Кардиоваскуларна болест

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кардиоваскуларна болест
Цардиац амyлоидосис верy хигх маг моват.јпг
Микрографија срца са фиброзом (жуто) и амилоидозом (смеђе).
СпецијалностиКардиологија
Време појавеСтарије одрасле особе[1]
ТиповиКоронарне артеријске болести, Мождани удар, затајење срца, хипертензивна болест срца, реуматска болест срца, кардиомиопатија[2][3]
ПревенцијаЗдрава дијета, вежбање, избегавање дуванског дима, ограничен унос алкохола[2]
ЛечењеТретман високог крвног притиска, повишених липида у крви, дијабетеса[2]
Смртност17,9 милиона / 32% (2015)[4]

Кардиоваскуларне болести (срчане болести, CVD) су класа обољења које обухватају срце или крвне судова (артерије и вене).[5][2] Мада се овај термин технички односи на било које обољење са утицајем на кардиоваскуларни систем (како га примењује MeSH C14), он се обично користи за обољења која се односе на атеросклерозу (артеријске болести). Та обољења често имају сличне узроке, механизме, и третмане.

Узрочни механизми знатно варирају у зависности од болести.[2] Болест коронарних артерија, мождани удар и болест периферних артерија укључују атеросклерозу.[2] Узрок томе могу бити високи крвни притисак, пушење, дијабетес мелитус, недостатак физичке активности, гојазност, висок холестерол у крви, лоша исхрана и прекомерна конзумација алкохола, између осталог.[2] Процењује се да високи крвни притисак узрокује приближно 13% смртних случајева од CVD, док дуван чини 9%, дијабетес 6%, недостатак вежбања 6% и гојазност 5%.[2] Реуматска болест срца може уследити након нелеченог стрептококног фарингитиса.[2]

Процењује се да се до 90% CVD случајева може спречити.[6][7] Превенција кардиоваскуларних болести укључује умањење фактора ризика кроз: здраву исхрану, вежбање, избегавање дуванског дима и ограничавање уноса алкохола.[2] Лечење фактора ризика, као што су висок крвни притисак, висок садржај липида у крви и дијабетес, такође је корисно.[2] Лечење људи који имају стреп грла антибиотицима може смањити ризик од реуматских болести срца.[8] Употреба аспирина код људи који су иначе здрави не доноси јасну корист.[9][10]

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свим деловима света, осим у Африци.[2] Кардиоваскуларне болести су резултирале са 17,9 милиона смртних случајева (32,1%) у 2015. години, у односу на 12,3 милиона (25,8%) 1990. године.[4][3] Смртни случајеви од CVD-а у одређеном добу су чешћи и повећавају се у већини земаља у развоју, док су стопе у већини развијених света опадале од 1970-их.[11][12] Болест коронарних артерија и мождани удар чине 80% смртних случајева од CVD код мушкараца и 75% смртних случајева од CVD код жена.[2] Већина кардиоваскуларних болести погађа старије одрасле особе. У Сједињеним Државама 11% људи између 20 и 40 година има CVD, док 37% између 40 и 60 година, 71% људи између 60 и 80 и 85% људи старијих од 80 година има CVD.[1] Просечна старост умрлих од болести коронарних артерија у развијеном свету је око 80 година, док је око 68 година у свету у развоју.[11] Дијагноза болести се обично јавља седам до десет година раније код мушкараца у поређењу са женама.[13]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Кардиоваскуларне болести остају највећи узрок смртних случајева широм света. Мада су током задње две декаде, стопе кардиоваскуларног морталитета опале у многим развијеним земљама, оне су порасле запањујућом брзином у земљама са ниским и средњим нивоом прихода. Проценат прераних смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним обољењима је у опсегу од 4% у развијеним земљама до 42% у неразвијеним земљама. Више од 17 милиона људи је подлегло кардиоваскуларним болестима током 2008.[14] Сваке године болести срца су узрок смрти већег броја људи од канцера. Задњих година, кардиоваскуларни ризик жена је порастао. Познато је да се васкуларне повреде акумулирају од адолесцентног доба, те су неопходни примарни превентивни напори од детињства.[15][16]

