Класификовање галаксија

Класификовање галаксија је сврставање галаксија у групе на темељу разних критеријума, најчешће облика, али такође и других својстава.

Постоји више таквих система поделе, од којих су најпознатији следећи:

1. Класификација Кнута Емила Лундмарка настала је око 1922. године, а први пут је објављена 1926. године. Искључиво је морфолошка.

2. Хабл-Сандиџ класификација се идејно појављује 1925. године, прва верзија објављена је 1936. године, а друга 1961. године. Такође је морфолошка, али се могу следити и нека физична својства галаксија.

3. Класификација Жерар де Вокулеура објављена 1956. године представља једну модификацију Хабл-Сандиџ система.

4. Класификација Вилијама Вилсона Моргана идејно настаје 1957. године, а бива објављивана 1958, 1959. и 1961. године, сваки пут у мало измењеној верзији. Темељи се на физичким својствима галаксија, док је облик саме галаксије од мање важности.

5. Ерик Холмберг објављује модификацију Хабл-Сандиџ система 1958. године.

6. Класификација Сидни ван ден Берга, која се темељи на физичким својствима, јавља се 1960. године.

7. Фриц Цвики темељи своју класификацију искључиво на физичким својствима галаксија. Ова класификација објављена је 1964. године.

Лундмаркова класификација

Класификација је настала око 1922. године, први пут је објављена 1926. године. Искључиво је морфолошког карактера.

Увод

Ова класификација није толико позната као Хабл-Сандиџов систем, али је занимљива због тога што јој је врло слична, па су је неки сматрали плагијатом, иако је доказано настала пре Хабловог предлога. Критеријум по којем је Лундмарк сврставао галаксије другачији је од Хабловог. Подела унутар разреда темељи се на ступњу концентрације према средишту. Класификација „анагалактичких” маглина дели галаксије у четири разреда:

1. Аномални објекти

2. Кугласте, елиптичне, елонгиране, овалне или лећолике маглине

3. Магеланове маглине

4. Спиралне маглине

Опис класификације

Лундмарк је класификовао све врсте небеских маглина, а галаксије је под именом „анагалактичке маглине” означио са II, или А:

II. Анагалактичке маглине..........А

Анагалактичке маглине деле се у четири разреда:

1. Аномалне маглине..........Аа

Структура врло особена и подсећа на неке од планетарних маглина.

Примери: НГЦ 2537, НГЦ 5144

2. Кугласте, елиптичне, елонгиране, овалне или лећолике маглине..........Ае

Спирална се структура не може следити, али овде спадају спиралне галаксије које се виде са стране. Обухвата велик број објеката. С обзиром на ступањ концентрације према средишту, разликује се шест типова:

НГЦ 4382 (M 85) - Лећаста галаксија у сазвежђу Береникине косе, Ае3 типа

а) Врло мало збијене према средишту..........Ае0

Пример: НГЦ 4302

б) Мало збијене према средишту..........Ае1

Пример: ИЦ 2233

ц) Нешто збијене према средишту..........Ае2

Пример: НГЦ 1600

д) Прилично збијене према средишту..........Ае3

Пример: НГЦ 4382

е) Много збијене према средишту..........Ае4

Пример: НГЦ 4278

ф) Врло много збијене према средишту..........Ае5

Пример: НГЦ 4486

У случају ако је присутна апсорпција, додаје се након ознаке типа слово а, (нпр. Ае2а)

3. Магеланове маглине..........Ам

Овај разред обухвата неправилне галаксије или галаксије код којих се може назрети дегенерација спиралности. Лундмарк је веројатно овим разредом хтео да обухвати прелазне галаксије с оних без спиралне структуре на спиралне галаксије. С обзиром на ступањ концентрације према средишту, разликују се два подразреда, односно шест типова:

