Колевка цивилизације

С Википедије, слободне енциклопедије

Међу разним колијевкама цивилизације је и Древни Египат. Приказане су пирамиде у Гизи.

Колевка цивилизације је локација где се цивилизација појавила. Садашње гледиште је да није постојала једна „колевка”, већ неколико цивилизација које су се развијале независно, при чему се Плодни полумесец (стари Египат, Месопотамија), древна Индија и древна Кина сматрају најранијим.[1][2][3] Степен у коме је постојао значајан утицај између ране цивилизације Блиског истока и оне источне Азије (Далеки исток) је споран. Учењаци прихватају да су цивилизације Мезоамерике, углавном у модерном Мексику, и Норте Чико, у северно-централном приморском региону Перуа, настале независно од оних у Евроазији.[4]

Научници су цивилизацију дефинисали користећи разне критеријуме као што су употреба писања, градова, класног друштва, пољопривреде, сточарства, јавних зграда, металургије и монументалне архитектуре.[5][6] Израз колевка цивилизације често се примењивао на разне културе и подручја, посебно древни блискоисточни енеолит (убаидски период) и Плодни полумесец, древну Индију и древну Кину. Термин је кориштен и у древној Анатолији, Левантској и Иранској висоравни, а користио се и за означавање претходничких култура, попут древне Грчке као претходника Западне цивилизације,[7][8][9][10][11][12][13] чак и када се таква места не сматрају независним цивилизацијским развојем, као и у оквиру националне реторике.[14][15][16][17][18]

Историја идеје[уреди | уреди извор]

Концепт „колевка цивилизације” је предмет многих расправа. Фигуративна употреба колевке за значење „места или региона за нешто што се негује или штити током ране фазе развоја” може се пратити преко енглеског Окфордског речника до Спенсера (1590). У Древној историји Шарла Ролена (1734) је наведено „Египат је испрва служио као колијевка свете нације”.

Израз „колевка цивилизације” игра одређену улогу у националном мистицизму. Он је кориштен у источној, као и западној култури, на пример, у индијском национализму (У потрази за колевком цивилизације 1995) и кинеском национализму (Колевка цивилизације 2002).[14] Овај израз се такође појављује у езотеричној псеудохисторији, попут Урантијске књиге, која тврди да је наслов за „други Еден”, или псеудоархеологији која се односи на мегалитску Британију (Цивилизацију један 2004, Древна Британија: Колевка цивилизације 1921).

Успон цивилизације[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Неолитска револуција, Урбана револуција и Енеолит

Најранији знакови процеса који воде ка седентарној култури могу се приметити у Леванту већ од 12.000 пне, када је натуфијска култура постала седентарна; она се развила у пољопривредно друштво до 10.000 пне.[19] Приметан је значај воде за очување обилне и стабилне опскрбе храном, путем стварања повољних услова за лов, риболов и прикупљање ресурса, укључујући житарице. Тиме је омогућена иницијална економија широког спектра која је подстакла стварање сталних села.[20]

Најстарија протоурбана насеља са неколико хиљада становника појавила су се у неолиту. Први градови у којима је обитавало неколико десетина хиљада житеља били су Мемфис и Урук. Они су настали до 31. века пне.[21]

Историјска времена се раздвајају од праисторијских времена када се „записи о прошлости почињу водити у корист будућих генерација”;[22] који могу бити у писаном или усменом облику. Ако се узме да се успон цивилизације поклапа са развојем писања, блискоисточни енеолит, прелазни период између неолита и бронзаног доба током IV миленијума пне и развој прототипског писања у Харапи у долини Инда у јужној Азији око 3300. године пне најранији су случајеви. Они су праћени кинеским прото записима који су се развили у записе на оклопима корњача, и поново појавом мезоамеричких система писања од око 900. пне.

