Комуникација у групи
У групној комуникацији чланови групе повезани једни са другима,размјењују идеје и мишљења,настоје да утвреде заједничка интересовања,да формулишу и покушају да ријеше проблеме који су заједнички за све припаднике групе.
Група је социјална заједница коју сачињава више индивидуа,који образују једну цјелину на основу неких заједничких интереса и циљева и на основу интеракције између чланова те групе.
Основне одлике групе[уреди | уреди извор]
Сваку групу карактеришу одређене одлике.Основне одлике групе су:
- да би нека група настала,њени чланови морају бити у некој врсти међусобног односа или везе
- чланови групе морају имати заједничке циљеве и интересе,смисао и сврху удруживања
- припадници групе прихватају систем заједничких вриједности или норми понашања
- чланови групе развијају одређено понашање карактеристично за ту групу
- стабилност групе
- чланови групе добијају одређени идентитет који захтјева та група.
Врсте групе[уреди | уреди извор]
У односу на карактер и функцију групе имамо три основне врсте групе:
- породичне групе
- неформалне пријатељске групе
- формалне организоване групе
Породицне групе[уреди | уреди извор]
Породица представља примарну људску групу,засновану на крвној вези.То је првобитно окружење у коме људско биће расте ,развија се и учи комуницирати.Ту се стиче примарно комуницирање које се касније примјењује и проширује у контакту са људима изван породичног окружења.
Неформалне пријатељске групе[уреди | уреди извор]
Неформалне пријатељске групе указују на важност потребе за припадањем и спадају у категорију примарних људских група.Атмосфера слободног комуницирања са другима ствара се у пријатељским групама које карактерише удруживање међу једнакима.Унутар групе влада непосредна односно лична комуникација са свим члановима групе.
Формалне организоване групе[уреди | уреди извор]
Формалне организоване групе представљају елемент сваког друштва.У њих спадају школске и универзитетске групе,професионалне и спортске организације,клубови младих,црквена удружења,политичке партије,синдикати.У оваквим групама омогућава се активно учешће индивидуа у комуницирању са другима као и читавим друштвом.Ове групе убрајамо у велике,секундарне групе.
Улоге људи у групи[уреди | уреди извор]
Сваки појединац у групи има одређену улогу.Улога представља начин понашања у групи,прихватљив за одређену ситуацију.Улоге можемо разврстати у четири основне групе:
- професионалне улоге-модел понашања који је наметнут одређеном професијом
- старосне улоге-указује на различита понашања све у зависности од старосне доби
- полне улоге-модел понашања у комуникацији са другим људима,истог или супротног пола
- класне и статусне улоге-представљају модел понашања који зависи од друштвеног статуса особе
Функционисање групе[уреди | уреди извор]
Свака група функционише на основу извјесне привлачности која се јавља међу припадницима групе.Оно што највише утиче на привлачење чланова групе јесте сличност у ставовима[мртва веза].Људи одржавају везе једино са онима за које их веже усаглашавање ставова. Учествовање у групи подразумјева прихватање правила понашања чланова у групи и самим тим и њен опстанак.У групама се успоставља структура статуса која представља вриједност појединца у оквиру групе.Чланови чији је допринос већи уживају статус омиљених или најутицајнијих чланова.Групе могу имати али и не морају вођу који има функцију да покрене и усмјери све чланове према остварењу заједничких циљева као и повезивање група са широм друштвеном структуром.Чланови групе користе различите вјештине како би били не само активни учесници групе,већ и како би својим ангажовањем доприњели ефикаснијем функционисању групе.Комуникацијске вјештине у групи чини давање похвала,нуђење идеја и информација,тражење мишљења од других,затим сугерисање акција које ће мотивисати не само поједине чланове,већ и групу у цјелини.