Конгенитална аплазија коже

С Википедије, слободне енциклопедије
Конгенитална аплазија коже
Синонимиапласиа цутис цонгенита
Конгенитална аплазија коже на поглавини
Специјалностимедицинска генетика

Конгенитална аплазија коже (скраћено АЦЦ) (лат. апласиа цутис цонгенита) је хетерогена група поремећаја која се карактерише одсуством дела коже на локализованом или распрострањеном подручју након рођења. Болест је први описао Кордон 1767. године, под називом апласиа цутис цонгенита Као солитарни дефект на власишту бова аномалија се јавља у 70% случајева, али се понекад може појавити као вишеструка лезија на телу. Иако се најчешће види на власишту (поглавини), болест може захватити било који део тела, укључујући труп и удове.[1][2][3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Конгенитална аплазија коже (АЦЦ) је ретка аномалија новорођенчади. До сада је пријављено више од 500 случајева, откако је болест први пут описана 1767. године, али због значајног пријављивања овог обољења као бенигног поремећаја, прецизна учесталост је непозната.

Морбидитет

Једна од процена инциденције је отприлике 3 случја на 10.000 рођених.

Раса

Не постоји расна предилекција за АЦЦ.

Пол

Осим ако није повезан са малформацијом X-везе не постоји сексуална предикција за АЦЦ.

Старост

Како је АЦЦ конгенитална аномалија она је присутна одмах након рођења.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Конгенитална аплазија коже је незапаљењска и добро демаркирана промена, у широком распону величина. Могу бити кружне, овалне, линеарне или звездасте конфигурацији. На рођењу, лезије су можда већ залечене ожиљцима или могу остати површно еродиране са дубоким улцерацијама, повремено укључујући дуру или менинге.

Дефекти у кожи који се формирају рано у трудноћи могу зацелити пре порођаја и појавити се као атрофични, мембрански,[4] булозни,[5] или ожиљак сличан пергаменту са придруженом алопецијом, док мање зреле дефекте представљају улцерације. Најчешћи је мембрански тип болести.

Већина лезија код АЦЦ јавља се на врху власишта нешто латерално у односу на средњу линију, али се дефекти могу појавити и на лицу, трупу или удовима, понекад симетрично.

Дефект може укључивати ​​само епидерм и горњи део дермиса, што доводи до минималног алопецијског ожиљка, или се може проширити у дубину дермиса, поткожног ткива, или ретко периоста, лобање и дуре. Код великих, неправилних лезија аплазије цутиса потребно је посумњати на продор промена у дубље структуре.

АЦЦ је најчешће бенигни изоловани дефект, али може бити повезан са другим физичким аномалијама или малформацијским синдромима.

Класификација[уреди | уреди извор]

Фриеден је створио систем класификације за АЦЦ који се састоји од 9 група на основу броја и локације лезија и присуства или одсуства придружених малформација:[1]

