварењем из крвног суда у мозгу или крвним угрушака.

Фактори ризика

Срчаногм и можданом удара обично претходи присуство бројнихе фактора ризика, као што су:

  • употреба дувана,
  • нездрава исхрана
  • физичка неактивност,
  • штетна употреба алкохола,
  • прекомерна изложеност стресу,
  • наследни фактори.

Ефекти фактора ризика могу се манифестовати код појединаца као:

  • повећан крвни притисак (хипертензија),
  • повишен ниво глукозе у крви (шећерна болест),
  • повећан ниво липида у крви, прекомјерна тежина и гојазност.

Превенција[уреди]

Прекид употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање воћа и поврћа, редовна физичка активност и избегавање штетне употребе алкохола резултују смањењем ризика од кардиоваскуларних болести.

Осим тога, парвовремено лечење дијабетеса, хипертензија и високих крвних липида неопходно је како би се смањио кардиоваскуларни ризик и спречио срчани и мождани удар.

Здравствене политике које ствара погодно окружење за доношење одлука о здравом избору живота и превентивној здравственој заштити приступачној и доступној свим пацијентима од кључног је значаја за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање.

Референце[уреди]

  1. ^ Матон Антхеа (1993). Хуман Биологy анд Хеалтх. Енглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-981176-0. 
  2. ^ Мендис С., Пуска П., Норрвинг Б. (едиторс) (2011). Глобал Атлас он цардиовасцулар дисеасе превентион анд цонтрол. ИСБН 978924 156437 3. 
  3. ^ Унитед Статес (1999). „Цхрониц Дисеасе Овервиеw”. Унитед Статес Говернмент.  Недостаје или је празан параметар |урл= (помоћ)
  4. ^ Раинwатер DL; МцМахан ЦА; Малцом ГТ; et al. (1999). „Lipid and apolipoprotein predictors of atherosclerosis in youth: apolipoprotein concentrations do not materially improve prediction of arterial lesions in PDAY subjects. The PDAY Research Group”. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 19 (3): 753—61. PMID 10073983. doi:10.1161/01.ATV.19.3.753. [мртва веза]
  5. ^ McGill HC; McMahan CA; Zieske AW; et al. (2000). „Ассоциатионс оф цоронарy хеарт дисеасе риск фацторс wитх тхе интермедиате лесион оф атхеросцлеросис ин yоутх. Тхе Патхобиологицал Детерминантс оф Атхеросцлеросис ин Yоутх (ПДАY) Ресеарцх Гроуп”. Артериосцлер Тхромб Васц Биол. 20 (8): 1998—2004. ПМИД 10938023. дои:10.1161/01.АТВ.20.8.1998. [мртва веза]

Литература[уреди]

  • Матон Антхеа (1993). Хуман Биологy анд Хеалтх. Енглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-981176-0. 

Спољашње везе[уреди]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).