До времена кад се проблеми установе, основни узрочници (атеросклерозе) су обично у поодмаклом ступњу, јер су се развијали деценијама. Из тог разлога је неопходно посветити пажњу превенцији атеросклерозе путем модификовања фактора ризика, као што су здрава исхрана, вежбање, и избегавање пушења. Кључне чињенице

ЦВД су глобални број узрока смрти: више људи умре годишње од ЦВД-а него из било ког другог узрока. Око 17,9 милиона људи је умрло од ЦВД-а 2016. године, што представља 31% укупних смртних случајева. Од ових смртних случајева, 85% су због срчаног удара и можданог удара. Преко три четвртине смрти ЦВД-а се одвијају у земљама са ниским и средњим приходима. Од 17 милиона преурањених смртних случајева (испод 70 година старости) због не-заразних болести у 2015. години, 82% су у земљама са ниским и средњим приходима, а 37% су узроковане ЦВД-има. Већина кардиоваскуларних болести може се спречити адресирањем фактора ризика понашања, као што су употреба дувана, нездраву исхрану и гојазност, физичка неактивност и штетна употреба алкохола користећи стратегије у целој популацији. Људи са кардиоваскуларним обољењима или који имају висок кардиоваскуларни ризик (због присуства једног или више фактора ризика као што су хипертензија, дијабетес, хиперлипидемија или већ утврђена болест) требају рано откривање и управљање помоћу саветовања и лијекова, по потреби.

Врсте кардиоваскуларних болести[уреди | уреди извор]

У групу кардиоваскуларне болести (ЦВД) или болести срца и крвних судова спадају:

  • Коронарна болест срца - болест крвних судова који снабдијевају срчани мишић;
  • Цереброваскуларне болести - болести крвних судова које снабдевају мозак;
  • Периферна артеријска болест - болести крвних судова које снабдевају руке и ноге;
  • Реуматска болест срца - оштећење срчаног мишића и срчаних валбула изазвано реуматском грозницом, узроковане стрептококним бактеријама;
  • Конгенитална болест срца - малформације срчане структуре која постоје на рођењу;
  • Дубока венска тромбоза и плућна емболија - крвни угрушци у веама ногу, који могу да се преселе у срце и плућа.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Срчани напади и срчани удар су обично акутни догађаји и углавном су узроковани блокадом која спречава крв да тече до срца или мозга. Најчешћи разлог за ово је стварање масних наслага на унутрашњим зидовима крвних судова који крвљу снабдецвају срце или мозак. Зстоји у циркулацији такође могу бити узроковане крварењем из крвног суда у мозгу или крвним угрушака.

Фактори ризика

Срчаногм и можданом удара обично претходи присуство бројнихе фактора ризика, као што су:

  • употреба дувана,
  • нездрава исхрана
  • физичка неактивност,
  • штетна употреба алкохола,
  • прекомерна изложеност стресу,
  • наследни фактори.

Ефекти фактора ризика могу се манифестовати код појединаца као:

  • повећан крвни притисак (хипертензија),
  • повишен ниво глукозе у крви (шећерна болест),
  • повећан ниво липида у крви, прекомјерна тежина и гојазност.

Превенција[уреди | уреди извор]

Прекид употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање воћа и поврћа, редовна физичка активност и избегавање штетне употребе алкохола резултују смањењем ризика од кардиоваскуларних болести.

Осим тога, парвовремено лечење дијабетеса, хипертензија и високих крвних липида неопходно је како би се смањио кардиоваскуларни ризик и спречио срчани и мождани удар.

