Керуан

С Википедије, слободне енциклопедије
Keruan
القيروان, رابعة الثلاث
Светска баштина Унеска
Званично имеKeruan
МестоТунис Уреди на Википодацима
Координате35° 41′ С; 10° 06′ И / 35.68° С; 10.1° И / 35.68; 10.1
Површина6.802, 15.436 ha (732.200.000, 1,6615×109 sq ft)
Укључује
  • Greater Aghlabid Cistern
  • Lesser Aghlabid Cistern
  • Medina of Kairouan
  • Mosque of the Barber Edit this on Wikidata
Критеријумkulturna: i, ii, iii, v, vi
Референца499
Упис1988. (12. седница)
Додатни упис2010 Edit this on Wikidata
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/499

Керуан (арап. القيروان Qeirwān, такође познат као al-Qayrawan), такође познат као Кирван или Кајруан, је главни град Керуанске провинције у Тунису. Основали су га Арапи 670. године. Добио је име по арапској речи لقيروان - kairuwân која значи "војни и цивилни камп" (Kâr-рат/војска, и van/wan-камп).

Након оснивања у седмом веку, постаје један од најважнијих центара исламске учености, посебно за изучавање курана. Убрзо привлачи велики број муслимана из разних делова света и постаје један од највећих центара, одмах након Меке и Медине. У центру се налази Велика џамија - Укбетова џамија.

Историја[уреди | уреди извор]

Керуан је оформљен око 670. године када је арапски генерал Укбе Ибн Нафиа одабрао локацију у једном делу густе шуме, тада насељене дивљим зверима, као локацију за војни камп који је служио као војна база за даља освајања према западу. Одабрао је локацију која је удаљена од мора, да би био што даље од могућности сталних напада Бербера који су давали велики отпор даљим освајањима Арапа. Отпор Бербера је предводио Кусаила чије трупе су убиле Укбу Ибн Нафиу отприлике 15 година након што је оформљен Керуан. Након Кусаила, берберску војску је предводила жена по мену Ал-Кахина, која је убијена од арапске војске 702. године, а берберска војска дефинитивно поражена. Након тога се дешавају масовни преласци Бербера на ислам. Међутим Бербери иако су имали веру својих освајача, сматрани су грађанима другог реда, што је био један од разлога формирања секте Хариџије који су још присутни у региону. Бербери-Харижије освајају Керуан 745. године. Тада је то већ био град “луксузних вртова и плантажа маслина”.

На власти остају све док Арапи нису поново освојили Керуан на челу са арапским генералом Ибрахимом Ибн Ал-Аглабом на крају осмог века. Ибрахим је добио титулу “Емир” (намесник) од калифа Харун ел Рашида. У периоду од 800. до 909, када је владала династија Аглабиди, Керуан постаје град у врхунцу моћи као тадашња Куфа и Басра.

Изграђена је Велика Џамија која је постала универзитетски центар у коме се изучавало знање које је имало општи карактер, и привлачило је студенте из целога света.

Садашњост[уреди | уреди извор]

Керуан је под заштитом UNESCO-a i proglašen je za “Glavni grad islamske kulture” za 2009. godinu.

Galerija[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]