Крингл домен

С Википедије, слободне енциклопедије
Бовеђи протромбински фрагмент 1 у комплексу са калцијумом и лизофосфатидилсерином
Идентификатори
СимболКрингл
ПфамПФ00051
ИнтерПроИПР000001
СМАРТКР
ПРОСИТЕПДОЦ00020
СЦОП1пк4
СУПЕРФАМИЛY1пк4
ОПМ протеин1нл2

Крингл домени су аутономни протеински домени који формирају велике петље стабилизоване са 3 дисулфидне везе. Они учествују у протеин-протеин интеракцијама са крвним коагулационим факторима. Име крингл потиче од скандинавског пецива на које ове структуре подсећају.

Крингл домен је нађен у плазминогенима, хепатоцитним факторима раста, протромбину, о аполипопротеину (а).

Ови домени су нађени у многим коагулационим и фибринолитичким протеинима. Крингл домени учествују у везивању посредника (е.г., мембрана, других протеина или фосфолипида), као и у регулацији протеолитичке активности.[1][2][3] Крингл домени[4][5][6] садрже троструку петљу и 3 дисулфидна моста, чија цонформација је дефинисана бројним водоничним везама и малим сегментима антипаралелних бета равни. Они се јављају са променљивим бројем копија у протеинима плазме, укључујући протромбин и урокиназни тип пласминогеног активатора, који су серинске протеазе из MEROPS пептидазне фамилије S1A.

Људски протеини који садрже овај домена[уреди | уреди извор]

ATF; F12; F2; HABP2; HGF; HGFAC; KREMEN1; KREMEN2; LPA; LPAL2; MST1; PIK3IP1; PLAT; PLAU; PLG; PRSS12; ROR1; ROR2;

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фујикаwа К, МцМуллен БА (1985). „Амино ацид сеqуенце оф тхе хеавy цхаин оф хуман алпха-фацтор XИИа (ацтиватед Хагеман фацтор)”. Ј. Биол. Цхем. 260 (9): 5328—5341. ПМИД 3886654. 
  2. ^ Паттхy L, Треxлер M, Банyаи L, Варади А, Вали З (1984). „Кринглес: модулес специализед фор протеин биндинг. Хомологy оф тхе гелатин-биндинг регион оф фибронецтин wитх тхе крингле струцтурес оф протеасес”. ФЕБС Летт. 171 (1): 131—136. ПМИД 6373375. дои:10.1016/0014-5793(84)80473-1. 
  3. ^ Аткинсон РА, Wиллиамс РЈ (1990). „Солутион струцтуре оф тхе крингле 4 домаин фром хуман пласминоген бy 1Х нуцлеар магнетиц ресонанце спецтросцопy анд дистанце геометрy”. Ј. Мол. Биол. 212 (3): 541—552. ПМИД 2157850. дои:10.1016/0022-2836(90)90330-О. 
  4. ^ Цастеллино ФЈ, Беалс ЈМ (1987). „Тхе генетиц релатионсхипс бетwеен тхе крингле домаинс оф хуман пласминоген, протхромбин, тиссуе пласминоген ацтиватор, урокинасе, анд цоагулатион фацтор XИИ”. Ј. Мол. Евол. 26 (4): 358—369. ПМИД 3131537. дои:10.1007/БФ02101155. 
  5. ^ Паттхy L (1985). „Еволутион оф тхе протеасес оф блоод цоагулатион анд фибринолyсис бy ассемблy фром модулес”. Целл. 41 (3): 657—663. ПМИД 3891096. дои:10.1016/С0092-8674(85)80046-5. 
  6. ^ Такахасхи К, Икео К, Гојобори Т (1991). „Еволутионарy оригин оф нумероус кринглес ин хуман анд симиан аполипопротеин(а)”. ФЕБС Летт. 287 (1): 146—148. ПМИД 1879523. дои:10.1016/0014-5793(91)80036-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]