Конгенитална аномалија

С Википедије, слободне енциклопедије
Kongenitalna anomalija
Neke od fetalnih anomalija iz muzejske zbirke
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostMedicinska genetika, Pedijatrija
DiseasesDB28811
MeSHД009358

Конгенитална аномалија, поремећај или малформација је структурно, функционално или метаболичко одступање од нормалног обрасца развојног процеса који је присутан приликом рођења. Са учесталошћу од 3 - 5% код све новорођене деце, оне чине значајан проценат морбидитета и морталитета у пренаталном раздобљу и дојеначком узрасту.[1]

Конгениталне аномалије према томе да ли захватају једну или више регија тела деле се на изоловане (мајор и минор) и мултипле које захватају више регија, а у односу на нормални образац развојног процеса, који је присутан приликом рођења детета, конгениталне аномалије карактерише структурно, функционално или метаболичко одступање.[2]

Велики дио конгениталних аномалија захттева хитну хируршку интервенцију. Збрињавање таквих стања често је одличан прим мултидисциплинарне сарадње стручњака разних области медицине, јер само координација неонатолога, радиолога, анестезиолога и дечјег хирург може да резултује успешним лечењем.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Од познатих узрока генетички фактори су најзаступљенији (15 - 25%), док је само мањи број конгениталних аномалија узрокован факторима средине као што су мајчина изложеност тератогеним агенсима, укључујући лекове и инфекције (8 - 12%). Међутим на основу досадашњих сазнања сматра се да велика већина изолованих конгениталних аномалија настаје као последица интереакције гена и средине. Зато болест сврставају и у групу мултифакторијално узроковану (20 - 25%). Међутим како у већини случајева (40 - 60%), узрок није откривен, етиологија конгениталних аномалија и даље остаје велика непознаница.

Морбидитет/Морталитет

Брига за децу почиње пре њиховог рођења. Страх од појаве аномалија плода, присутан је код сваке труднице, и није без рационалне основе. Конгенталне аномалије се јављају код 3 до 4% новорођене деце, а значајно су учесталије код спонтаних побачаја и интерутерине смрти плода. Половина ових аномалија је такве природе да доводи до смрти или битно ремети живот по рођењу, због чега је тачно и правовремено откривање и лечење конгениталних аномалија од великог значаја како за појединца, тако и за друштво.

Напредак феталне медицине, до кога је дошло у највећој мери увођењем ултразвучне технологије последњих деценија,[3] наметнуо је нове захтеве онима који брину о здрављу фетуса и мајки. Бројна сазнања о етиологији и патофизиологији конгениталних аномалија, као и технолошки напредак, довели су до примене нових метода у дијагностици и терапији урођених поремећаја плода.[4]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Према етиологиј конгениталне аномалије се могу поделити на:

Генетске

Генетске аномалиј су узрокована мутацијом ДНК.

Негенетске
  • Радијација - стечено оштећење ДНК
  • Инфекција - варичела, рубеола...
  • Дроге - тлидомид...
  • Алкохол - метхотрексат...
  • Болест мајке - фенилкетонурија, шећерна болест...

Подела[уреди | уреди извор]

Конгениталне аномалије се деле на: изоловане (мајор и минор) које захватају једну регију, мултипле које захватају више регија, а могу бити и удружене мајор и минор аномалије.

Изоловане аномалије[уреди | уреди извор]

Према клиничком значењу изоловане аномалије могу бити:

Минор аномалије
  • Најчешће немају већи клинички значај.

Минор аномалије су физичке варијације аномалија присутне у мање од 5% популације.

Мајор аномалије
  • Доводе до тешких дисфункција.
  • Односе се на аномалије које су неспојиве са животомтом.
  • Захтевају хируршки захват за корекцију или у противном доводе до великих дисфункционални поремећаја (попут менталне ретардације).[5]
  • У ове аномалије спада 2 – 3% свих конгениталних аномалија.

Према патогенези изоловане аномалије могу бити:

Малформације
  • Настаје због ненормалног развојног процеса који укључује направилну пролиферацију ћелија, миграцију, диференцијацију и ћелијску смрт или фузију.
Дисплазија

Настаје због ненормалног раста и развоја ћелија, што доводи до поремећене организације ћелија унутар ткива.

Деформација
  • Настаје због дејства спољашњих механичких сила на нормално формиране струтуре, обично због нарушеног анатомског окружења у материци или због померања покрета фетуса.
Дисрупција
  • Настаје због директног деловања спољашњих фактора на претходно нормално формирану структуру у нормалном анатомском окружрњу.

Мултипле аномалије[уреди | уреди извор]

Према патогенези мултипле аномалије могу бити:

Секвенца
  • Овај низ аномалија настаје као последица једне иницијалне аномалије која може бити малформација, дисплазија, деформација или дисрупција
Синдром
  • То је константан и патогенетски повезан узрок конгениталних аномалија
Асоцијација
  • Случајна присутност комбинованих конгениталних аномалија које нису секвенца, а образац није довољно константан да би се прогласио синдром

Удружене мајор и минор аномалије[уреди | уреди извор]

Специфичне комбинације мајор и минор аномалија одражавају специфичну етиологију која се према патогенетском механизму може разврстати у неколико група.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кумар П, Буртон БК. Цонгенитал Малформатионс: Евиденце-Басед Евалуатион анд Манагемент. Неw Yорк; МцГраw-Хилл Профессионал, 2008.
  2. ^ Аасе ЈМ. Диагностиц Дyсморпхологy. Неw Yорк; Пленум Публисхинг Хоусе, 1990.
  3. ^ Брун M, Маугеy-Лаулом Б, Еурин D, Дидиер Ф, Авни ЕФ. Пренатал сонограпхиц паттернсин аутосомал доминант полyцyстиц киднеy дисеасе: а мултицентер студy. Ултрасоундин Обстетрицс анд Гyнецологy 2004; 24(1): 55-61
  4. ^ Блаир W, Праyер D, кухле С, Деутингер Ј, Бернасцхек. Цомбинед пренатал ултрасоунданд магнетиц ресонанце имагинг ин тwо фетусес wитх суспецтед арацхноид цyстес.Ултрасоунд Обстет Гyнецол 2001;18:166-8.
  5. ^ Кумар П, Буртон БК. Цонгенитал Малформатионс: Евиденце-Басед Евалуатион анд Манагемент. Неw Yорк; МцГраw-Хилл Профессионал, 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).