НГЦ 4449 - Неправилна галаксија у сазвежђу Ловачких паса, типа Ам0

1) Врло мало или уопште без збијености према средишту

а)..........Ам0

Пример: НГЦ 4449

2) Различити ступњеви збијености према средишту

б)..........Ам1

ц)..........Ам2

д)..........Ам3

е)..........Ам4

ф)..........Ам5

НГЦ 4594 (M 104) - Галаксија Сомбреро у сазвежђу Девице, типа Ас0

4. Спиралне маглине..........Ас

Разликује се седам подразреда, односно једанаест типова:

1) Спирална структура једва видљива

а)..........Ас0

Пример: НГЦ 4594

2) Различити ступњеви збијености према средишту

б)..........Ас1

ц)..........Ас2

д)..........Ас3

е)..........Ас4

ф)..........Ас5

Унутар овога подразреда разликују се две варијанте:

Континуирани спирални кракови..........Ас1ц - Ас5ц

Спирални кракови разбијени у пеге или одељене тачке..........Ас1б - Ас5б

3) Једном гранате спирале

г)..........Асо

Пример: НГЦ 5278

4) Спирални кракови обликују сјајан прстен

х)..........Аср

Пример: НГЦ 4736

НГЦ 5194-95 (М51) - Галаксија Вртлог у међуделовању с другом патуљастом галаксијом, обе у сазвежђу Ловачких паса, типа Аса

5) Двојбена веза прстена са средиштем

и)..........Асс

Пример: НГЦ 936

6) Прстен или кракови повезани са средиштем кроз пречку

ј)..........Асп

Пример: НГЦ 1326

7) Спирални кракови имају неку додатну маглину

к)..........Аса

Пример: НГЦ 5194-95

Закључак

Лундмаркова је класификација искључиво морфолошка. Подела на разреде темељи се на спољашњем облику, односно ступњу развијености спиралних кракова: прво су маглине без облика, затим следе симетричне маглине без спиралне структуре, потом маглине код којих се може назрети спирална структура, те на крају маглине са спиралном структуром. Подела унутар разреда извршена је на темељу ступња концентрације према средишту. Физичка својства галаксија не могу се дознати из ове класификације (за разлику од Хабл-Сандиџ система, где се може, на пример, пратити смер еволуције). У следећој таблици приказано је упоређење Лундмаркове и Хабл-Сандиџ класификације:

Лундмарк	Хабл-Сандиџ
Аа	Сц
Ае	Е, С0, СБ0
Ам	Ирр I
Ас	Са, Сб, Сц, СБа

Следећа табела приказује попис наведених примера у овом приказу Лундмаркове класификације, њихов тип у тој класификацији, те ради поређења тип у Хабл-Сандиџ систему:

НГЦ	Лундмарк	Хабл-Сандиџ
936	Асс	СБа
1326	Асп	-
1600	Ае2	Е5
2537	Аа	Сц
4278	Ае4	Е1
4302	Ае0	-
4382	Ае3	С0
4449	Ам0	Ирр I
4486	Ае5	Е0 пец
4594	Ас0	Са/Сб
4736	Аср	Сб
5144	Аа	-
5278	Асо	-
ИЦ 2233	Ае1	-

Хабл-Сандиџ класификација

Увод

Хабл је овај облик класификовања галаксија предложио 1925. године, а систем се први пут јавља детаљно описан у Хабловој књизи The Realm of the Nebulae („Царство маглина”) 1936. године. Схема тога првобитног система састоји се од низа елиптичних галаксија (Е) који се креће од Е0 (округли облик) до Е7 (лећолики облик) и два паралелна низа спиралних галаксија: нормалних спиралних галаксија (С) и пречкастих спиралних галаксија (СБ). Сваки од та два низа подељен је на три дела: рани (а), интермедијарни (б) и касни (ц). На крају се та два паралелна низа опет спајају у један који представља галаксије неправилног облика подељене у два типа (I и II) према могућности разлучивања звезда.

