Карл Марија Кертбењ

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Karl-Marija Kertbenj)
Карл Марија Кертбењ
Датум рођења(1824-02-28)28. фебруар 1824.
Место рођењаБеч
 Аустријско царство
Датум смрти23. јануар 1882.(1882-01-23) (57 год.)
Место смртиБудимпешта
 Аустроугарска
Карл Марија Кертбењ ~1865. године

Карл Марија Кертбењ (мађ. Károly Mária Kertbeny; нем. Karl-Maria Kertbeny), рођен као Карл Марија Бенкерт (нем. Karl-Maria Benkert; Беч, 28. фебруар 1824 — Будимпешта, 23. јануар 1882), био је мађарски новинар, мемоариста и борац за људска права. Најпознатији је по томе што је сковао термине хомосексуалац и хетеросексуалац.[1]

Породица Бенкерт преселила се у Будимпешту још док је био дете, а време је подједнако проводио у Аустрији, Немачкој и Мађарској. Мађарски писац и књижевни историчар Лајош Хатвањ описао га је на следећи начин: „Овај мудар, узбудљив, несавршени писац је један од најбољих и незаслужено заборављених мађарских писаца мемоара." Преводио је мађарске песнике и писце на немачки, нпр. Шандора Петефија, Јаноша Арању и Мора Јокаија. Међу његовим познаницима били су Хајнрих Хајне, Жорж Санд, Алфред де Мусе, Ханс Кристијан Андерсен и браћа Грим.

Биографија[уреди | уреди извор]

Као младић, док је радио као шегрт у књижари, Бенкерт је имао блиског пријатеља који је био геј. Овај млади човек је извршио самоубиство након што је био уцењиван. Бенкерт се касније присетио да га је управо ова трагична епизода довела у ситуацију да се ближе заинтересује за тему хомосексуалности.

Након служења војске у Мађарској, Бенкерт је живео као новинар и путописац, а написао је најмање двадесет пет књига о различитим темама. Године 1847. законски је променио име из Бенкерт у Карл Марија Кертбењ (мађарско име које асоцира на аристократију). Настанио се у Берлину 1868. године, још увек неожењен у 44. години живота. У својим списима тврдио је да је 'нормалне оријентације'. Међутим, у његовим дневницима присутна је самоцензура у деловима који описују сусрете с другим мушкарцима ('млади берберин', 'јако сам заљубљен у тог дечка', 'урадио сам то'), као и страх након хапшења Карла Хајнриха Улрихса с којим се дописивао ('Грозни дани! Ужасне ноћне море. Спалио сам сва опасна писма'), који указују на то да је потајно био хомосексуалац.[2]

Почео је обимно да пише на тему хомосексуалности, мотивисан, како је наводио, 'антрополошким интересом' у комбинацији са осећајем правде и бригом за људска права. Године 1869. анонимно објављује памфлет под називом Параграф 143 пруског кривичног закона од 14. априла 1851. године и његову реафирмацију у Параграф 152 у предлогу кривичног закона за Севернонемачку конфедерацију.

Ускоро је уследио и други памфлет о истој теми. У свом памфлету Кертбењ тврди да пруски закон о содомији, Параграф 143 (који је касније постао Параграф 175 кривичног закона Немачког царства), крши људска права. Подржавао је класичну либералну тезу да добровољни сексуални односи у приватном животу не би требало да подлежу кривичном праву. Присећајући се свог младог пријатеља, снажно је оспоравао пруски закон јер је сматрао да дозвољава уцењивачима да извлаче новац од хомосексуалаца, што је за последицу често имало самоубиство.

Кертбењ је изнео став да је хомосексуалност урођена и непромењива, аргумент који ће касније бити назван 'медицински модел хомосексуалности'. Ово је било противно до тада доминантном ставу да су мушкарци вршили содомију искључиво због неморалности. Хомосексуалци, истицао је Кертбењ, нису по природи феминизирани, и навео да су многи велики хероји из прошлости били геј.

Током 1869. године, Кертбењ је на немачком објавио термине хомосексуалац и хетеросексуалац. Први пут их је користио у приватним препискама 8. маја 1868. као део система за класификацију сексуалности и замену за пежоративне појмове 'содомит' и 'педераст', који су коришћени у немачком и француском говорном подручју тог времена. Однос између мушкарца и жене описивао је термином 'хетеросексуалност', мастурбатори су били 'моносексуалци', а оне који су практиковали анални секс називао је 'пигисти'.

Након што је објавио своја два важна памфлета Кертбењ је нестао са сцене. Године 1880. написао је поглавље о хомосексуалности у књизи Проналазак душе Густава Јегера, али је Јегеров издавач одлучио да је превише контроверзно, те га је искључио из књиге (међутим, Јегер је користио Кертбењеву терминологију на другим местима у књизи).

Немачки психијатар Рихард фон Крафт-Ебинг, у својој књизи Псyцхопатхиа Сеxуалис (1886), користи термине хомосексуалност и хетеросексуалност које је позајмио из Јегерове књиге. Крафт-Ебингов рад био је толико утицајан да су ово постали стандардни термини који објашњавају разлике у сексуалној оријентацији, чиме је истиснут из употребе Улрихов термин 'урнинг'.

Кертбењ није доживео да види широко прихватање терминологије и идеја које је заступао. Умро је у Будимпешти 1882. године, у 58. години живота.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гарy Греенберг (2007), Гаy бy Цхоице? Тхе Сциенце оф Сеxуал Идентитy Мотхер Јонес
  2. ^ Јудит Такáцс: Тхе Доубле Лифе оф Кертбенy Архивирано на сајту Wayback Machine (12. септембар 2017) Ин: Г. Хекма (ед.) Паст анд Пресент оф Радицал Сеxуал Политицс, УвА – Моссе Фоундатион, Амстердам. (2004). стр. 26–40.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]