Здравствене политике које ствара погодно окружење за доношење одлука о здравом избору живота и превентивној здравственој заштити приступачној и доступној свим пацијентима од кључног је значаја за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Го АС, Мозаффариан D, Рогер ВЛ, Бењамин ЕЈ, Беррy ЈД, Борден WБ, et al. (јануар 2013). „Хеарт дисеасе анд строке статистицс--2013 упдате: а репорт фром тхе Америцан Хеарт Ассоциатион”. Цирцулатион. 127 (1): е6—е245. ПМЦ 5408511Слободан приступ. ПМИД 23239837. дои:10.1161/цир.0б013е31828124ад. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Мендис С, Пуска П, Норрвинг Б (2011). Глобал Атлас он Цардиовасцулар Дисеасе Превентион анд Цонтрол (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион ин цоллаборатион wитх тхе Wорлд Хеарт Федератион анд тхе Wорлд Строке Организатион. стр. 3—18. ИСБН 978-92-4-156437-3. Архивирано (ПДФ) из оригинала на датум 17. 8. 2014. 
  3. 3,0 3,1 Нагхави M, Wанг Х, Лозано Р, Давис А, Лианг X, Зхоу M, et al. (ГБД 2013 Морталитy анд Цаусес оф Деатх Цоллабораторс) (јануар 2015). „Глобал, регионал, анд натионал аге-сеx специфиц алл-цаусе анд цаусе-специфиц морталитy фор 240 цаусес оф деатх, 1990-2013: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2013”. Ланцет. 385 (9963): 117—71. ПМЦ 4340604Слободан приступ. ПМИД 25530442. дои:10.1016/С0140-6736(14)61682-2. 
  4. 4,0 4,1 Wанг Х, Нагхави M, Аллен C, Барбер РМ, Бхутта ЗА, Цартер А, et al. (ГБД 2015 Морталитy анд Цаусес оф Деатх Цоллабораторс) (октобар 2016). „Глобал, регионал, анд натионал лифе еxпецтанцy, алл-цаусе морталитy, анд цаусе-специфиц морталитy фор 249 цаусес оф деатх, 1980-2015: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2015”. Ланцет. 388 (10053): 1459—1544. ПМЦ 5388903Слободан приступ. ПМИД 27733281. дои:10.1016/С0140-6736(16)31012-1. 
  5. ^ Матон Антхеа (1993). Хуман Биологy анд Хеалтх. Енглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-981176-0. 
  6. ^ МцГилл ХЦ, МцМахан ЦА, Гиддинг СС (март 2008). „Превентинг хеарт дисеасе ин тхе 21ст центурy: имплицатионс оф тхе Патхобиологицал Детерминантс оф Атхеросцлеросис ин Yоутх (ПДАY) студy”. Цирцулатион. 117 (9): 1216—27. ПМИД 18316498. дои:10.1161/ЦИРЦУЛАТИОНАХА.107.717033Слободан приступ. 
  7. ^ О'Доннелл МЈ, Цхин СЛ, Рангарајан С, Xавиер D, Лиу L, Зханг Х, et al. (август 2016). „Глобал анд регионал еффецтс оф потентиаллy модифиабле риск фацторс ассоциатед wитх ацуте строке ин 32 цоунтриес (ИНТЕРСТРОКЕ): а цасе-цонтрол студy”. Ланцет. 388 (10046): 761—75. ПМИД 27431356. С2ЦИД 39752176. дои:10.1016/С0140-6736(16)30506-2. 
  8. ^ Спинкс А, Гласзиоу ПП, Дел Мар ЦБ (новембар 2013). „Антибиотицс фор соре тхроат”. Тхе Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 11 (11): ЦД000023. ПМЦ 6457983Слободан приступ. ПМИД 24190439. дои:10.1002/14651858.ЦД000023.пуб4. 
