Компост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Компост у настанку

Компост, познат као „браун ђубриво“, предстваља органску материју разграђену аеробним путем. Користи се у вртларству, хортикултури и агрокултури као побољшивач земљишта и ђубриво. Такође се користи за контролу ерозије, побољшивач земљишта и потока, конструкцију мочвара и као прекривач депонија.

Компост служи као средство за раст, или као порозни, апсорпциони материјал, који задржава влагу и растворне минерале, пружајући заштиту нутријентима неопходним за напредовање већине биљака. Да би се убрзао раст биљака, понекад је неопходно разблажити компост сједињујући га са земљом или тресетницом, ради редукције салинитета, додају се неутрализатори ради достизања pH = 7, или суплементи као ђубриво и гнојиво, влажни агенси и материјали који побољшавају дренажу и аеризацију, као што су песак, шљунак, струготина, вермикулит (хидрозни силикат), грануле од глине, итд.

Састав компоста[уреди]

Уз довољно времена, сав биоразградиви материјал ће постати компост. Примарни циљ овог процеса је да се задржи што више разградивог материјала, како не би завршио на отпаду. Мали кућни системи не достижу довољно високу температуру за убијање патогена и спречавање штеточина. Зато је животињски измет, отпатке од меса и млечних производа најбоље је оставити операторима виших стопа, термофилним компост системима. Измет рекреативних животиња (козе, коњи), отпаци од поврћа, и баштенски отпад су одличан материјал за кућни компост.

Рани корени компостовања као третмана за чврсти отпад су брзо изазвали свест о отпадној кризи већ раних 50-их, а глобални пораст чврстог отпада, компостовање биљака током 60-их, да би у 70-им то било практично нерегулисано. Јавни усклик Европе против контаминације земљишта на фармама и виноградима компостом од отпада који садржи остатке пластике, метала и стакла био је подстицај за реорганизацију индустрије.

Типови и састав компоста[уреди]

Постоји више начина да се компостује, почевши од браон и зеленог биоразградивог отпада, помешаног са баштенском земљом. Браон отпад се односи на материјале богате угљеником, као што су слама, картонске кутије од јаја или исечци живе ограде. Зелени отпад се односи на биоразградиви отпад богат азотом, који се брже распада, као што су љуске од воћа и поврћа, талог од кафе, посечено цвеће или отпаци од ошишане траве. Тзв. вермикомпост (лат. verm - црв), користи црве, најчешће црвене водене ларве, како би убрзале процес разградње органског отпада.

Компостирање као алтернатива депонијама[уреди]

Израда компоста, Перу

Због забринутости за све већу површину коју заузимају депоније, интересовање за рециклирање, у смислу компостирања, је почело да расте и постало широко прихваћен процес превођења неразградивог отпада биолошког порекла, у стабилне, санитарне продукте корисне у хортикултури.

Новија примена компоста за редуковање велике количине отпада има мало тога заједничког са органском производњом. Директива Европске комисије за депоније из 1999. извршила је притисак на Европске земље да доведу у питање редуковање депонијског простора, пре свега налажењем алтернативних одлагаоница и третирањем органским материјалима. Док су одређене земље, као што је Белгија, Холандија, Немачка и Аустрија брзо размотриле мандатне циљеве, друге земље, као што су Велика Британија, Шпанија и Италија нису. Наравно, Велика Британија је, упркос ранијем значајном доприносу органској производњи и Џон Инесовом компосту, почела озбиљно да се бави компостирањем тек након Бриселског увођења кажњавања земаља које не достижу препоручене редукционе циљеве. Недавно је Националној ревизорској канцеларији стигао је извештај, који упозорава да се веће доводи у опасност због недостизања ЕУ циљева, запостављајући значај отпада и депонија.

Материјал прикладан за компост[уреди]

  • Биоразградиви отпад
  • Талог од кафе
  • Кокосова љуска
  • Зелени отпад
  • Људске излучевине (хумануре )
  • Биљне плесни
  • Гнојиво
  • Компост од гљива
  • Огуљено дрво
  • Љуска од јајета
  • Браон отпад
  • Поврће
  • Воће

Неоргански адитиви[уреди]

  • Плодна земља
  • Ситан песак
  • Уреа
  • Вермикулит
  • Перлит (термомалтер)

Литература[уреди]

  • Roger Tim Haug, Practical Handbook of Compost Engineering [Hardcover]. Lewis Publishers.
  • Insam, H; Riddech, N; Klammer, S (Eds.): Microbiology of Composting, Springer Verlag, Berlin New York 2002,. ISBN 978-3-540-67568-6.
  • Hogg, D., J. Barth, E. Favoino, M. Centemero, V. Caimi, F. Amlinger, W. Devliegher, W. Brinton., S. Antler. 2002. Comparison of compost standards within the EU, North America, and Australasia. Waste and Resources Action Programme Committee (UK)