У одсуству писаних докумената, већина аспеката успона раних цивилизација садржана је у археолошким проценама које документују развој формалних институција и материјалне културе. „Цивилизовани” начин живота је ултиматно повезан са условима који произилазе готово искључиво од интензивне пољопривреде. Гордон Чајлд је дефинисао развој цивилизације као резултат две узастопне револуције: неолитска револуција, покретање развоја насељених заједница, и урбана револуција, која је појачала тенденције ка густим насељима, специјализованим окупационим групама, друштвеним класама, експлоатацији вишкова, монументалним јавним грађевинама и писању. Мали број ових услова, међутим, конзистентно је подупрт записима: густа насеља нису била норма у Старом краљевству Египта и нису била присутна на подручју Маја; Инкама је потпуно недостајало писања; а често је монументална архитектура претходила било каквим назнакама насеља. На пример, у данашњој Луизијани, истраживачи су утврдили да су се културе које су углавном биле номадске организовале да би изградили земљане хумке у сезонским насељима већ око 3400. године пне. Уместо узастопног низа догађаја и остваривања предуслова, успон цивилизације могао би се подједнако претпоставити и као убрзани процес који је започет почетном пољопривредом и кулминирао у оријенталном бронзаном добу.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхарлес Кеитх Маиселс (1993). Тхе Неар Еаст: Арцхаеологy ин тхе "Црадле оф Цивилизатион. Роутледге. ИСБН 978-0-415-04742-5. 
  2. ^ Сингх, Упиндер (2008). А Хисторy оф Анциент анд Еарлy медиевал Индиа : фром тхе Стоне Аге то тхе 12тх центурy. Неw Делхи: Пеарсон Едуцатион. стр. 137. ИСБН 9788131711200. 
  3. ^ Црадлес оф Цивилизатион-Цхина: Анциент Цултуре, Модерн Ланд, Роберт Е. Муроwцхицк, ген. ед. Норман: Университy оф Оклахома Пресс, 1994
  4. ^ Манн, Цхарлес C. (2006) [2005]. 1491: Неw Ревелатионс оф тхе Америцас Бефоре Цолумбус. Винтаге Боокс. стр. 199–212. ИСБН 978-1-4000-3205-1. 
  5. ^ Хавиланд, Wиллиам; et al. (2013). Cultural Anthropology: The Human Challenge. Cengage Learning. стр. 250. ISBN 978-1285675305. 
  6. ^ Understanding Early Civilizations: A Comparative Study, Trigger, Bruce G., Cambridge University Press, 2007
  7. ^ Maura Ellyn; Maura McGinnis (2004). Greece: A Primary Source Cultural Guide. The Rosen Publishing Group. стр. 8. ISBN 978-0-8239-3999-2. 
  8. ^ John E. Findling; Kimberly D. Pelle (2004). Encyclopedia of the Modern Olympic Movement. Greenwood Publishing Group. стр. 23. ISBN 978-0-313-32278-5. 
  9. ^ Wayne C. Thompson; Mark H. Mullin. Western Europe, 1983. Stryker-Post Publications. стр. 337. „for ancient Greece was the cradle of Western culture ...” 
  10. ^ Frederick Copleston (1. 6. 2003). History of Philosophy Volume 1: Greece and Rome. A&C Black. стр. 13. ISBN 978-0-8264-6895-6. „PART I PRE-SOCRATIC PHILOSOPHY CHAPTER II THE CRADLE OF WESTERN THOUGHT:” 
  11. ^ Mario Iozzo (2001). Art and History of Greece: And Mount Athos. Casa Editrice Bonechi. стр. 7. ISBN 978-88-8029-435-1. „The capital of Greece, one of the world's most glorious cities and the cradle of Western culture,” 
  12. ^ Marxiano Melotti (25. 5. 2011). The Plastic Venuses: Archaeological Tourism in Post-Modern Society. Cambridge Scholars Publishing. стр. 188. ISBN 978-1-4438-3028-7. „In short, Greece, despite having been the cradle of Western culture, was then an “other” space separate from the West.” 
  13. ^ Library Journal. 97. Bowker. april 1972. стр. 1588. „Ancient Greece: Cradle of Western Culture (Series), disc. 6 strips with 3 discs, range: 44–60 fr., 17–18 min” 
  14. ^ а б Lin (林), Shengyi (勝義); He (何), Xianrong (顯榮) (2001). 臺灣--人類文明原鄉 [Taiwan — The Cradle of Civilization]. Taiwan gu wen ming yan jiu cong shu (臺灣古文明研究叢書) (на језику: Chinese). Taipei: Taiwan fei die xue yan jiu hui (台灣飛碟學硏究會). ISBN 978-957-30188-0-3. OCLC 52945170. 
  15. ^ Stanley Mayer Burstein (2002). Current Issues and the Study of Ancient History. Regina Books. стр. 15. ISBN 978-1-930053-10-6. „and making Egypt play the same role in African education and culture that Athens and Greece do in Western culture.” 
  16. ^ Murray Milner, Jr. (8. 1. 2015). Elites: A General Model. John Wiley & Sons. стр. 62. ISBN 978-0-7456-8950-0. „Greece has long been considered the seedbed or cradle of Western civilization.” 
  17. ^ Slavica viterbiensia 003: Periodico di letterature e culture slave della Facoltà di Lingue e Letterature Straniere Moderne dell'Università della Tuscia. Gangemi Editore spa. 10. 11. 2011. стр. 148. ISBN 978-88-492-6909-3. „The Special Case of Greece The ancient Greece was a cradle of the Western culture,” 
  18. ^ Kim Covert (1. 7. 2011). Ancient Greece: Birthplace of Democracy. Capstone. стр. 5. ISBN 978-1-4296-6831-6. „Ancient Greece is often called the cradle of western civilization. ... Ideas from literature and science also have their roots in ancient Greece.” 
  19. ^ Ofer Bar-Yosef. „The Natufian Culture in the Levant, Threshold to the Origins of Agriculture” (PDF). Columbia.edu. Приступљено 4. 1. 2016. 
  20. ^ La protohistoire de l'Europe, Jan Lichardus et al., Presses Universitaires de France, Paris. ISBN 84-335-9366-8, 1987, chapter II.2.
  21. ^ [1] Архивирано 2007-05-20 на сајту Wayback Machine
  22. ^ Царр, Едwард Х. (1961). Wхат ис Хисторy?, п. 108, ISBN 0-14-020652-3.
  23. ^ Британница 15тх едитион, 26:62–63.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Колевка цивилизације на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolevka_civilizacije&oldid=27675994”