Неприкладност првобитног система очитује се у томе што паралелни типови спиралних низова означени једнаким индексима (а, б,ц) немају једнаке карактеристике развијености спиралних кракова и грађе (нпр. ране С галаксије (Са) нису сличне раним СБ галаксијама (СБа), него више интермедијарним СБ галаксијама (СБб)). Тип СБа ове класификације обухватао је све галаксије без спиралне структуре, али с израженом пречком, а одговарајући део у С низу (Са) садржавао је галаксије с развијеном спиралном структуром чије је присуство, где није могла бити директно откривена, претпостављена, а немогућност њеног откривања приписивана је незгодном положају галаксија или неким другим узроцима. Осим тога, прелаз од Е7 на Са био је превише нагао, па је било потребно претпоставити прелазне облике, док код пречкастих галаксија то није случај, јер СБа галаксије још увек немају спиралну структуру, па као такве представљају прелаз од Е7 на СБ низ.

Сакупљањем података и повећањем броја квалитетних фотографија, недостатак првобитне Хаблове класификације је исправљен. Откривене су многе галаксије касније од типа Е7, а још увек раније од Са (што значи, без пречкасте грађе). То су галаксије с елиптичношћу која прелази границе разреда Е, али још увек без знакова спиралне структуре. Како је тај подразред, по својим основним карактеристикама, стајао паралелно с СБа (оним из 1936. године), морала је у новом систему бити уведена још једна измена и то у СБ низу, како би се ознаке и особине галаксија подударале. То је било учињено на начин

приказан у следећој таблици:

Сл. 1. Хабл-Сандиџ класификација, Хаблов дијаграм

Стара ознака	Ознака у ревидираном систему
Са	С0 Са
Сб	Сб
Сц	Сц
СБа	СБ0
СБб	СБа СБб
СБц	СБц

Тако сад у оба низа ознака а означава појаву спиралности, а индекс 0 прелазни ступањ, то јест, галаксије касније од Е7, али без спиралне грађе. На Сл. 1. је приказан коначни изглед Хабл-Сандиџ класификације.

Хабл је умро 1953. године, а сређивања његових рукописа прихватио се Алан Сандиџ који је притом уносио и неке своје измене, те је стога у назив ове класификације укључено и његово име.

Сл. 2. Хабл-Сандиџ класификација - Хаблов дијаграм с детаљном поделом

Опис класификације

Хабл је, за разлику од Лундмарка, поделу извршио на темељу три класификацијска критеријума:

1) релативна величина неразлученог подручја језгра

2) отвореност спиралних кракова

3) ступањ разлучености кракова у звезде

На Сл. 2. приказана је детаљна схема класификације. На левој страни су раније, на десној касније галаксије (не односи се на развој), како их је називао Хабл. Ранија галаксија, у односу на неку каснију, има релативно веће неразлучено подручје језгра, мање отворене спиралне кракове, те мањи ступањ разлучености кракова у звезде.

1) Разред Е - елиптичне галаксије

Овај најранији разред обухвата галаксије потпуно симетричних облика код којих су две осе једнаке, а трећа може, али не мора, бити мања. Рашчлањивање у типове направљено је на темељу геометрије пројицираних слика, јер стварна елиптичност код неких није била позната (осим код типа Е7), то јест, није била позната оријентација главних оса према правцу гледања. Подела је, дакле, извршена искључиво према ступњу елиптичности који је изражен формулом: $n=10\times \left[1-\left({\frac {b}{a}}\right)\right]$ где је а пречник велике осе, б пречник мале осе (Сл. 3).

Сл. 3 Елиптичност

Тако се добија осам типова, означених од Е0 до Е7 (за тип Е0, н=0; за тип Е7, н=7). Елиптичних галаксија спљоштенијих од Е7 нема, јер оне код којих је n веће од 7 показују трагове основне равнине (спољашње подручје ниског површинског сјаја) која је карактеристична за спиралне галаксије и то су галаксије типа С0₁.

Стварна елиптичност галаксије није позната, па, на пример, једна галаксија типа Е5 може у пројекцији да представља било коју од Е0 до Е5. Статистички је било утврђено (под претпоставком да су симетричне осе случајно оријентисане у простору) да су стварне елиптичности расподељене готово једнолично од Е0 до Е7 као и у привидним типовима (а не да има више Е0 него Е7, због споменутих разлога).

