Комодски змај

С Википедије, слободне енциклопедије

Комодски змај
Временски распон:
Плиоцен — холоцен,[1] 3.8–0 Ма
Јединка у зоолошком врту Синсинати
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Рептилиа
Ред: Сqуамата
Породица: Варанидае
Род: Варанус
Подрод: Варанус
Врста:
V. комодоенсис
Биномно име
Варанус комодоенсис
Мапа распрострањености комодског змаја

Комодски змај[4] (комодо змај, змај са Комода, комодски варан, комодо варан, варан са Комода; лат. Varanus komodoensis) је највећи живи гмизавац из реда гуштера који потиче са Индонезијских острва Комодо, Ринка, Флорес, и Гили Мотанг.[5] Може нарасти до 3 метра и достигнути масу од 80 до 140 кг.[5] Члан је породице варана (Varanidae).

Њихова неуобичајено велика величина се приписује острвском гигантизму, пошто ни један други месождер не испуњава нишу на острвима где живе.[6][7] Међутим, недавна истраживања сугеришу да се велика величина Комодских змајева може боље разумети имајући у виду да су они представници реликтне популације веома великих варанидних гуштера који су некад живели широм Индонезије и Аустралије, већина којих је, заједно са другом мегафауном, изумрла након плеистоцена (услед људске активности).[1] Фосили који су веома слични са V. komodoensis су нађени у Аустралији, а датирају од пре више од 3,8 милиона година. Њихова телесна величина је остала стабилна на Флоресу, једном од шачице индонежанских острва где они живе у данашње време, током задњих 900.000 година, „временског периода обележеног великим преокретима фауне, изумирањем острвске мегафауне и доласком раних хоминида до 880 ка”.[1]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Месождери су и лове живи плен шуњајући се. Кад се довољно приближе, потрче према плену. Комодо змај може достићи брзину од 20 кm/h. Има дугачак језик који стално увлачи и извлачи, како би „осетио“ ваздух или тло и прикупио информације о околини. Имају снажан угриз. Змајеви немају отров, као рецимо змије, али је њихов угриз упркос томе скоро по правилу смртоносан. Разлог томе је у врло великом броју бактерија у њиховој пљувачки, од којих су неке смртоносне јер узрокују инфекцију рана. Комодо змај најчешће одмах убије плен, но ако не успе да га убије, има необичну тактику; упорно следи своју жртву, и када је пуно бржа од њега. Упорно, понекад данима, иде трагом своје жртве у очекивању, да ће жртва страдати од инфекције. То се, готово по правилу, и догоди. Ако и није још угинула од бактеремије, у међувремену је довољно ослабила да је варан без проблема савлада и поједе. Комодо змајеви се међусобно боре за плен, али за разлику од других животиња имуни су на властите бактерије.

Комодски змајеви једу било коју животињу коју пронађу и могу савладати, од величине дивље свиње, јелена, до некад чак и бизона, а нападају и људе и једу људска трупла ако их се домогну. Како нападају све што су у стању савладати, и младе комодо варане доживљавају као плен.

Током прошлог века је страдало доста људи од угриза змајева. Део људи који су преживели њихов угриз по правилу су преболели врло тешке облике сепсе као последицу варанове „отровне“ пљувачке.

Парење је између маја и августа, а јаја полажу у септембру. Женка леже јаја у земљи или брлозима. Јаја су заштићена, али младунчад (100 g/40 cm) су угрожена од тренутка кад се излегу из јаја, неретко и од властите мајке. Инстинктивно се одмах покушавају попети на најближе стабло, јер су тамо релативно сигурни од својих великих сродника, јер кад досегну одређену величину и тежину, више се не могу пењати, што омогућава младунцима релативну сигурност. За то време се хране инсектима и мањим гмизавцима. Комодо змајевима треба око 5 година да нарасту до дужине од 2 m, а могу живети до 30 година.

