Кредно–палеогени догађај изумирања

С Википедије, слободне енциклопедије

метеороид ентеринг тхе атмоспхере wитх фиребалл
Уметнички приказ астероида од неколико километара у пречнику при судару са Земљом. Такав удар може да ослободи еквивалентну енергију са неколико милиона истовремених експлозија нуклеарног оружја.
роцк хиллсиде wитх роцк стриатионс
Рђаве земље у близини Драмхелера у Алберти, где је ерозија изложила К–Пг границу

Кредно–палеогени (К–Пг) догађај изумирања,[а] такође познат као Кредно–терцијарно (К–Т) изумирање,[б] било је изненадно масовно изумирање око три четвртине биљних и животињских врста на Земљи,[2][3][4] пре око 66 милиона година.[3] С изузетком неких ектотермичних врста, попут џиновских морских корњача и крокодила, нису преживели тетраподи тежи од 25 кг.[5] То је означио је крај периода креде и тиме читаве мезозоичне ере, отварајући кенозојску еру, која траје и данас.

У геолошком запису К–Пг догађај обележава танак слој седимента назван К–Пг граница, која се широм света може наћи у морским и земаљским стенама. Гранична глина показује висок ниво металног иридијума, што је ретко у Земљиној кори, док њиме обилују астероиди.[6]

Узрок[уреди | уреди извор]

роцк ин мусеум wитх лаyеринг
Стена из Вајоминга са средњим слојем глиненог камена који садржи 1000 пута више иридијума од горњег и доњег слоја. Слика је снимљена у Природњачком музеју Сан Дијега
Цретацеоус Палеогене цлаy лаyер wитх фингер поинтинг то боундарy
Комплексни кредно–палеогени глинасти слој (сиво) у Геулхемергроевим тунелим ау близини Геулхема у Холандији. (Прст је испод кредне–палеогене границе)

Као што је то првобитно предложио тим научника који су предводили Луис Алварез и његов син Валтер Алварез 1980. године, сада се генерално сматра да је К–Пг изумирање узроковано ударом масивне комете или астероида ширине 10—15 км (6—9 ми),[7][8] пре 66 милиона година,[3] којим је опустошено глобално окружење, углавном услед дуготрајне зиме изазване ударом, која је зауставила фотосинтезу у биљкама и планктону.[9][10] Хипотеза о утицају, позната и као Алварезова хипотеза, била је ојачана открићем 180 км широког кратера Чиксулуб на полуострву Јукатан Мексичког залива почетком 90-их година прошлог века,[11] који је пружио убедљиве доказе да је К–Пг гранична глина представља крхотине од удара астероида.[12] Чињеница да су изумирања истовремено одвила пружа снажне доказе да их је изазвао астероид.[12] Пројект бушења вршног прстена Чиксулуба из 2016. године потврдио је да он садржи гранит који је избачен у току неколико минута из дубине земље, али да једва садржи гипс, уобичајену стену која садржи сулфат са морског дна тог региона: гипс би испаравао и распршио се као аеросол у атмосферу, изазивајући дугорочне ефекте на климу и прехрамбени ланац.

Остали узрочни или доприносећи фактори изумирања могу бити Декански Трапи и друге ерупције вулкана,[13][14] климатске промене и промене нивоа мора.

Изумрле врсте[уреди | уреди извор]

