Commodore 128

Commodore 128 (транскр. Комодор 128, C128, CBM128, C=128) је осмобитни кућни/персонални рачунар који је на тржиште избацила фирма Commodore Business Machines (CBM). У јавности се појавио јануара 1985. године у Лас Вегасу три године након свог претка C64 (Комодора 64). Први дизајнер хардвера C128 био је Бил Херд.

C128 је био знатно проширенији наследник ранијег C64. Нову машину је карактерисало 128 KB RAM-а (екстерно је могао бити проширен и до 640 KB) и 80-колонски RGB монитор за излаз као и редизајнирана тастатура којој су додати бројеви. C128 је имао 2-CPU дизајн. Први CPU, 8502 је био побољшана верзија 6510 (C64), који је могао да ради на брзини од 2 MHz (овај мод је међутим захтевао искључивање 40-колонског видео-излаза). Други CPU је био Zilog Z 80 који је коришћен за осигуравање компатибилности са CP/M и одређивања режима по којем ће рачунар радити. Оба процесора нису могла радити у исто време тако да C128 није био мултипроцесни систем. C128 је имао три режима (мода) рада : C128 мод, који је радио на брзини од 1 или 2 MHz са CPU-ом 8502 и имао доступан и 40 и 80-колумни текст мод; CP/M режим, који је користио Z80 односно други ЦПУ у 40-колонском текстуалном режиму или 80-колонски текстуални режим; и Ц64 режим који је био скоро 100% компатибилан са ранијим рачунаром.

C128 режим[уреди | уреди извор]

Иако су графичке и звучне способности C64 општеприхваћене као одличне, популарни рачунар је био предмет многих критика. 40-колонски VIC-II видео-екран, иако одличан за видео-игрице, често је сматран неадекватним и непродуктивним за друге примене (обрада текста, на пример). Недостатак нумеричке тастатуре је такође био проблем за канцеларијски софтвер. Даље, BASIC 2.0 који је био уграђен у C64 био је крајње ограничен и није подржавао кључне речи за руковање графичким и звучним способностима система. Њима се једино могло приступити преко исувише компликованих PEEK и POKE команди или уобичајеним машинским језиком. Још један проблем је био недостатак дугмета за ресет хардвера. Коначно дискетна јединица 1541 коју је користио 1541 је била окарактерисан као спора и непоуздана.

Творци C128 успели су да отклоне већину ових недостатака. Нови VDC чип обезбедио је C128 80-колонски RGB екран у боји. Нови CPU 8502 био је потпуно компатибилан са C64 6510, а могао је да ради и на дупло већој брзини уколико је то било потребно. Тастатури су додате нумеричке типке као и још многе друге. Застарели BASIC 2.0 заменио је много флексибилнији и моћнији BASIC 7.0 који је поседовао и кључне речи створене за лакше коришћење могућности ове машине. У све то је укључен и монитор машинског језика, побољшан је екрански едитор и систему је додато дугме за ресетовање.

Три нова уређаја диск додата су у споју C128, 1570, 1571 са 3,5-инчним 1581 обећавајући веће брзине преноса преко новог „burst“ мода. Диск драјвови су имали више RAM меморије на матичној плочи него њихови претходници, драјвови 1540 и 1541. C128 је такође имао много више RAM меморије од C-64 као и далеко већу пропорцију за програмирање у BASIC-у захваљујући новом MMU чипу. Ова особина омогућила је да код BASIC програма буде ускладиштено двојено од променљивих повећавајући способност машине да оперише комплекснијим програмима.

CP/M режим[уреди | уреди извор]

Други од два ЦПУ-а рачунара C128 био је Zilog Z80, који му је допуштао да покрене CP/M; машина је поседовала и CP/M 3.0, такозвани CP/M Плус и ADM 31/3А. Комодор 128 и пратећи 1571 дискетни уређај били су дизајнирани да покрећу скоро сваки Kaypro-одређен софтвер без модификације.

Међутим, C128 је CP/M програме покретао приметно спорије него већина CP/M система, јер је Z80 процесор радио ефективно на брзини од само 2MHz (уместо на више уобичајених 4-6 MHz) и зато што је користио CP/M 3.0, чија га је комплексност знатно више успорила него ранији распрострањенији, CP/M 2.2 систем. Из изворног кода рачунара C 128 CP/M имплементација, јасно је да су инжењери испрва планирали да омогуће да CP/M ради и у бржем моду такође, са искљученим 40-колонским излазом и Z80 који ради на ефективних 4 MHz; међутим то није функционисало на хардверу C128.