НГЦ 185 - Патуљаста галаксија у сазвежђу Касиопеје, Епец типа

НГЦ 4621 (М59) Елиптична галаксија типа Е5 у сазвежђу Девице

Заједничка својства свих Е галаксија су ова:

• површински сјај опада равномјерно од језгре према рубу
• разлучивање у звезде је готово могуће, или врло тешко
• галаксије се састоје углавном од старих звезда (које су веројатно у истом стадијуму развитка као и звезде у кугластим скуповима
• прашине такође нема (видети 3.3. Закључак - о односу прашине и младих звезда у галаксијама)

Како у елиптичним галаксијама нема прашине, не могу се стварати младе звезде, јер нема више материјала, па такве галаксије можда представљају последње стадијуме у развоју.

Примери галаксија типа Е:

НГЦ	тип
185	Епец
750-751	Е0/Е0
3377	Е6
4278	Е1
4406	Е3
4486	Е0пец
4621	Е5
4697	Е5

2) Прелазни разред с елиптичних на спиралне галаксије

У првобитној Хабловој класификацији овај разред још није био препознат. Хабл тек касније уочава нужност постојања тог пријелазног разреда, те га у класификацији из 1936. године уводи као хипотетички, а до 1950. године овај је разред установљен и емпиријски. Разред се састоји од два подразреда: С0 (галаксије откривене или препознате након 1936. године) и СБ0 (то су СБа галаксије у систему из 1936. године).

1. Подразред С0 - прелаз са елиптичних на нормалне спиралне галаксије

Галаксије подразреда С0 спљоштеније су од Е7 галаксија (али не морају бити), али још увек не показују спиралну структуру. Уочавају се трагови основне равни. Ове галаксије немају пречку, па су саставни део низа нормалних спиралних галаксија.

Спљоштеност ових галаксија такође зависи од оријентације главних оса у односу на правац гледања, али стварна спљоштеност је већа него код Е7 галаксија, о чему сведочи појава основне равни. То је веројатно последица велике брзине ротације, због чега долази до избацивања танког слоја материје. Тако галаксија има облик који се састоји из густог језгриног подручја, око којег се налази танки омотач, или диск (нема равномерна опадања сјаја од језгре према периферији).

Као пријелазни облик, галаксије С0 поседују својства како елиптичних тако и нормалних спиралних галаксија: одсуство кракова и одсуство прашине приближује их елиптичним галаксијама, док их спљоштеност и појава равни сврстава међу спиралне. Подразред С0 подељен је у три типа:

Слика 4.

С0₁ тип најближи је Е разреду. Могу се уочити зачеци основне равни. Површински сјај равномерно опада од језгре према рубу.

Примери НГЦ: 1201, 3329, 4150, 4684, 4762, 7457

НГЦ 3115 (Е7/С0₁)

Слика 5.

С0₂ тип представља галаксије сличне С0₁ галаксијама, само овде површински сјај не опада тако равномерно, него се чини као да је језгро окружено тамнијим омотачем. Примећују се и мањи апсорпциони појасеви у облику лаганих кракова.

Примери НГЦ: 524, 3065, 4215, 4111, 7332

Слика 6.

С0₃ тип обухвата галаксије код којих је унутар језгра нађен апсорпциони појас концентричан с њом, па се чини да је језгро окружено светлим прстеном. Ово указује на нешто веће количине прашине него код претходних типова.

Примери НГЦ: 3032, 4459, 4710, 404

Наравно да нема неке строге границе међу овим типовима, па се јављају и међуоблици, а исто тако има и галаксија које се, због специфичног облика, не могу сместити нити у један тип, иако је сигурно да припадају овом разреду, па се такве означавају с С0пец (Пример: НГЦ 2685).

Слика 7. Варијанте С галаксија. (р) варијанта први пут се уочава код С0₃ галаксија, а (с) варијанта код С0₂ галаксија.

У овом подразреду почињу се разликовати две варијанте галаксија које се могу пратити кроз цели низ нормалних спиралних галаксија (ове варијанте постоје и код пречкастих спиралних галаксија). У С0₂ типу уочавају се зачеци кракова који иду од језгра, док у С0₃ типу они излазе тангенцијално на постојећи прстен. Прва варијанта означава се с (с), а друга с (р). Те су варијанте илустроване на слици 7.

