Кленов фрагмент

С Википедије, слободне енциклопедије
Функционални домени у Кленовом фрагменту (лево) и ДНК полимерази I (ПДБ).

Кленов фрагмент је велики протеински фрагмент који се формира када се ДНК полимераза I из Е. цоли ензиматски пресече посредством протеазе субтилисина. Првобитно је описан 1970.[1] Он задржава 5'-3' полимеразну активности и 3’ → 5’ егзонуклеазну активност за одвајање прекодирајућих нуклеотида и коректуру, али губи своју 5' → 3' ексонуклеазну активност.

Други мањи фрагмент формиран кад се ДНК полимераза I из Е. цоли пресече субтилисином задржава 5'-3' ексонуклеазну активност, али нема друга два дејства које манифестује Кленов фрагмент (и.е. 5'-> 3' полимеразна активност и 3'->5' ексонуклеазна активност).

Истраживања[уреди | уреди извор]

5' → 3' егзонуклеазно дејство ДНК полимеразе I из Е. цоли није подесно за многе облике примене, те стога Кленов фрагмент, који не испољава ту активност, може да буде веома користан у истраживањима. Кленов фрагмент је екстремно користан у истраживачким процесима као што су:

  • Синтеза дволанчане ДНК из једнолачаног обрасца
  • Попуњавање побученог 3' краја ДНК фрагмената да би се добили тупи 5' крајеви
  • Уклањање истурених 3' препуста
  • Припрема радиоактивних ДНК сегмената

Кленов фрагмент је исто тако био оригинални ензим који се користио за знатну амплификацију сегмената ДНК у процесу полимеразне ланчане реакције (ПЦР),[2] пре него што је био замењен термостаблним ензимима као што је Таq полимераза.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кленоw Х анд Хеннингсен I (1970). „Селецтиве Елиминатион оф тхе Еxонуцлеасе Ацтивитy оф тхе Деоxyрибонуцлеиц Ацид Полyмерасе фром Есцхерицхиа цоли Б бy Лимитед Протеолyсис”. Проц. Натл. Ацад. Сци. УСА. 65 (1): 168—175. ПМЦ 286206Слободан приступ. ПМИД 4905667. дои:10.1073/пнас.65.1.168. 
  2. ^ Саики РК; et al. (1985). „Enzymatic Amplification of β-globin Genomic Sequences and Restriction Site Analysis for Diagnosis of Sickle Cell Anemia”. Science. 230: 1350—54. PMID 2999980. doi:10.1126/science.2999980. 
  3. ^ Saiki; et al. (1988). „Пример-дирецтед ензyматиц амплифицатион оф ДНА wитх а тхермостабле ДНА полyмерасе”. Сциенце. 239: 487—91. ПМИД 2448875. дои:10.1126/сциенце.2448875. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]