Коњ (гимнастика)

С Википедије, слободне енциклопедије
Прескок

Коњ или сто је справа уметничке гимнастике коју гимнастичари користе, док је прескок вештина која се изводи помоћу те справе. Прескакање је такође радња извођења прескока. Гимнастичари оба пола изводе прескок. Енглеска скраћеница за овај догађај у гимнастичком бодовању је ВТ.[1]

Справа[уреди | уреди извор]

Оригинална конфигурација прескочног коња (жене)
Оригинална конфигурација прескочног коња (мушкарци)

Ране облике коња изумео је Немац Фридрих Лудвиг Јан. Сам уређај је настао као „коњ”, попут коња с хватаљкама, али без ручки; понекад се назива сводним коњем. Коњ је био постављен са својом дугом димензијом нормално на смер трчања за жене, а паралелно за мушкарце.[2] Прескочни коњ је справа која се користила на Олимпијским играма више од једног века, почевши од мушког прескока у првим модерним Олимпијским играма и завршавајући гимнастиком на Летним олимпијским играма 2000. године.

Коњ је током година окривљиван за неколико озбиљних несрећа. Године 1988, Американка Џулиса Гомез била је парализирана у несрећи при прескоку; она је умрла од компликација због озледа три године касније.[3] Током загревања на Играма добре воље 1998, кинеска гимнастичарка Санг Лан је пала и претрпјела парализу због озледе вратних пршљенова.[4] У низу судара када је висина коња била постављена прениско на Олимпијским играма 2000. године, гимнастичари су или ударили у предњи крај коња, или су имали лоше слијетање након што су имали проблема с постављањем руку током одгуривања.[5]

Након несреће 1988. године, као и несрећа из 1998. и 2000. године, Међународна гимнастичка федерација (ФИГ) је поновно извршила процену и справа је замењена, уз навођење сигурносних разлога и жеље за омогућавањем импресивнијих акробација.[2] Светско првенство у уметничкој гимнастици 2001. било је прво међународно такмичење које је користило „прескочни сто”, справу коју је од средине 1990-их производила холандска компанија за гимнастичку опрему Јансен-Фритсен. Она има равну, већу и јастучастију површину готово паралелну с подом, која се спушта према доле на крају ближем одскочној дасци. Гимнастичари су овој справи дали надимак „језик”. [2] Сматра се да је она донекле сигурнија од старе справе.[1]

Године 2007, холандска јуниорска гимнастичарка Имке Глас тешко се повредила након пада при прескоку.[6]

Димензије[уреди | уреди извор]

Модерни прескочни сто
  • Дужина: 120 цм (3,9 фт) ± 1 цм (0,39 ин)[7][8]
  • Ширина: 90 цм (3,0 фт) ± 1 цм (0,39 ин)[7][8]
  • Висина:
    • Мушкарци: 135 цм (4,43 фт) ± 1 цм (0,39 ин)[8]
    • Жене: 125 цм (4,10 фт) ± 1 цм (0,39 ин)[8]
  • Залетна површина:
    • Дужина: 3.500 цм (115 фт) ± 10 цм (3,9 ин)[7][8]
    • Ширина: 100 цм (3,3 фт) ± 1 цм (0,39 ин)[7][8]

Рутине[уреди | уреди извор]

Слика вишеструке експозиције гимнастичара који изводи прескок (двоструки фронтални салто увучених руку) током Олимпијских игара 2012.

Да би се извео прескок, гимнастичар трчи пистом (трком), која је обично обложена или прекривена тепихом. Залету следи налет на одскочну даску и одбијање рукама од коња (предлет или први лет, и блок). За прескоке у Јурченковој фамилији, гимнастичар ставља руке на простирку која се постави испред одскочне даске, заокрене се на дасци и направити леђни прекок преко коња. Одлет може бити једноставан попут прелетања справе или компликован као што је извођење неколико заокрета у ваздуху. Гимнастичар се затим спушта на струњачу са друге стране справе. Бодовање и правила

Бодовање и правила[уреди | уреди извор]

Очекује се да ће гимнастичари слетети чисто, без поскока и корачања, и унутар постављене зоне за слетање на подлози за слетање.[9][10] Они такође морају да покажу добру технику и изведбу у самом прескоку. Пад или корачање при слетању доводе до одбитка, као и недовоља висина од стола, или удаљеност од стола.[10][11]

Гимнастичараки (мушкарци и жене) показују један прескок у квалификацијама, екипном финалу и финалном турниру. Ако гимнастичар жели да се квалификује за финале прескока, он мора да изведе други прескок током квалификација.[10][12] У финалу на справама гимнастичари такође морају да покажу два прескока.[10][12] За мушкарце, два прескока морају бити састављена од различитих група елемената,[12] док жене морају да покажу два прескока са различитом одскоком и фазом лета са прескочног стола.[10]

Правила специфична за справу[уреди | уреди извор]