Конгенитална аплазија коже је аутосомно доминантан поремећај[6]
Опис промена
Прва група
  • АЦЦ је без вишеструких аномалија.[7]
  • Готово 86% свих појединачних лезија се јавља на скалпу.
  • Око дефекта се често види „крагна од косе”, посебно са мембранозном аплазијом коже.
  • АЦЦ може бити аутосомно доминантнаили спорадична.[8][9]
Друга група
  • АЦЦ из ове групе је са аномалијама екстремитета.[10]
  • Адамс-Оливер синдром је посебан поремећај у којем су абнормалности смањења дисталних екстремитета пронађене у вези са самотним дефектима скелпа. Адамс-Оливер синдром показује аутосомно доминантне и аутосомне ​​рецесивне обрасце насљеђивања.[11][12][13][14][15]
  • Последњих година, мутације у ЕОГТ и ДОЦК6 су идентификоване као узроци аутосомно рецесивног Адамс-Оливер синдрома и мутације у ДЛЛ4, АРХГАП31, РБПЈ и НОТЦХ1у аутосомно доминантним облицима синдрома.[16][17][18][19][20][21]
  • У овој групи АЦЦ лезије скалпа имају тенденцију да буду велике.
  • Најчешће малформације екстремитета су хипопластичне или одсутне дисталне фаланге, али озбиљност аномалија екстремитета креће се од мањих дефеката као што су одсутни нокти или широки врх прста до озбиљнијег зоштећења.
  • Аномалије екстремитета су обично асиметричне и чешће укључују доње екстремитете.[22]
  • Остале аномалије могу укључивати цутис мармората телангиецтатица цонгенита, хемангиом, кранијална артериовенска малформација, конгенитални дефекти срца, белеге на кожи, прекобројне брадавице и вунасту косу.
Трећа група
  • То је АЦЦ са епидермалним и себацеоусним (органоидним) невусима, такође укључује власиште обично уз аплазију коже.[23]
  • Неки пацијенти су такође имали офталмолошке и неуролошке налазе типичне за синдром епидермалног невуса, укључујући нападе, менталну ретардацију, замућење рожњаче и колобоме очних капака.
  • СЦАЛП синдром је предложен као ентитет који описује констелацију: невуса себацеус, малформације централног нервног система, АЦЦ, лимбални дермоид и пигментирани невус.[24]
  • Наслеђивање је спорадично.
Четврта група
  • Прекрива дубље ембриолошке малформације.[25][26][27]
  • Примери укључују менингомијелокелу, поренцефалију, лептоменингалну ангиоматозу, кранијалну стенозу, спиналну дисрафију, гастросхизу и омфалоцеле.
  • „Крагна од косе” је често присутна у лезијама власишта над дефектима неуралне цеви.
  • Интракранијалне артериовенске малформације и фистуле су такође откривене у ретким случајевима АЦЦ.[28]
  • Узорак наслеђивања у овој групи варира у зависности од стања са којим је АЦЦ повезана.
Пета група
  • Ова група АЦЦ повезана је са фетусом папyрацеоус или плацентним инфарктом.[29][30][31][32][33][34][35]
  • Фетус папyрацеоус је присутан у тренутку порођаја и резултује смрћу близанчких фетуса у касном првом или раном другом триместру.
  • Преживели фетус је захваћен екстензивном АЦЦ у линеарне или звездасте конфигурације.
Шеста група
  • Ова група АЦЦ повезана је са епидермолизном булозом (ЕБ) која се такође назива и Бартов синдром.[36][37][38]
  • Може се вдети код било које врсте ЕБ (симплекс, јунцтионал или дyстропхиц).
  • Многи извјештаји наводе да се АЦЦ обично јавља на доњим екстремитетима.
  • Подгрупа обухвата удружене аномалије — пилоричну или дуоденалну атрезију, уретералну стенозу, абнормалности бубрега, краниофацијалне абнормалности, дистрофију ноктију и АЦЦ.
Седма група
  • Ова група АЦЦ је локализован на удовима.[39][40][41]
  • Пријављене су најмање две породице у којима је више чланова имало опсежну АЦЦ у претибијалним деловима доњих удова и дорзалним деловима руку и стопала.
Осма група
  • Ово је тератогено изазвана АЦЦ.
  • Неки случајеви АЦЦ из ове групе повезани су са интраутерином инфекцијом вирусима из групе херпес симплеx или варицелла зостер или изложености метимазолу током лечења тиреотоксикозе мајке тиреотоксикозе за време трудноће.[42][43][44][45]
Девета група
  • Ово група АЦЦ повезана је са синдромима малформација.[46][47]

Терапија[уреди | уреди извор]

Одлука о коришћењу медицинских, хируршких или оба облика терапије АЦЦ зависи првенствено од величине, дубине и локације кожног дефекта и друге било које терапије која је повезана се аномалијом.[48][49][50][51][52][53][54][55][56][57][58]

Медикаментозна терапија

Локална терапија подразумијева нежно чишћење оболелог места и примену благе масти или топикалне антибиотске масти како би се сприечило исушивање дефекта. Перорални парентерални антибиотици су индицирани само ако се уоче знаци инфекције.

Други медикамнтозни третман је ретко потребан јер ерозије и улцерације готово увек спонтано зарастају.