  9. ^ Сутцлиффе П, Цонноцк M, Гурунг Т, Фрееман К, Јохнсон С, Нгианга-Бакwин К, et al. (2013). „Аспирин ин примарy превентион оф цардиовасцулар дисеасе анд цанцер: а сyстематиц ревиеw оф тхе баланце оф евиденце фром ревиеwс оф рандомизед триалс”. ПЛОС ОНЕ. 8 (12): е81970. Бибцоде:2013ПЛоСО...881970С. ПМЦ 3855368Слободан приступ. ПМИД 24339983. дои:10.1371/јоурнал.поне.0081970. 
  10. ^ Сутцлиффе П, Цонноцк M, Гурунг Т, Фрееман К, Јохнсон С, Кандала НБ, et al. (септембар 2013). „Аспирин фор пропхyлацтиц усе ин тхе примарy превентион оф цардиовасцулар дисеасе анд цанцер: а сyстематиц ревиеw анд овервиеw оф ревиеwс”. Хеалтх Тецхнологy Ассессмент. 17 (43): 1—253. ПМЦ 4781046Слободан приступ. ПМИД 24074752. дои:10.3310/хта17430. 
  11. 11,0 11,1 Фустер V, Келлy ББ, ур. (2010). „Епидемиологy оф Цардиовасцулар Дисеасе”. Промотинг цардиовасцулар хеалтх ин тхе девелопинг wорлд : а цритицал цхалленге то ацхиеве глобал хеалтх. Институте оф Медицине оф тхе Натионал Ацадемиес. Wасхингтон, DC: Натионал Ацадемиес Пресс. ИСБН 978-0-309-14774-3. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2017. 
  12. ^ Моран АЕ, Фороузанфар МХ, Ротх ГА, Менсах ГА, Еззати M, Мурраy ЦЈ, Нагхави M (април 2014). „Темпорал трендс ин исцхемиц хеарт дисеасе морталитy ин 21 wорлд регионс, 1980 то 2010: тхе Глобал Бурден оф Дисеасе 2010 студy”. Цирцулатион. 129 (14): 1483—92. ПМЦ 4181359Слободан приступ. ПМИД 24573352. дои:10.1161/цирцулатионаха.113.004042. 
  13. ^ Мендис С, Пуска П, Норрвинг Б (2011). Глобал атлас он цардиовасцулар дисеасе превентион анд цонтрол (1 изд.). Генева: Wорлд Хеалтх Организатион ин цоллаборатион wитх тхе Wорлд Хеарт Федератион анд тхе Wорлд Строке Организатион. стр. 48. ИСБН 978-92-4-156437-3. 
  14. ^ Мендис С, Пуска П, Норрвинг Б (2011). Глобал Атлас он цардиовасцулар дисеасе превентион анд цонтрол. ИСБН 978924 156437 3. 
  15. ^ Раинwатер DL; МцМахан ЦА; Малцом ГТ; et al. (1999). „Липид анд аполипопротеин предицторс оф атхеросцлеросис ин yоутх: аполипопротеин цонцентратионс до нот материаллy импрове предицтион оф артериал лесионс ин ПДАY субјецтс. Тхе ПДАY Ресеарцх Гроуп”. Артериосцлер Тхромб Васц Биол. 19 (3): 753—61. ПМИД 10073983. дои:10.1161/01.АТВ.19.3.753. 
  16. ^ МцГилл ХЦ; МцМахан ЦА; Зиеске АW; et al. (2000). „Ассоциатионс оф цоронарy хеарт дисеасе риск фацторс wитх тхе интермедиате лесион оф атхеросцлеросис ин yоутх. Тхе Патхобиологицал Детерминантс оф Атхеросцлеросис ин Yоутх (ПДАY) Ресеарцх Гроуп”. Артериосцлер Тхромб Васц Биол. 20 (8): 1998—2004. ПМИД 10938023. дои:10.1161/01.АТВ.20.8.1998. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Матон Антхеа (1993). Хуман Биологy анд Хеалтх. Енглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-981176-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).