Данас живи око 6.000 комодо змајева који настањују острва Малих Сунда, у Индонезији, укључујући и острво Комодо (1.700), Ринка (1.300), Гили Монтаг (100) и Флорес (можда 2.000).

Европљани су се први пут срели с комодо змајевима 1910, а свету га је представио Питер Овенс 1912, директор зоолошког музеја у месту Богор, у Индонезији.

У циљу заштите Комодо варана, 1980. године је основан Национални парк Комодо.

Због њихове величине и заиста застрашујућег изгледа, Енглези су им дали назив „dragon“, што значи „змај“. Међутим, неки стручњаци који се баве митологијом сматрају да је могуће да средњевековне приче о змајевима заправо потичу с острва Комодо. Сматрају да су још у давна времена кинески морнари, са својих крстарења водама данашње Индонезије, донели приче о комодо змајевима до арапских трговаца, и да су они послужили као подлога причама о змајевима.

Таксономска историја[уреди | уреди извор]

Лобања комодо змаја

Комодо змајеве су први пут документовали Европљани 1910. године, када су гласине о „копненом крокодилу“ стигле до поручника ван Стејна ван Хенсбрука из Холандске колонијалне администрације.[8] Широку репутацију су стекли је након 1912. године, када је Петер Оувенс, директор Зоолошког музеја Богора, Јава, објавио рад на ту тему након што је добио фотографију и кожу од поручника, као и два друга примерка од колекционара.[3]

Прва два жива Комодо змаја која су стигла у Европу била су изложена у Кући рептила у Лондонском зоолошком врту када је отворен 1927. године.[9] Џоан Бошам Проктер је направила нека од најранијих посматрања ових животиња у заточеништву и демонстрирала је њихово понашање на Научном скупу Зоолошког друштва Лондона 1928. године.[10]

Комодо змај је био покретачки фактор за експедицију на острво Комодо V. Дагласа Бердена 1926. Након повратка са 12 сачуваних примерака и два жива, ова експедиција је дала инспирацију за филм Кинг Конг из 1933. године.[11] Берден је такође сковао уобичајено име „Комодо змај“.[12] Три примерка су препариран и још увек су изложена у Америчком музеју природне историје.[13]

Холандска острвска администрација, увиђајући постојање ограниченог број јединки у дивљини, убрзо је забранила спортски лов и снажно ограничила број појединаца примљених ради научних студија. Експедиције су обустављене са почетком Другог светског рата, и нису настављено све до 1950-их и 1960-их, када су студије испитивале понашање, репродукцију и телесну температуру Комодо змаја. Отприлике у то време планирана је експедиција с циљем обављања дугорочне студије о Комодо змају. Овај задатак је добила породица Ауфенберг, која је 11 месеци боравила на острву Комодо 1969. Током њиховог боравка, Валтер Ауфенберг и његов помоћник Путра Састраван су ухватили и обележили више од 50 Комодо змајева.[14]

Истраживања експедиције Ауфенберг су се показала веома утицајним на подизање Комодо змајева у заточеништву.[15] Истраживања породице Ауфенберг су пружила мноштво детаља о природи Комодског змаја, при чему су биолози попут Клаудија Чиофија наставили да проучавају створења.[16]

Еволуциона историја[уреди | уреди извор]

Еволуциони развој Комодо змаја започео је родом Варанус, који је настао у Азији пре око 40 милиона година и мигрирао у Аустралију, где је еволуирао у џиновске облике (највећи од свих је недавно изумрли Варанус присцус, или „Мегаланија“), што је потпомогнуто одсуством конкурентских плаценталних месождера. Пре око 15 милиона година, судар између континенталних копнених маса Аустралије и југоисточне Азије омогућио је овим великим варанидама да се врате у оно што је сада индонежански архипелаг, проширујући њихов досег чак на исток до острва Тимор.