Хируршка терапија

Хируршка терапија обично није индикован код АЦЦ ако је дефект мали. Опоравак је безначајан, са постепеном епителизацијом и формирањем атрофичног ожиљка без длаке током неколико седмица. Мали коштани дефекти који се налазе испод, АЦЦ обично се спонтано затварају током прве године живота.

Хируршка санација великих или вишеструких дефеката скалпа може захтевати изрезивање (дебридман) са примарним затварањем, ако је то могуће, или кориштењем ткивних експандера и ротације капка за попуњавање дефекта. Повремено може бити потребно пресађивање коже или кости.

Проблеми у терапији

Пацијенти са великим дефектима скалпа пуне дебљине могу се суочити са проблемима лечења: конзервативна и хируршка терапија дефекта. Комплетна коштана регенерација великог дефекта лобање повезана са АЦЦ је постигнута конзервативним приступом — негом коже и топикалним антибиотицима. Није било потребе за хируршким третманом реконструкције кости или меког ткива. АЦЦ скалпа може бити компликована хеморагијом или тромбозом сагиталног синуса, а примарно затварање с поклопцима скалпа може спречити потенцијално фаталан исход.

Дефекти екстремитета, упркос великој величини, обично се епителизирају и формирају атрофичне ожиљке, који се касније могу ревидирати ако је то потребно.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза АЦЦ је обично одлична. Ако је дефект мали, опоравак је безначајан, са постепеном епителизацијом и формирањем атрофичног ожиљка без длаке током неколико седмица. Мали коштани дефекти који се налазе испод, обично се спонтано затварају током прве године живота. Може се размотрити кируршка санација великих или вишеструких дефеката скалпа са ексцизијом и примарним затварањем, ако је могуће, или уз употребу ткивних експандера и ротације поклопца. Дефекти, упркос великој величини, обично епителизирају и формирају атрофичне ожиљке, који се касније могу ревидирати ако је потребно.

Ако је АЦЦ повезана са другим аномалијама, прогноза зависи од озбиљности повезаних абнормалности. Основни или повезани дефекти могу значајно утицати на смртност и морбидитет. Дефекти пуне дебљине власишта, лобање и дуре повезани су са стопом смртности већом од 50%.

Чак и велики дефекти на другим површинама, осим на скалпу, обично се добро излече уз конзервативну негу коже употребом топикалне антибиотске масти. Ретки већи дефекти власишта склони су компликацијама крварења и инфекције, што доводи пацијенте у опасност од смрти.

Опсежна АЦЦ власишта може бити повезана са повећаним ризиком од тромбозе сагиталног синуса. Из ових разлога, хируршка интервенција може бити потребна за велике дефекте скалпа пуне дебљине.

Компликације[уреди | уреди извор]

Велике компликације АЦЦ су ретке, и најчешће укључују хеморагију, секундарну локалну инфекцију, менингитис или тромбозу сагиталног синуса.