2. Подразред СБ0 - прелаз с елиптичних на пречкасте спиралне галаксије

Као што је већ споменуто, овај је подразред добивен из СБа (старог) типа, након увођења подразреда С0, да би се очувала паралелна повезаност у истим разредима.

Границе подразреда су: на Е страни присутност пречке, а на СБ страни одсутност праве спиралне грађе. Главна својства ових галаксија јесу:

• пречка која пролази кроз језгро и завршава се на крајевима леће (омотача)
• лећа нижег интензитета сјаја која је концентрична с језгром и окружује га
• понекад спољашњи омотач или спољашњи прстен

Слика 8. Изглед СБ0 галаксија: 1 - језгра; 2 - пречка; 3 - лећа; 4 - спољашњи омотач или прстен

Слика 9. Пречка СБ галаксија

Слика 10. Варијанте (р) и (с)

Развој пречке иде у низу од ранијих према каснијим облицима, те је, уз основне критерије, подела на типове извршена и на темељу ступња развијености пречке. Разликују се три типа: СБ0₁, СБ0₂ и СБ0₃ (иду паралелно с С0₁, С0₂ и С0₃, видети слику 2.).

СБ0₁ тип је најранији. Уочљиво је доста широко подручје јачег сјаја које се протеже кроз лећу под доста произвољним углом (ефекат геометрије пројектованих слика), а представља пречку. Она је још увек доста нејасна и тешко се следи.

Примери НГЦ: 1023, 4435, 4612

СБ0₂ тип обухвата галаксије којима је подручје јачег сјаја уже него код типа СБ0₁, те се може разликовати језгра од пречке, па и детаљи пречке. Може се уочити да се пречка на крајевима завршава с подручјима која су нешто шира и повишеног су сјаја (видети слику 9.)

Примери НГЦ: 2859, 2950 (СБ0₁/СБ0₂), 4262 (СБ0₂/СБ0₃)

СБ0₃ тип галаксија има најразвијенију пречку у СБ0 подразреду која даје велики допринос сјају читавог система. Неки примери овога типа показују зачетке спиралне грађе. У већини случајева то је обично прстен који додирује крајеве пречке.

Примери НГЦ: 4262(СБ0₂/СБ0₃), 4643 (СБ0₃/СБа(р))

Из СБ0₃ типа одвајају се два паралелна низа који се могу следити кроз цели СБ подразред: један низ чине галаксије код којих кракови почињу тангенцијално на спољашњи прстен и те се галаксије означавају са (р). Други низ чине галаксије чији кракови започињу с крајева пречке и те се галаксије означавају са (с). (Видети слику 10. и слику 2.)

3) Разред спиралних галаксија

Разред спиралних галаксија обухвата два подразреда који чине засебне низове: С и СБ низ. У сваком низу постоје по две варијанте које чине засебне низове: (р) и (с) низ (видети слику 2.). Тек овде нарочито долазе до изражаја 2) и 3) критеријуми класификовања (описани у поглављу Опис класификације), јер се ту сусрећу галаксије с развијеном и добро уочљивом спиралном грађом. (На први поглед могло би се учинити да се први критеријум с критеријима за кракове, но преглед великог броја фотографија показао је да има Са галаксија (класификованих по критеријима 2) и 3), које већ имају мала језгарска подручја. Зато се припадност галаксија а, б или ц типу темељи првенствено на својствима кракова. Напротив, изгледа да постоји јак међусобни однос између чврстоће спиралног облика и разлучивања звезда у краковима.)