Прескоци у Јурченковом стилу морају се изводити са сигурносном оковратником постављеном око одскочне даске. Ако се оковратник не користи, прескок се сматра неважећим и гимнастичар ће добити нула бодова.[10][11]

Сваком прескоку се додељује специфични број; овај број се приказује на табли или електронском екрану пре него што гимнастичар почне. Гимнастичари бивају кажњени ако не прикажу број предвиђеног прескока, мада нема казне ако прескок на крају буде другачији (нпр. ако не изврши довољно заокрета).[10][12]

Ако се гимнастичарка заустави, на пример, заустави се усред писте или прекине трчање пре него што додирне одскочну даску, бодови се не одбијају. Њој се даје тридесет секунди да се врати на крај писте и покуша прескок поново. Ако, међутим, гимнастичарка дотакне било који део одскочне даске или стола, она добија резултат нула и не може да покуша поново.[10] Екатерина Крамаренко је додирнула сто и добила је нулу током тимског финала на Светском првенству 2007. године. Мушки гимнастичар добија резултат 0 ако не прескочи једном када почне да трчи.[11] Оба пола добијају оцену 0 ако не успеју да се дочекају на ноге.[10][11]

Добијање помоћи од тренера, или не додиривање стола при прескоку, има за исход нула освојених поена.[10][11] Некад је прескакање пре него што је судија да знак гимнастичару да почне, такође резултирало резултатом 0; овај исход је у међувремену уклоњен. Један од примера тога могао се видети на Летњим олимпијским играма у Пекингу 2008. у другом прескоку Ане Павлове током финала прескока.

Суђење и бодовање[уреди | уреди извор]

Будући да се прескок окончава тако брзо, од знатне помоћи је посматрање скока у успореном кретању снимка кад год судије имају недоумица, или ако судије имају широк распон бодова. Задатак главних судија је да осигурају да су све оцене у одређеном опсегу, обично у опсегу од 0,2 бода. Судије пролазе кроз четири главне фазе: предлет, подршку, накнадни лет и слетање. Свеукупни прескок гимнастичара треба да има снагу и брзину, а истовремено да буде експлозиван и прецизан што је више могуће.[13]

Такмичарски резултат за жене је комбиновани просечни резултат два изведена прескока. Бодовање је постало веома различито у последњих неколико година. Нови систем дизајниран је 2005. Судије процењују пројектовану тежину рутине и стварне извршене вештине да би одредили коначни резултат. Предвиђена потешкоћа се повећава са сваком укљученом вештином. Свака вештина има своју вредност; што је вештина тежа то је почетна вредност већа. Извршење је у опсегу до 10,0, гледајући облик, висину, дужину и слетање.[13] Затим је 2009. године ФИГ унео неке измене како би мање наглашавале потешкоће и редуковала количину потребних вештина, захтевајући од гимнастичара да се превасходно усредсреде на савршено извођење прескока.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Ваулт: Еверyтхинг Yоу Неед то кноw абоут Ваулт”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г. Приступљено 2009-10-04. 
  2. ^ а б в Wхат'с Wитх Тхат Wеирд Неw Ваулт?, ан Аугуст 2004 "Еxплаинер" артицле фром Слате
  3. ^ Ребецца Сеал, "Талес фром тхе ваултс", Гуардиан Унлимитед Децембер 4, 2005
  4. ^ "Смилинг Санг Лан" Xинхуа Неwс Агенцy, Аугуст 29, 2003
  5. ^ "Ваулт миxуп цоулд хаве цост гyмнаст медал", ЕСПН, Септембер 28, 2000
  6. ^ „ЕенВандааг: Хет wондер Имке Глас” (на језику: Дутцх). 2008-07-08. Приступљено 2009-10-04. 
  7. ^ а б в г „Аппаратус Нормс”. ФИГ. стр. II/21. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-12-19. г. Приступљено 2009-10-04. 
  8. ^ а б в г д ђ „Аппаратус Нормс”. ФИГ. стр. II/43. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-12-19. г. Приступљено 2009-10-04. 
  9. ^ „МАГ Цоде оф Поинтс 2009-2012”. ФИГ. стр. 85. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2009-10-01. г. Приступљено 2009-10-04. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и „WАГ Цоде оф Поинтс 2009-2012”. ФИГ. стр. 22—23. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-12-19. г. Приступљено 2009-10-04. 
  11. ^ а б в г д „МАГ Цоде оф Поинтс 2009-2012”. ФИГ. стр. 87—88. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2009-10-01. г. Приступљено 2009-10-04. 
  12. ^ а б в г „МАГ Цоде оф Поинтс 2009-2012”. ФИГ. стр. 86. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2009-10-01. г. Приступљено 2009-10-04. 
  13. ^ а б „Wомен'с Артистиц”. Гyмнастицс Онтарио. 
  14. ^ „Олyмпиц Гyмнастицс:Wомен'с Гyмнастицс Рулес анд Јудгинг”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]