Веће лезије повезане са недостатком костију могу довести до смрти због секундарне инфекције централног нервног система или крварења из сагиталног синуса.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Фриеден ИЈ. Апласиа цутис цонгенита: клинички преглед и приједлог за класификацију. Ј Ам Ацад Дерматол . 1986. (14) (6): 646-60.
  2. ^ Цаксен Х, Куртоглу С. Наше искуство са апласиа цутис цонгенита. Ј Дерматол . 2002 Јун. 29 (6): 376-9.
  3. ^ Морос Пена M, Лабаy Матиас M, Валле Санцхез Ф, ет ал. [Апласиа цутис цонгенита код новорођенчета: етиопатогени преглед и дијагностички приступ]. Ан Есп Педиатр . 2000 Мај. 52 (5): 453-6.
  4. ^ Дролет Б, Прендивилле Ј, Златни Ј, Ењолрас О, Естерлy НБ. Мембраноус апласиа цутис 'са крагном за косу. Урођена одсутност коже или неуроектодермални дефект? Арцх Дерматол . 1995. (12): 1427-31.
  5. ^ Цолон-Фонтанез Ф, Фаллон Фриедландер С, Неwбурy Р, ​​Еицхенфиелд ЛФ. Буллоус апласиа цутис цонгенита. Ј Ам Ацад Дерматол . 2003 Маy. 48 (5 Суппл): С95-8.
  6. ^ РЕСЕРВЕД, ИНСЕРМ УС14 -- АЛЛ РИГХТС. „Орпханет: Апласиа цутис цонгенита”. www.орпха.нет (на језику: енглески). Приступљено 29. 1. 2019. 
  7. ^ Бењамин ЛТ, Троwерс АБ, Сцхацхнер ЛА. Гиант апласиа цутис цонгенита wитхоут ассоциатед аномалиес. Педиатр Дерматол. 2004 Мар-Апр. 21(2):150-3.
  8. ^ Цхитнис МР, Царацхи Р, Галеа П. Фамилиал апласиа цутис цонгенита. Еур Ј Педиатр Сург. 1996 Апр. 6(2):100-1.
  9. ^ Фаган ЛЛ, Харрис ПА, Цоран АГ, Цywес Р. Спорадиц апласиа цутис цонгенита. Педиатр Сург Инт. 2002 Сеп. 18(5-6):545-7.
  10. ^ Давидсон АW, Хосалкар ХС, Хилл РА, Монселл Ф. Радиал дyспласиа wитх лоцализед цутис апласиа цонгенита. Ј Педиатр Ортхоп Б. 2003 Нов. 12(6):398-401.
  11. ^ Баласубраманиан M, Цоллинс АЛ. Апласиа цутис цонгенита, терминал лимб дефецтс анд перивентрицулар леукомалациа ин оне сиблинг wитх минор финдингс ин тхе отхер-пробабле аутосомал рецессиве Адамс-Оливер Сyндроме. Еур Ј Мед Генет. 2009 Јул-Ауг. 52(4):234-8.
  12. ^ Билгинер Б, Онал МБ, Бахадир С, Акалан Н. Апласиа цутис цонгенита оф тхе сцалп, скулл анд дура ассоциатед wитх Адамс-Оливер сyндроме. Турк Неуросург. 2008 Апр. 18(2):191-3.
  13. ^ Дyалл-Смитх D, Рамсден А, Лаурие С. Адамс-Оливер сyндроме: апласиа цутис цонгенита, терминал трансверсе лимб дефецтс анд цутис мармората телангиецтатица цонгенита. Аустралас Ј Дерматол. 1994. 35(1):19-22.
  14. ^ Орставик КХ, Стромме П, Спетален С, ет ал. Апласиа цутис цонгенита ассоциатед wитх лимб, еyе, анд браин аномалиес ин сибс: а вариант оф тхе Адамс-Оливер сyндроме?. Ам Ј Мед Генет. 1995 Оцт 23. 59(1):92-5.
  15. ^ Темтамy СА, Аглан МС, Асхоур АМ, Заки МС. Адамс-Оливер сyндроме: фуртхер евиденце оф ан аутосомал рецессиве вариант. Цлин Дyсморпхол. 2007 Јул. 16(3):141-9.