У сваком низу (подразреду) подела је извршена на три типа: рани (а), интермедијарни, или међупрелазни (б) и касни (ц), који стоје паралелно (Са и СБа, итд.). Границе међу типовима нису оштре, дапаче постоје као прелазни облици и међутипови )нпр. Са/Сб). Идући од ранијих према каснијим типовима, уочавамо поступно смањивање језгриног подручја, спирални кракови постају све отворенији и могућност разлучивања кракова све је већа. Код касних Сц галаксија (Сандиџ их је означио с Сд, као прелазни облик) спирални кракови су толико отворени да се већ помало губи облик галаксије и она је све сличнија неправилним галаксијама (Ирр). Каснији типови имају такође и веће количине прашине и веће количине младих звезда, док је старих звезда све мање (оне су углавном у малом језгру).

а) Типови спиралних галаксија с индексом а

Са тип представља прве праве спиралне галаксије. Спирални кракови су чврсто замотани и глатки, а скоро без разлучивања у звезде. У каснијим примерима може се уочити присуство мањих количина прашине. Не ваља се чврсто држати поделе на темељу првог критерија, јер велико језгрино подручје није предуслов за Са галаксије. Зато је могућа подела на подтипове темељена на карактеристикама језгриног подручја (подтип НГЦ 1302 с већим језгриним подручјем и подтип НГЦ 4866 с мањим језгриним подручјем).

НГЦ 3623 (М65) - Интермедијарна спирална галаксија у сазвежђу Лава, удаљена око 22 милиона светлосних година - тип Са

Примери:

НГЦ	НГЦ
1302	2811
3898	3368
718	3623
2775	4274
2681	4293
4378	4457
4866	5614

СБа тип представља најраније галаксије подразреда СБ. Кракови су још доста слабо развијени, чврсто замотани и врло глатки. Пречка је слична као у СБ0₃ типу. Прашинасти појасеви су још увек доста ретки. У каснијим примеримма почиње разлучивање кракова у звезде.

НГЦ 4314 - Пречкаста спирална галаксија типа СБа(с)пец у сазвежђу Береникине косе

Примери:

НГЦ	тип
175	СБа(с)
2217	СБа(р)
3185	СБа(с)
4314	СБа(с)пец
5566	СБа(р)
7743	СБа(с)

б) Типови спиралних галаксија с индексом б

Сб тип обухваћа велики број галаксија интермедијарних од Са до Сц. Због тога је могућа подела на већи број подтипова. Кракови су отворенији него код Са, језгрино подручје је мање, у краковима је у већој мери могуће разлучивање у звезде и замећују се нешто веће количине прашине.

НГЦ 4565 - Галаксија у сазвежђу Береникине косе на удаљености од 53 милиона светлосних година - пример галаксије Сб типа

НГЦ 7331 - Галаксија у сазвежђу Пегаза на удаљености од 40 милијуна свјетлосних година - пример галаксије Сб типа

Примери:

НГЦ	НГЦ	НГЦ
23	2841	3333
210	3031	4450
224	3145	4565
488	3147	4569
615	3521	4580
891	3627	4699
972	3705	4736
1068	4062	4826
1832	4216	5055
1964	4237	6814
2841	7217	7331

СБб тип представља интермедијарне облике у подразреду пречкастих галаксија. Врло оштра је подела у две варијанте (с) и (р). Добро је дефинисана структура пречке. Кракови су јаче одмотани него код СБа, могуће је разлучивање звијезда у краковима, уочене су веће количине прашине.

НГЦ 1097 - Галаксија типа СБб(с) - ултраљубичаста слика

НГЦ 1300- Пречкаста спирална галаксија типа СБб(с) у сазвежђу Еридан, удаљена 69 милиона светлосних година

Примери:

НГЦ	тип
1097	СБб(с)
1300	СБб(с)
1398	СБб(р)
2523	СБб(р)
3351	СБб(рс)
4394	СБб(ср)
4548	СБб(ср)
4593	СБб(рс)
5383	СБб(с)

Као што се из неких примера види, постоје прелазни облици (ср) и (рс), а исто тако, могу се уочити и прелазни облици попут СБб/Сб.

ц) Типови спиралних галаксија с индексом ц

Сц тип су галаксије које карактеризирају многоструки спирални кракови који су јако раширени и који поседују висок ступањ разлучивања у звезде и врло много прашинастих делова. Готово редовно кракови се након 90° гранају. Иако разлучивање у звезде зависи и од саме удаљености галаксије, код овог типа је то толико изражено да је оно откривено и у примерима са црвеним помаком који указује на брзине веће од 15.000 км/сек.