Велики број врста је изумро у К-Пг изумирању, од којих је најпознатија неавијански диносауруси. Такође је уништено мноштво других земаљских организама, укључујући сисаре, птеросауре, птице,[15][16] гуштере,[17] инсекте,[18][19] и биљке.[20] У океанима, К-Пг изумирање је убило плезиосауре, дивовске морске гуштере (Mosasauridae) и девастирало рибе,[21] морске псе, мекушце (нарочито амоните, који су изумрли) и многе врсте планктона. Процењује се да је нестало 75% или више свих врста на Земљи.[22] Ипак, изумирање је такође пружило еволуцијске могућности: након свог буђења, многе су групе биле подвргнуте изузетном адаптивном зрачењу - наглој и плодној дивергенцији у нове облике и врсте унутар поремећених и испразњених еколошких ниша. Посебно су сисари увећали разноликост у палеогену,[23] еволуирајући нове форме попут коња, китова, слепих мишева и примата. Птице,[24] рибе,[25] и вероватно гуштери су такође постали разноврснији.[17]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе аббревиатион ис деривед фром тхе јуxтапоситион оф К, тхе цоммон аббревиатион фор тхе Цретацеоус, wхицх ин турн оригинатес фром тхе цорреспондент Герман терм Креиде, анд Пг, wхицх ис тхе аббревиатион фор тхе Палеогене.
  2. ^ Тхе формер десигнатион инцлудес тхе терм 'Тертиарy' (аббревиатед ас Т), wхицх ис ноw дисцоурагед ас а формал геоцхронологицал унит бy тхе Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Огг, Јамес Г.; Градстеин, Ф. M; Градстеин, Фелиx M. (2004). А геологиц тиме сцале 2004. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-78142-8. 
  2. ^ „Интернатионал Цхроностратиграпхиц Цхарт”. Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy. 2015. Архивирано из оригинала 30. 5. 2014. г. Приступљено 29. 4. 2015. 
  3. ^ а б в Ренне, Паул Р.; Деино, Алан L.; Хилген, Фредерик Ј.; Куипер, Клаудиа Ф.; Марк, Даррен Ф.; Митцхелл, Wиллиам С.; Морган, Леах Е.; Мундил, Роланд; Смит, Јан (7. 2. 2013). „Тиме Сцалес оф Цритицал Евентс Ароунд тхе Цретацеоус-Палеогене Боундарy” (ПДФ). Сциенце. 339 (6120): 684—687. Бибцоде:2013Сци...339..684Р. ПМИД 23393261. дои:10.1126/сциенце.1230492. Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 02. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2019. 
  4. ^ Фортеy, Рицхард (1999). Лифе: А Натурал Хисторy оф тхе Фирст Фоур Биллион Yеарс оф Лифе он Еартх. Винтаге. стр. 238—260. ИСБН 978-0-375-70261-7. 
  5. ^ Муенцх, Давид; Муенцх, Марц; Гилдерс, Мицхелле А. (2000). Примал Форцес. Портланд: Грапхиц Артс Центер Публисхинг. стр. 20. ИСБН 978-1-55868-522-2. 
  6. ^ Сцхулте, Петер (5. 3. 2010). „Тхе Цхицxулуб Астероид Импацт анд Масс Еxтинцтион ат тхе Цретацеоус-Палеогене Боундарy” (ПДФ). Сциенце. 327 (5970): 1214—1218. Бибцоде:2010Сци...327.1214С. ЈСТОР 40544375. ПМИД 20203042. дои:10.1126/сциенце.1177265. 
  7. ^ Слееп, Норман Х.; Лоwе, Доналд Р. (9. 4. 2014). „Сциентистс рецонструцт анциент импацт тхат дwарфс диносаур-еxтинцтион бласт”. Америцан Геопхyсицал Унион. Приступљено 30. 12. 2016. 
  8. ^ Амос, Јонатхан (15. 5. 2017). „Диносаур астероид хит 'wорст поссибле плаце'. ББЦ Неwс Онлине. Приступљено 16. 3. 2018. 
  9. ^ Алварез, L W; Алварез, W; Асаро, Ф; Мицхел, Х V (1980). „Еxтратеррестриал цаусе фор тхе Цретацеоус–Тертиарy еxтинцтион” (ПДФ). Сциенце. 208 (4448): 1095—1108. Бибцоде:1980Сци...208.1095А. ПМИД 17783054. дои:10.1126/сциенце.208.4448.1095. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 11. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2019. 
  10. ^ Веллекооп, Ј.; Слуијс, А.; Смит, Ј.; et al. (мај 2014). „Рапид схорт-терм цоолинг фоллоwинг тхе Цхицxулуб импацт ат тхе Цретацеоус-Палеогене боундарy”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 111 (21): 7537—41. Бибцоде:2014ПНАС..111.7537В. ПМЦ 4040585Слободан приступ. ПМИД 24821785. дои:10.1073/пнас.1319253111. 
  11. ^ Хилдебранд, А. Р.; Пенфиелд, Г. Т.; et al. (1991). „Цхицxулуб цратер: а поссибле Цретацеоус/Тертиарy боундарy импацт цратер он тхе Yуцатáн пенинсула, Меxицо”. Геологy. 19 (9): 867—871. Бибцоде:1991Гео....19..867Х. дои:10.1130/0091-7613(1991)019<0867:ццапцт>2.3.цо;2. 