  16. ^ Меестер ЈА, Соутхгате L, Ститтрицх АБ, Венселаар Х, Беекманс СЈ, ден Холландер Н, ет ал. Хетерозyгоус Лосс-оф-Фунцтион Мутатионс ин ДЛЛ4 Цаусе Адамс-Оливер Сyндроме. Ам Ј Хум Генет. 2015 Сеп 3. 97 (3):475-82.
  17. ^ Хассед СЈ, Wилеy ГБ, Wанг С, Лее ЈY, Ли С, Xу W, ет ал. РБПЈ мутатионс идентифиед ин тwо фамилиес аффецтед бy Адамс-Оливер сyндроме. Ам Ј Хум Генет. 2012 Ауг 10. 91 (2):391-5.
  18. ^ Схахеен Р, Аглан M, Кепплер-Нореуил К, Фаqеих Е, Ансари С, Хортон К, ет ал. Мутатионс ин ЕОГТ цонфирм тхе генетиц хетерогенеитy оф аутосомал-рецессиве Адамс-Оливер сyндроме. Ам Ј Хум Генет. 2013 Апр 4. 92 (4):598-604.
  19. ^ Схахеен Р, Фаqеих Е, Сункер А, Морсy Х, Ал-Схедди Т, Схамселдин ХЕ, ет ал. Рецессиве мутатионс ин ДОЦК6, енцодинг тхе гуанидине нуцлеотиде еxцханге фацтор ДОЦК6, леад то абнормал ацтин цyтоскелетон организатион анд Адамс-Оливер сyндроме. Ам Ј Хум Генет. 2011 Ауг 12. 89 (2):328-33.
  20. ^ Соутхгате L, Мацхадо РД, Снапе КМ, Примеау M, Дафоу D, Руддy ДМ, ет ал. Гаин-оф-фунцтион мутатионс оф АРХГАП31, а Цдц42/Рац1 ГТПасе регулатор, цаусе сyндромиц цутис апласиа анд лимб аномалиес. Ам Ј Хум Генет. 2011 Маy 13. 88 (5):574-85.
  21. ^ Ститтрицх АБ, Лехман А, Бодиан DL, Асхwортх Ј, Зонг З, Ли Х, ет ал. Мутатионс ин НОТЦХ1 цаусе Адамс-Оливер сyндроме. Ам Ј Хум Генет. 2014 Сеп 4. 95 (3):275-84.
  22. ^ Наранг Т, Канwар АЈ, Догра С. Адамс-Оливер сyндроме: а спорадиц оццурренце wитх минимал дисеасе еxпрессион. Педиатр Дерматол. 2008 Јан-Феб. 25(1):115-6.
  23. ^ Нери I, Савоиа Ф, Гиацомини Ф, Раоне Б, Априле С, Патризи А. Усефулнесс оф дерматосцопy фор тхе еарлy диагносис оф себацеоус наевус анд дифферентиатион фром апласиа цутис цонгенита. Цлин Еxп Дерматол. 2009 Јул. 34(5):е50-2.
  24. ^ Лам Ј, Дохил МА, Еицхенфиелд ЛФ, Цуннингхам ББ. СЦАЛП сyндроме: себацеоус невус сyндроме, ЦНС малформатионс, апласиа цутис цонгенита, лимбал дермоид, анд пигментед невус (гиант цонгенитал меланоцyтиц невус) wитх неуроцутанеоус меланосис: а дистинцт сyндромиц ентитy. Ј Ам Ацад Дерматол. 2008 Маy. 58(5):884-8.
  25. ^ Кантор Ј, Yан АЦ, Хивнор CM, Хониг ПЈ, Кирсцхнер Р. Еxтенсиве апласиа цутис цонгенита анд тхе риск оф сагиттал синус тхромбосис. Арцх Дерматол. 2005 Маy. 141(5):554-6.
  26. ^ Ким ЦС, Татум СА, Родзиеwицз Г. Сцалп апласиа цутис цонгенита пресентинг wитх сагиттал синус хеморрхаге. Арцх Отоларyнгол Хеад Нецк Сург. 2001 Јан. 127(1):71-4.
  27. ^ Лане W, Занол К. Дуоденал атресиа, билиарy атресиа, анд интестинал инфарцт ин трунцал апласиа цутис цонгенита. Педиатр Дерматол. 2000 Јул-Ауг. 17(4):290-2.
