Крајпуташи из Лисе (Ивањица)
Споменик Михаилу Комадинићу[уреди | уреди извор]
.jpg)
Крајпуташ се налази на Биочи, 50-ак метара пре ресторана 'Излет'. Михаило Комадинић је учествовао у Првом светском рату. Споменик су му подигли отац Иван, мајка Миросава и браћа Радомир, Ранисав и Добривоје
Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен Михаила Комадинића из Лисе војника III-ће чете 4-ог бат. 5-ог прек. пука који учествова у Европском рату и заробише га Бугари 15. г. А умрије као заробљеник у својој 21-ој год. и Старом Загорју у Бугарској. Бог да му душу прости. Спомен му подижу отац Иван мајка Миросава браћа Радомир, Ранисав, Добривоје." [1]
.jpg)
.jpg)
Споменик Ђорђу Оцокољићу[уреди | уреди извор]
Крајпуташ се налази у Милићевичима, 50-ак метара пре ресторана 'Излет'. Михаило Комадинић је учествовао у Првом светском рату. Споменик му је подигла мајка Милица
Текст који је исписан на споменику је:
"Ој путниче мили брате, брат је мио које вере био. Кад угледаш слику на овоме споменику приђи и прочитај неколико редака види чија је слика. Видећеш да је то слика Ђорђа M. Оцокољића из Лисе бив. наредника у српској војсци, који је умро у болници у Пријепољу 22. марта 1915. г. и тамо сахрањен. То је брате путниче мој син мој јединац око кога сам савијала руке пуних 33. године. О сине Ђоле ево ти једног знака на твојој земљи за коју си бранећи је од непријатеља и свој живот положијо. Овај знак то ти је дар од твоје ожалошћене мајке Милице."[1]
.jpg)
.jpg)
Споменик Лазару Шулубурићу[уреди | уреди извор]
Крајпуташ се налази у горњим Шулубурама, код гробља. Лазар Шулубурићу је рођен 17. 4. 1889. год. а умро 11. 2. 1916. Споменик су му подигли брат Вукашин, мајка Јулка, син Воимир и снаја Анђелија.
Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен Лазара Шулубурића из Лисе војника III чете I бат. X п. Пука рођен 17. 4. 1889. год. а умро од ратних напора 11. II. 1916. год. на острву Виду у најлепше доба у младости мојој. Поклич отаџбине мене младог позва у бој да слободу браним од страшних душмана Мађара, Турака и Бугара. Млади живот дадок отаџбини својој ал слобода сину домовини мојој. Весели се млада Србадијо мила на нашим гробовима ти рашири крила. Збогом свету мој премили цвету ја се више повратити нећу а ви мени упалите свећу. Спомен сподиже брат Вукашин и ожалошћена мајка Јулка син Воимир и сна Анђелија."[1]
.jpg)
Споменик Љубомиру Шулубурићу[уреди | уреди извор]
Крајпуташ се налази у горњим Шулубурама, код гробља. Љубомир Шулубурић је учествовао у Првом светском рату.Погинуо је као заробљеник Аустро- Мађара 1915. године. Споменик су му подигли синови Михаило, Бранислав, супруга Драгина и ћерка Миланка.
Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен Љубомира Шулубурића из овог села Лисе војника III чете I батаљона 10. пука III позива народне војска који је учествовао у рату од 1912. год. до краја 1915. када је заробљен од Аустро-Мађара и каа заробљеник умре 1. јануара 1916. год. у вароши Суботици у Бог да му душу прости. Спомен сподигоше му синови Михаило Бранислав супруга Драгина и кћер Миланка. (позади)
Капларевић Тихомир из Милатовића Бранислав Шулубурић
Свом добротвору обновише Бранислав и Гвозден 25. V. 1979. г.''
"[1]
.jpg)
Споменик Јеротију Шулубурићу[уреди | уреди извор]
Крајпуташ се налази у доњим Шулубурама. Јеротије Шулубурић је учествовао у Првом светском рату.Погинуо је 1915. године. Споменик су му брат Благоје, снаја Лена, и синовци Млађен, Драгомир и Срећко.
Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен Јеротија син Анке и Петра Шулубурића земљорадника из Лисе. Рођен је 1896. год. редов кадровац резерних Крушевачких трупа. Умро при повлачењу Српске војске 1915. из Елобаније у Албанију. За његову смрт родитељи су сазнала после 1. год. да је умро он мученичком смрћу у цвету своје младости за слободу своје отаџбине. Вечна му слава и хвала. Спомен му подиже брат Благоје снаја Лена синовци Млађен, Драгомир и Срећко."[1]
.jpg)
.jpg)
Споменик Милораду Јоловићу[уреди | уреди извор]
Крајпуташ се налази на Трмошњаку, мештани тачно место зову 'на раскршћу'. Милорад Јоловић је погинуо 6. 9. 1914. године. Споменик су му подигли родитељи Миљко и Радосава и син Радисав и ћерка Милосава.
Текст који је исписан на споменику је:
"Путниче мили брате- брат је мио које вере био. Кад будеш поред овог споменика приђи ближе и види чија је слика на њему, видећеш да је то слика Милорада Јоловића из Лисе бившег наредника I бат. 10. пука који бранећи своју отаџбину у Европском рату погинуо 6-ог сеп. 1914. г. на Шапцу чије је тело пренето у гробље своје фамилије у Лиси. То је путниче наш син око кога смо савијали руке пуни 30. година за киме ћемо однети ране на срцу у наш гроб. Не заборави путниче, прочитај овај други спомен поред Милорадовог. Драги Милораде ево ти видног знака као дар од твојих за навек ожалошћених родитеља Миљка и Радосаве Јоловић и твоје деце Радисава и Милосаве за успомену."[1]
.jpg)
.jpg)
Споменик Вићентију Јоловићу[уреди | уреди извор]
.jpg)
Крајпуташ се налази на Трмошњаку. Вићентије Јоловић је погинуо 16. 8. 1916. године. Споменик су му подигли родитељи Миљко и Радосава, супруга Илинка и рођак Савко.
Текст који је исписан на споменику је:
"Драги путниче ево и другог споменик моме драгом сину Вићентију Јоловићу овд. Војнику 3-ће чете I-ог бат. 10-ог пука који бранећи своју отаџбину од непријатеља погибе на Солунском фронту 16. августа 1916. год. и тамо ја сарањен а остави после смрти нас родитеље и жену Илинку са којом је живео непуну годину. Види путниче имао сам два сина обадва сам изгубијо у одбрани отаџбине а ја тужан остао да место њи гледам камен, Милорад од 30. а Вићентија од 26. г. Драги Вићо и тебе ево споменика као дар од твоји родитеља Миљка и Радосаве жене ти Илинке и рођака Савка."[1]
.jpg)