  12. ^ а б Сцхулте, П.; et al. (5. 3. 2010). „Тхе Цхицxулуб Астероид Импацт анд Масс Еxтинцтион ат тхе Цретацеоус-Палеогене Боундарy” (ПДФ). Сциенце. 327 (5970): 1214—1218. Бибцоде:2010Сци...327.1214С. ПМИД 20203042. дои:10.1126/сциенце.1177265. 
  13. ^ Келлер Г (2012). „Тхе Цретацеоус–Тертиарy Масс Еxтинцтион, Цхицxулуб Импацт, анд Деццан Волцанисм. Еартх анд Лифе”. Ур.: Талент ЈА. Еартх анд Лифе: Глобал Биодиверситy, Еxтинцтион Интервалс анд Биогеограпхиц Пертурбатионс Тхроугх Тиме. Спрингер. стр. 759–793. ИСБН 978-90-481-3427-4. 
  14. ^ Бианца Боскер, "Тхе Настиест Феуд ин Сциенце:А Принцетон геологист хас ендуред децадес оф ридицуле фор аргуинг тхат тхе фифтх еxтинцтион wас цаусед нот бy ан астероид бут бy а сериес оф цолоссал волцаниц еруптионс. Бут схе'с реопенед тхат дебате." Тхе Атлантиц Монтхлy Септембер 2018. https://www.theatlantic.com/magazine/archive/2018/09/dinosaur-extinction-debate/565769/
  15. ^ Лонгрицх, Ницхолас Р.; Токарyк, Тим; Фиелд, Даниел Ј. (2011). „Масс еxтинцтион оф бирдс ат тхе Цретацеоус–Палеогене (К–Пг) боундарy”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 108 (37): 15253—15257. Бибцоде:2011ПНАС..10815253Л. ПМЦ 3174646Слободан приступ. ПМИД 21914849. дои:10.1073/пнас.1110395108. 
  16. ^ „Примитиве бирдс схаред диносаурс' фате”. Сциенце Даилy. 20. 9. 2011. Приступљено 20. 9. 2011. 
  17. ^ а б Лонгрицх, Н. Р.; Бхуллар, Б.-А. С.; Гаутхиер, Ј. А. (децембар 2012). „Масс еxтинцтион оф лизардс анд снакес ат тхе Цретацеоус-Палеогене боундарy”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 109 (52): 21396—401. Бибцоде:2012ПНАС..10921396Л. ПМЦ 3535637Слободан приступ. ПМИД 23236177. дои:10.1073/пнас.1211526110. 
  18. ^ Лабандеира CC; Јохнсон КР; et al. (2002). „Прелиминарy ассессмент оф инсецт хербиворy ацросс тхе Цретацеоус-Тертиарy боундарy: мајор еxтинцтион анд минимум ребоунд”. Ур.: Хартман ЈХ; Јохнсон КР; Ницхолс ДЈ. Тхе Хелл Цреек форматион анд тхе Цретацеоус-Тертиарy боундарy ин тхе нортхерн Греат Плаинс: Ан интегратед цонтинентал рецорд оф тхе енд оф тхе Цретацеоус. Геологицал Социетy оф Америца. стр. 297—327. ИСБН 978-0-8137-2361-7. 
  19. ^ Рехан, Сандра M.; Леyс, Ремко; Сцхwарз, Мицхаел П. (2013). „Фирст евиденце фор а массиве еxтинцтион евент аффецтинг беес цлосе то тхе К-Т боундарy”. ПЛОС ОНЕ. 8 (10): е76683. Бибцоде:2013ПЛоСО...876683Р. ИССН 1932-6203. ПМЦ 3806776Слободан приступ. ПМИД 24194843. дои:10.1371/јоурнал.поне.0076683. 
  20. ^ Ницхолс, D. Ј.; Јохнсон, К. Р. (2008). Плантс анд тхе К–Т Боундарy. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. 
  21. ^ Фриедман M (2009). „Ецоморпхологицал селецтивитy амонг марине телеост фисхес дуринг тхе енд-Цретацеоус еxтинцтион”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. Wасхингтон, DC. 106 (13): 5218—5223. Бибцоде:2009ПНАС..106.5218Ф. ПМЦ 2664034Слободан приступ. ПМИД 19276106. дои:10.1073/пнас.0808468106. 
  22. ^ Јаблонски, D.; Цхалонер, W. Г. (1994). „Еxтинцтионс ин тхе фоссил рецорд (анд дисцуссион)”. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон Б. 344 (1307): 11—17. дои:10.1098/рстб.1994.0045. 
  23. ^ Алроy Ј (1999). „Тхе фоссил рецорд оф Нортх Америцан Маммалс: евиденце фор а Палаеоцене еволутионарy радиатион”. Сyстематиц Биологy. 48 (1): 107—118. ПМИД 12078635. дои:10.1080/106351599260472. 
  24. ^ Федуцциа А (1995). „Еxплосиве еволутион ин Тертиарy бирдс анд маммалс”. Сциенце. 267 (5198): 637—638. Бибцоде:1995Сци...267..637Ф. ПМИД 17745839. дои:10.1126/сциенце.267.5198.637. 
  25. ^ Фриедман M (2010). „Еxплосиве морпхологицал диверсифицатион оф спинy-финнед телеост фисхес ин тхе афтерматх оф тхе енд-Цретацеоус еxтинцтион”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б. 277 (1688): 1675—1683. ПМЦ 2871855Слободан приступ. ПМИД 20133356. дои:10.1098/рспб.2009.2177. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]