  28. ^ Гóмез M, Цхиесура V, Ногуера-Морел L, Хернáндез-Мартíн А, Гарцíа-Пеñас ЈЈ, Торрело А. Еxтенсиве Интрацраниал Артериовеноус Малформатион ин а Цхилд wитх Апласиа Цутис Цонгенита. Педиатр Дерматол. 2015 Јул-Ауг. 32 (4):е163-4.
  29. ^ Келлy БЈ, Самолитис Њ, Xие DL, Скидморе РА. Апласиа цутис цонгенита оф тхе трунк wитх фетус папyрацеус. Педиатр Дерматол. 2002 Јул-Ауг. 19(4):326-9.
  30. ^ Маццарио С, Фасолато V, Брунелли А, Мартинелли С. Апласиа цутис цонгенита: ан ассоциатион wитх ванисхинг тwин сyндроме. Еур Ј Дерматол. 2009 Јул-Ауг. 19(4):372-4.
  31. ^ Сцхаффер ЈВ, Попиолек ДА, Орлоw СЈ. Сyмметриц трунцал апласиа цутис цонгенита фоллоwинг мултифетал редуцтион оф а сеxтуплет прегнанцy. Ј Педиатр. 2008 Дец. 153(6):860-3.
  32. ^ Симман Р. Рецонструцтион апласиа цутис цонгенита (гроуп V) оф тхе трунк ин а неwборн. Пласт Рецонстр Сург. 2004 Мар. 113(3):1103.
  33. ^ Висва-Лингам С, Јана А, Мурраy Х, Јохн Е. Претерм прематуре руптуре оф мембранес ассоциатед wитх апласиа цутис цонгенита анд фетус папyрацеоус. Ауст Н З Ј Обстет Гyнаецол. 1996 Феб. 36(1):90-1.
  34. ^ Пиеретти ML, Алцалá Р, Боггио П, Ногуера-Морел L, Порриñо ML, Луна ПЦ, ет ал. Апласиа Цутис Цонгенита Ассоциатед wитх Фетус Папyрацеус. Педиатр Дерматол. 2015 Нов-Дец. 32 (6):858-61.
  35. ^ Цхан РК, Лиу АС, Рогерс ГФ. Апласиа цутис цонгенита оф тхе трунк ассоциатед wитх фетус папyрацеоус. Ј Цраниофац Сург. 2012 Јул. 23(4):995-7.
  36. ^ МцЦартхy МА, Цларке Т, Поwелл ФЦ. Епидермолyсис буллоса анд апласиа цутис. Инт Ј Дерматол. 1991 Јул. 30(7):481-4.
  37. ^ Биглиарди ПЛ, Брасцхлер C, Кухн П, Сигрист Ј, Буецхнер С, Руфли Т. Унилатерал апласиа цутис цонгенита он тхе лег. Педиатр Дерматол. 2004 Јул-Ауг. 21(4):454-7.
  38. ^ Бенвенуто C, Краемер ЦК, Крусе РЛ, Цестари ТФ. Фамилиал епидермолyсис буллоса wитх апласиа цутис цонгенита: Барт'с сyндроме?. Скинмед. 2003 Сеп-Оцт. 2(5):319-21.
  39. ^ Атик Б, Тан О, Баyрам I, Тунцер О, Кирими Е. Асyмметрицал нонсцалп апласиа цутис цонгенита: а цасе репорт. Ј Дерматол. 2004 Нов. 31(11):923-6.
  40. ^ Боенте Мдел C, Фронтини Мдел V, Ацоста MI, Салеме C, Баррионуево С, Асиал Р. Еxтенсиве сyмметриц трунцал апласиа цутис цонгенита wитхоут фетус папyрацеус ор мацросцопиц евиденце оф плацентал абнормалитиес. Педиатр Дерматол. 1995 Сеп. 12(3):228-30.
  41. ^ Моррелл ДС, Рубенстеин ДС, Бриггаман РА, Фине ЈД, Пулккинен L, Уитто Ј. Цонгенитал пyлориц атресиа ин а неwборн wитх еxтенсиве апласиа цутис цонгенита анд епидермолyсис буллоса симплеx. Бр Ј Дерматол. 2000 Дец. 143(6):1342-3.
  42. ^ Изхар Р, Гхани Т. Апласиа цутис цонгенита анд антитхyроид другс. Ј Пак Мед Ассоц. 2002 Нов. 52(11):526-8.
  43. ^ Карг Е, Берег Е, Гаспар L, Катона M, Тури С. Апласиа цутис цонгенита афтер метхимазоле еxпосуре ин утеро. Педиатр Дерматол. 2004 Јул-Ауг. 21(4):491-4.