Сматра се да се Комодски змај диференцирао од својих аустралијских предака пре око 4 милиона година. Међутим, фосилни докази из Квинсленда сугеришу да је Комодски змај заправо еволуирао у Аустралији, пре него што се проширио на Индонезију.[1][17]

Генетичка анализа митохондријалне ДНК показује да је Комодски змај најближи сродник (сестрински таксон) пегастог гуштера (V. вариус), са њиховим заједничким предком који се одваја од лозе која је дала почетак крокодилског варана (Варанус салвадории) из Нове Гвинеје.[18][19][20] Једна студија из 2021. године показала је да су се током миоцена комодо змајеви хибридизовали са прецима аустралијског пешчаног варана (V. гоулдии), пружајући тако додатне доказе да је Комодо змај некада насељавао Аустралију.[21][22][23] Генетска анализа показује да се популација северног Флореса генетски разликује од осталих популација ове врсте.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Хоцкнулл СА, Пипер ПЈ, ван ден Бергх ГД, Дуе РА, Морwоод МЈ, Курниаwан I (2009). „Драгон'с Парадисе Лост: Палаеобиогеограпхy, Еволутион анд Еxтинцтион оф тхе Ларгест-Евер Террестриал Лизардс (Варанидае)”. ПЛоС ОНЕ. 4 (9): е7241. Бибцоде:2009ПЛоСО...4.7241Х. ПМЦ 2748693 Слободан приступ. ПМИД 19789642. дои:10.1371/јоурнал.поне.0007241. 
  2. ^ а б Wорлд Цонсерватион Мониторинг Центре (1996). „Варанус комодоенсис”. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 1996: е.Т22884А9396736. дои:10.2305/ИУЦН.УК.1996.РЛТС.Т22884А9396736.ен Слободан приступ. 
  3. ^ а б Оуwенс, П. А. (1912). „Он а ларге Варанус специес фром тхе исланд оф Комодо”. Буллетин де л'Институт Ботаниqуе де Буитензорг. 2. 6: 1—3. Приступљено 6. 3. 2017. 
  4. ^ „Варанус комодоенсис”. Интегратед Таxономиц Информатион Сyстем. Приступљено 19. 6. 2007. 
  5. ^ а б Циофи, Цлаудио (2004). Варанус комодоенсис. Вараноид Лизардс оф тхе Wорлд. Блоомингтон & Индианаполис: Индиана Университy Пресс. стр. 197-204. ИСБН 978-0-253-34366-6. 
  6. ^ Маттисон, Цхрис (1992) [1989]. Лизардс оф тхе Wорлд. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 16, 57, 99, 175. ИСБН 978-0-8160-5716-0. 
  7. ^ Бурнесс Г, Диамонд Ј, Фланнерy Т (2001). „Диносаурс, драгонс, анд дwарфс: Тхе еволутион оф маxимал бодy сизе” (Фрее фулл теxт). Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 98 (25): 14518—23. Бибцоде:2001ПНАС...9814518Б. ИССН 0027-8424. ПМЦ 64714 Слободан приступ. ПМИД 11724953. дои:10.1073/пнас.251548698. 
  8. ^ Циофи, Цлаудио (март 1999). „Тхе Комодо Драгон”. Сциентифиц Америцан. 280 (3): 84—91. Бибцоде:1999СциАм.280ц..84Ц. дои:10.1038/сциентифицамерицан0399-84. 
  9. ^ Цхалмерс Митцхелл, Петер (15. 6. 1927). „Рептилес ат тхе Зоо: Опенинг оф неw хоусе тодаy”. Тхе Лондон Тимес. Лондон, УК. стр. 17. 