НГЦ 253 - Спирална галаксија типа Сц у сазвежђу Кипара

Галактике Сц типа показују велику разноликост облика, па се може разликовати барем шест главних подтипова представљених развојем дуж низа од раних према каснијима. Каснији примери толико су развијени да је немогуће уочавање (с) и (р) варијанти, а и облик им је толико неправилан да се јако приближавају Ирр галаксијама. Такве касне примере Сандиџ је означио с Сд.

Примери:

НГЦ	НГЦ	НГЦ
45	1084	3810
157	1232	4244
253	1637	4793
598	2403	7314

СБц тип карактеризира велик ступањ разлучивања пречке и спиралних кракова, као и отвореност спиралних кракова до граница с Ирр разредом. Код галаксија овог типа опажају се велике количине прашине (и младих звезда).

НГЦ 1073 - Пример пречкасте спиралне галаксије типа СБц(ср)

Примери:

НГЦ	тип
1073	СБц(ср)
2525	СБц(с)
3367	СБц(ср)
4088	СБц/Сц
7640	СБц(с)
7741	СБц(с)

НГЦ 2366 - Неправилна галаксија типа Ирр I

НГЦ 520 - Неправилна галаксија типа Ирр II - производ судара две галаксије

4) Разред неправилних галаксија, Ирр

Разред неправилних галаксија обухваћа 2,5% свих галаксија сјајнијих од м_пг = 13,0. Оштра је подјела у два типа: Ирр I и Ирр II. Галактике не показују никакву симетрију. Спирална структура је потпуно одсутна. Не постоји никакво централно сјајно подручје.

Ирр I тип обухваћа галаксије код којих је могуће високо разлучивање у сјајне звезде типа О и Б. Присутно је доста прашине. Примери: ИЦ 1613, ИЦ 2574, НГЦ 2366

Овдје спадају Велики и Мали Магеланов облак, али изгледа да они поседују слабо изражену пречку, у којем случају онда спадају под СБц тип.

Ирр II тип су галаксије које уопште не показују разлучивање у звезде. Има много тамних апсорпционих појасева и мрља. Углавном су доста ниског површинског сјаја. Како ни код блиских галаксија овог типа нема разлучивања звезда, оне су, засад, загонетка. Примери: M 82, НГЦ 3077, НГЦ 5195, НГЦ 520

Закључак

Критеријуми којима се користи класификација Хабл-Сандиџ искључиво су морфолошки. Тако је добијен карактеристични дијаграм тог система (Сл. 1. одн. Сл. 2.), а касније су уочене чињенице које такође следе схему система. Уочено је да су раније галаксије сиромашније младим звездама и прашином и да садрже углавном старије звезде, док касније галаксије садрже углавном младе и вруће звезде као и велике количине прашине. Језгра галаксија састоје се од старих звезда сличних звездама популације II, док се кракови и омотач састоје из млађих звезда и прашине. Све то указује на то да би Хабл-Сандиџ систем вероватно могао представљати дијаграм еволуције галаксија која се креће од Ирр према Е, то јест, здесна налево. Томе у прилог иде откриће да је однос између количине прашине и младих звезда у свим типовима 1:1. То би значило да, док има прашине, има и стварања младих звезда; што је прашине мање, младе се звезде све мање стварају, а кад прашине нема, нема нити стварања младих звезда. Неопходно је нагласити и то да правац развоја дуж тог низа није генерално прихваћен.

Предност је Хабл-Сандиџ система што се заснива на најуочљивијим својствима галаксија (развијеност спиралних кракова и величина језгра) и што сврставање неке галаксије у један од типова приказује сразмерно пуно карактеристика те галаксије. Главни је недостатак тог система у томе што је врло тешко сместити прелазне облике и оне који генерално одступају од уобичајеног изгледа. Ови задњи углавном се означавају ознаком пец (пекулијарна, необична). Недостатке Хабл-Сандиџ система настојали су да исправе де Вокулеур и Холмберг у својим модификацијама ове класификације.