  44. ^ Мандел СЈ, Брент ГА, Ларсен ПР. Ревиеw оф антитхyроид друг усе дуринг прегнанцy анд репорт оф а цасе оф апласиа цутис. Тхyроид. 1994 Спринг. 4(1):129-33.
  45. ^ Накамура С, Нисхикаwа Т, Исаји M, ет ал. Апласиа цутис цонгенита анд скулл дефецтс афтер еxпосуре то метхимазоле ин утеро. Интерн Мед. 2005 Нов. 44(11):1202-3.
  46. ^ Еверс МЕ, Стеијлен ПМ, Хамел БЦ. Апласиа цутис цонгенита анд ассоциатед дисордерс: ан упдате. Цлин Генет. 1995 Јун. 47(6):295-301.
  47. ^ Кхан ЈY, Мосс C, Ропер ХП. Апласиа цутис цонгенита wитх цхромосоме 12q абнормалитy. Арцх Дис Цхилд Фетал Неонатал Ед. 1995 Маy. 72(3):Ф205-6.
  48. ^ Броwнинг ЈЦ. Апласиа цутис цонгенита: аппроацх то евалуатион анд манагемент. Дерматол Тхер. 2013 Нов. 26(6):439-44.
  49. ^ Сантос де Оливеира Р, Баррос Јуца ЦЕ, Лопес Линс-Нето А, Апарецида до Цармо Рего M, Фарина Ј, Мацхадо ХР. Апласиа цутис цонгенита оф тхе сцалп: ис тхере а беттер треатмент стратегy?. Цхилдс Нерв Сyст. 2006 Сеп. 22(9):1072-9.
  50. ^ Ган YЦ, Стеинбок П. Апласиа цутис цонгенита оф тхе сцалп: ис тхере а беттер треатмент стратегy?. Цхилдс Нерв Сyст. 2006 Оцт. 22(10):1216-7; аутхор реплy 1218-9.
  51. ^ Ахцан У, Јанезиц Т. Манагемент оф апласиа цутис цонгенита ин а нон-сцалп лоцатион. Бр Ј Пласт Сург. 2002 Сеп. 55(6):530-2.
  52. ^ Банг РЛ, Гхонеим ИЕ, Ганг РК, Ал Најјадах I. Треатмент дилемма: цонсервативе версус сургерy ин цутис апласиа цонгенита. Еур Ј Педиатр Сург. 2003 Апр. 13(2):125-9.
  53. ^ Донати V, Арена С, Цапилли Г, Царрера Г, Циралли Ф, Либераторе А. Репаратион оф а севере цасе оф апласиа цутис цонгенита wитх енгинееред скин. Биол Неонате. 2001. 80(4):273-6.
  54. ^ Мадсен ЈР, Робертсон РЛ, Бартлетт Р. Сургицал манагемент оф цутис апласиа wитх хигх-флоw синус перицрании. Педиатр Неуросург. 1998 Феб. 28(2):79-83.
  55. ^ Рхее СТ, Цолвилле C, Буцхман СР, Мурасзко К. Цомплете оссеоус регенератион оф а ларге скулл дефецт ин а патиент wитх цутис апласиа: а цонсервативе аппроацх. Ј Цраниофац Сург. 2002 Јул. 13(4):497-500.
  56. ^ Схивакумар СК, Дwараканатх С, Сwарооп Г, Венкатарамана НК. Апласиа цутис цонгенита оф тхе сцалп: тхерапеутиц модалитиес. Неурол Индиа. 2006 Сеп. 54(3):312-3.
  57. ^ Скоуфи Г, Лиалиос Г, Плацхоурас Н, Кутсогианнис D, Мперис А. Апласиа цутис цонгенита: Суццессфул цонсервативе треатмент. Педиатр Инт. 2006 Оцт. 48(5):507-9.
  58. ^ Маиллет-Децлерцк M, Винцхон M, Гуерресцхи П, Пасqуесооне L, Дхеллеммес П, Дуqуенноy-Мартинот V, ет ал. Апласиа Цутис Цонгенита: Ревиеw оф 29 Цасес анд Пропосал оф а Тхерапеутиц Стратегy. Еур Ј Педиатр Сург. 2012 Ауг 17.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kongenitalna_aplazija_kože&oldid=27448302”