  10. ^ Процтер, Ј. Б. (1928). „Он а ливинг Комодо драгон Варанус комодоенсис Оуwенс, еxхибитед ат тхе Сциентифиц Меетинг, Оцтобер 23рд, 1928”. Процеедингс оф тхе Зоологицал Социетy оф Лондон. 98 (4): 1017—19. дои:10.1111/ј.1469-7998.1928.тб07181.x Слободан приступ. 
  11. ^ Ронy, Фатимах Тобинг (1996). Тхе тхирд еyе: Раце, цинема, анд етхнограпхиц спецтацле. Дурхам, Н.C.: Дуке Университy Пресс. стр. 164. ИСБН 978-0-8223-1840-8. 
  12. ^ „Комодо Натионал Парк Фреqуентлy Аскед Qуестионс”. Комодо Фоундатион. Приступљено 25. 10. 2007. 
  13. ^ „Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy: Комодо Драгонс”. Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 7. 6. 2007. 
  14. ^ Цхеатер, Марк (2003). „Цхасинг тхе Магиц Драгон”. Натионал Wилдлифе Магазине. 41 (5). Архивирано из оригинала 20. 2. 2009. г. 
  15. ^ Wалсх, Троопер; Мурпхy, Јамес Јероме; Циофи, Цлаудио; Де ЛА Паноусе, Цоломба (2002). Комодо Драгонс: Биологy анд Цонсерватион. Зоо анд Аqуариум Биологy анд Цонсерватион Сериес. Wасхингтон, D.C.: Смитхсониан Боокс. ИСБН 978-1-58834-073-3. 
  16. ^ „Траппинг Комодо Драгонс фор Цонсерватион”. Натионал Геограпхиц. Приступљено 8. 11. 2007. 
  17. ^ „Аустралиа wас 'хотхоусе' фор киллер лизардс”. Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион. 30. 9. 2009. Приступљено 30. 9. 2009. 
  18. ^ Видал, Н.; Марин, Ј.; Сасси, Ј.; Баттистуззи, Ф.У.; Доннеллан, С.; Фитцх, А.Ј.; et al. (2012). „Молецулар евиденце фор ан Асиан оригин оф монитор лизардс фоллоwед бy Тертиарy дисперсалс то Африца анд Аустраласиа”. Биологy Леттерс. 8 (5): 853—855. ПМЦ 3441001 Слободан приступ. ПМИД 22809723. дои:10.1098/рсбл.2012.0460. 
  19. ^ Фитцх АЈ, Гоодман АЕ, Доннеллан СЦ (2006). „А молецулар пхyлогенy оф тхе Аустралиан монитор лизардс (Сqуамата: Варанидае) инферред фром митоцхондриал ДНА сеqуенцес”. Аустралиан Јоурнал оф Зоологy. 54 (4): 253—269. дои:10.1071/ЗО05038. 
  20. ^ Аст, Јеннифер C. (2001). „Митоцхондриал ДНА евиденце анд еволутион ин Вараноидеа (Сqуамата)” (ПДФ). Цладистицс. 17 (3): 211—226. дои:10.1006/цлад.2001.0169. хдл:2027.42/72302 Слободан приступ. ; Аст, Ј.C. „ерратум”. Цладистицс. 18 (1): 125. дои:10.1006/цлад.2002.0198. 
  21. ^ Павóн-Вáзqуез, Царлос Ј.; Бреннан, Иан Г.; Кеогх, Ј. Сцотт (2021). „А Цомпрехенсиве Аппроацх то Детецт Хyбридизатион Схедс Лигхт он тхе Еволутион оф Еартх'с Ларгест Лизардс”. Сyстематиц Биологy (на језику: енглески). 70 (5): 877—890. дои:10.1093/сyсбио/сyаа102. 
  22. ^ „Студy ревеалс сурприсинг хисторy оф wорлд'с ларгест лизард”. пхyс.орг (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2021. 
  23. ^ „Комодо драгонс нот онлy инхабитед анциент Аустралиа, бут алсо матед wитх оур санд мониторс”. Аустралиан Геограпхиц (на језику: енглески). 3. 3. 2021. Приступљено 6. 3. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Комодски змај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Komodski_zmaj&oldid=27552135”