НГЦ 4038-4039 - Галаксије Тицала - две галаксије у међуделовању у сазвежђу Гаврана, типа СБ(с)м пец / СА(с)м пец

Следећа табла садржи релативне фреквенције галактичких типова:

Типови	Фреквенција
Е0-Е7	17%
Са, СБа	19%
Сб, СБб	25%
Сц, СБц	36%
Ирр	2,5%

Нове врсте

Главни чланак: Зелена грашкаста галаксија

• Зелена грашкаста галаксија (енгл. green bean galaxy, скраћеница GBG, такође и green pea galaxy. Откривена је посматрањима ЕСО-вог Врло великог телескопа (Very Large Telescope, VLT), телескопа Близанци Југ (Gemini South) и телескопа Канада-Француска-Хаваји (Canada-France-Hawaii Telescope, CFHT). Добила је надимак због неуобичајене појаве. Она производи сјајно интензивно светло, које се емитује из окружења дивовских црних рупа и међу најређим су објектима у свемиру. Код ове врсте галаксије све сија, не само средиште. Сјаје необичним зеленим сјајем. За ову врло ретку врсту астрономских објеката сматра се да су квазарска јонизацијска јека. Ради се о новој галаксији НГЦ 6861, изворно откривеној 1826, за коју се сматра да је изворно била спирална која је прешла у лећасту. Њена својства су откривена тек недавно. Нови је објект добио ознаку Ј224024.1−092748 (скраћено Ј2240).

Литература

• Хуббле, Е. П. (1936). Тхе Реалм оф тхе Небулае. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. ЛЦЦН 36018182. 
• Сандаге А. Тхе Хабл Атлас оф Галаxиес. Wасхингтон: Царнегие Институтион оф Wасхингтон. 1961.
• де Вауцоулеурс Г. Цлассифицатион, Дименсионс анд Дистанцес оф Бригхт Соутхерн Галаxиес. Скy анд Телесцопе 1957;16(12).
• Струве О. Цлассифyинг тхе Галаxиес. Скy анд Телесцопе 1959;18(3).
• ван ден Бергх С. Луминоситy ЦЛассифицатион. Астропхyсицал Јоурнал 1960;131:558.
• Холмберг Е. А Пхотограпхиц Пхотометрy оф Еxтрагалацтиц Небулае. Лунд Обс. Медд. Сер. II, Нр. 136, 1958.
• Лундмарк К. Студиес оф Анагалацтиц Небулае. Фирст Папер. Медд. Астрон. Обс. Уппсала, Но. 30, 1927.
• Морган WW, Маyалл Н. А Спецтрал Цлассифицатион оф Галаxиес. Публицатионс оф тхе Астрономицал социетy оф тхе Пацифиц 1957;69(409).
• Морган WW. А Прелиминарy Цлассифицатион оф тхе Формс оф Галаxиес Аццординг то Тхеир Стеллар Популатион. Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц 1958;70(415).
  • Парт Тwо. 1959;71(422).
• Морган WW. Соме Цхарацтеристицс оф Галаxиес. Тхе Астропхyсицал Јоурнал 1962;135(1).
• Др. Горан Иванишевић, рукописни преводи наведене литературе.
• Иван Тадеј, Класифицирање галаксија (радња, рукопис), Покрет Науку младима, Загреб, 1974.

Спољашње везе

• Galaxies and the Universe - an introduction to galaxy classification
• Near-Infrared Galaxy Morphology Atlas, T.H. Jarrett
• The Spitzer Infrared Nearby Galaxies Survey (SINGS) Hubble Tuning-Fork, SINGS Spitzer Space Telescope Legacy Science Project
• Go to GalaxyZoo.org to try your hand at classifying galaxies as part of an Oxford University open community project
• The New General Catalogue Online - A website maintained by the NGC/IC Project.
• List of NGC objects @ SEDS Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2011)
• List of NGC objects @ The Electronic Sky