Још једна особина која је чинила овај рачунар јединственим међу CP/M системима била је та да су неки од BIOS сервиса ниског нивоа вршени чипом 8502 уместо са Z80. Он је пребацивао контролу 8502 пошто је поставио вредности параметара у означене меморијске локације. Z80 се затим сам искључује да би се опет укључио пошто је 8502 завршио БИОС рутину са статусом доступним у RAM меморији за проверу.

C64-режим[уреди | уреди извор]

Уградивши оригинални Ц64 BASIC и KERNAL ROM-ове у целости (16 KiB укупно), C128 постиже скоро 100% компатибилности са C64 софтвером. C64 режиму се може приступити на три различита начина:

Притискањем дугмета са „Commodore“ логом при подизању система
Куцајући GO 64 команду у BASIC-у 7.0 или
убацивањем C64 кетриџа.

Неколицина програма Ц64 који не функционишу на рачунару C 128 раде исправно када се притисне CAPS LOCK дугме (или ASCII на међународним моделима C128). Ово је могуће услед уграђеног I/O порта који је већи. Где је комодорово (Ц64) SHIFT LOCK дугме само механичка брава за лево SHIFT дугме, одговарајуће дугме на рачунару C128 може се читати преко уграђеног I/O порта 8502. Мали број C64 програма су збуњени овим екстра I/O битом.

Врло мало C64 програма писало је $D030 (53296), често као део петље која је покретала регистре VIC-II чипа. Овај меморијски мапиран регистар, који се није користио у C64 радио је као селектор режима 2MHz код C128. Пошто није био онемогућен у C64 моду, неопрезно писање би могло да испразни 40-колонски екран пребацујући CPU у брзи режим. Срећом врло мало програма је имало овај недостатак. Јула 1986. године COMPUTE!-ов Gazette је објавио type-in програм који је искористио ову мању некомпатибилност. Лак начин да разликујете C64 режим рачунара C128 од правог C64 апарата, обично коришћеног унутар покренутог програма, је да укуцате вредност различиту од 0Xff без обзира шта му је написано, али на рачунару C128 у C64 режиму вредност локације меморијски-мапираног регистра може се променити. Стога, проверавајући вредност локације после писања откриће се права хардверска платформа.

RAM[уреди | уреди извор]

Да би руковали великом количином RAM меморије која се може инсталирати и десет пута већим адресним простором од 64KB, 8502 ”on-board” MMU чип изводио је континуирано пребацивање упоредо са генералним операцијама машине. Док је MMU био дизајниран са 128 KiB, чипови који су дизајнирани баш за C128 то нису могли да изводе; стога је меморијска експанзија изнад 128 KiB, тзв. RAM експанзионе јединице, садржавале њихов сопствени контролор меморије који би померао блокове меморије између главног и експанзивног RAM-а.

Тржишне перформансе[уреди | уреди извор]

Системска архитектура рачунара C128, која је у случају C128 D са проширењем меморије у себе укључивала и три CPU-а, пет типова RAM меморије, три оперативна мода, две брзине система, два графичка чипа и два потпуно различита флопи диска ниског нивоа, била је барокна у позитивном смислу и уопште неортогонална. Ова сложеност на високом нивоу је вероватно била фактор у ограниченом успеху овог рачунара али такође и разлог за популарност ове машине међу дугорочним корисницима CBM-а и “хакерима”. Зато што је C128 покретао све C64 софтвере, и због следеће генерације 16-битних кућних рачунара, примарно Комодор Амиге (Commodore Amiga) и Атари СТ-а (Atari ST), релативно мало софтвера се појавило за C128 (вероватно око 100-200 правих комерцијалних наслова, плус уобичајени “type-in” програми из часописа).

Док је C128 продао укупно четири милиона примерака између 1985. и 1989. године, његова популарност је била бледа у односу на његовог претходника. За овакву продају C128 рачунара окривљени су недостатак домаћег софтвера и Комодоров мање агресивни маркетинг. Додатно објашњење може се наћи у чињеници да је C64 продат великом броју људи, који су били заинтересовани за видео-игрице, у чије унапређење скупи C128 није уложио много труда. C128 је сигурно био боља пословна машина него C64, али не и боља машина за играње видео-игрица док су људи који су желели пословне машине куповали скоро искључиво клонове IBM PC рачунара.