Кристијана Ф. - Ми деца са станице Зоо (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристијана Ф. - Ми деца са станице Зоо
Филмски постер
Жанрдрама
СценариоУли Едел
Херман Wеигел
ПродуцентБернд Ајхингер
Ханс Wетх
Главне улогеЕберхард Аурига
Натја Брунцкхорст
Пеггy Буссиецк
МузикаЈüрген Книепер
Дејвид Бови
Година1981.
Трајање138 минута
ЗемљаЗападна Немачка
Језикнемачки
Буџет2,7 милиона долара
IMDb veza

Kristijana F. - Mi deca sa stanice Zoo (нем. Christiane F. - Wir Kinder vom Bahnhof Zoo) је немачки филм из 1981. године, који је режирао Ули Едел, и приказује сцену дроге у западном Берлину 1970-их година, базиран на стварним догађајима из истоимене књиге, која је написана пратећи снимке са касета тинејџерке Кристијане Ф. Филм је моментално добио култни статус (који задржава и дан данас), у коме Дејвид Бови, поред тога што игра самог себе, такође и компонује музику за филм, што је дало филму велики комерцијални успон.

Радња филма[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Тринаестогодишња Кристијана Фелшеринов живи са својом мајком и млађом сестром у малом стану, у вишеспратној бетонској згради на периферији западног Берлина. Њој је дојадио живот тамо, али је буктала страст према Дејвиду Бовиу. Чула је за Соунд, нову дискотеку у центру града, која је добила звање најмодерније дискотеке у Европи. Како није имала довољно година да би је пустили унутра, она почиње да облачи гардеробу за одрасле, обува штикле, шминка се и пита своју школску другарицу Кеси, која стално тамо проводи време, да и њу поведе. Кеси је такође снабдела пилулама. У дискотеци упознаје дечка по имену Детлеф, који је мало старији, и тренутно је у друштву људи који експериментишу са разним дрогама. Једну ноћ је Кристијана, заједно са новим друштвом из дискотеке, отишла у центар Европа, и обили су кућицу где се продају карте. Следећи дан је попила разне пилуле и ЛСД и отишла на концерт њеног омиљеног певача Дејвида Бовиа, где је упознала Бабси, која има иста интересовања као и она. Заједно са њом, пробала је хероин први пут, али ушмркавајући га на нос. Како је све више била заљубљена у Детлефа, који је такође већ неко време користио хероин, и сама почиње да га користи свакодневно, како би била што ближе њему. Временом постаје све зависнија од хероина, све док није постала потпуни зависник. После њеног 14-ог рођендана, Кристијана престаје да одлази кући и почиње да проводи све више времена у прљавом стану новог друштва. Почиње да одлази на станицу Зоо, велику железничку станицу познату по дилерима дроге и проституцији која се одвијала у подземним пролазима те станице. Како би могла финансијски да издржава своју новопечену зависност, угледајући се на дечка Детлефа, који је увелико продавао своје тело мушким муштеријама, почиње ручно да задовољава муштерије на станици. После неког времена, Кристијана је без свести пронађена на поду купатила стана њене породице. Покушава нагло одвикавање заједно са Детлефом. Након наизглед успешног одвикавања, њих двоје одлазе поново на станицу, где се, мало по мало зависност враћа. Кристијана почиње да продаје све што поседује, краде из куће и пада на дно. У једној од суровијих сцена, Кристијана је у кабини јавног тоалета пуног урина и крви, где упада старији наркоман, који је тера да му преда њен спремљен шприц, и њиме се убада у врат пред престрављеном старијом женом која се игром случаја затекла у тоалету. Касније Кристијана и Детлеф затичу свог најбољег пријатеља и цимера Аксела мртвог, као последицу предозирања у њиховом стану. Они одлазе из тог стана да живе у стану једног од Детлефових мушких муштерија. Једног дана, Кристијана улази у стан да би затекла Детлефа и власника стана у току много гласног аналног секса, доживљава нервни слом и бежи главом без обзира. Одлази на станицу да нађе Бабси, али само да би открила да је и она умрла од предозирања, са непуних 14 година. У жалости због смрти својих пријатеља и немогућности да се одвикне од хероина и сама покушава да изврши самоубиство предозирањем, али филм се прекида и почиње нарација без слике, у којој се говори да се Кристијана временом опоравила, али већина њених пријатеља су или умрли или су и даље били зависници.

Улоге[уреди | уреди извор]

Натја Брунцкхорст играла је Кристијану Ф.

Главне улоге у филму тумаче:[1]

  • Натја Брунцкхорст – Кристијана Ф.
  • Тхомас Хаустеин – Детлеф
  • Јенс Купхал – Аксел (умро 1977. од предозирања)
  • Раинер Wöлк – Атзе
  • Јан Георг Еффлер – Бернд
  • Цхристиане Реицхелт – Бабси (умрла 1977. од предозирања)
  • Даниела Јаегер – Кеси
  • Бернхард Јансон - Милан
  • Цатхрине Сцхабецк - Линда
  • Керстин Рицхтер – Стела (умрла 2004, вероватно од конзумирања дроге и алкохола; за време снимања филма била је вези са Томасом Хаустеином, који је играо Детлефа) [2]
  • Дејвид Боуви – Сам себе

Одзив[уреди | уреди извор]

Филм и књига су стекли култни статус одмах након изласка, указујући на проблеме зависности од хероина. На популарност филма знатно је утицало учешће певача Дејвида Бовиа, који је, поред тога што је играо себе у филму, такође дао велики допринос компоновањем музике. Музика са његових албума направљених у Берлину у периоду од 1976—1977. пролази кроз готово цео филм, и како је у периоду крајем 1970-их и почетком 1980-их година био на врхунцу своје каријере, његово присуство у филму умногоме је помогло у комерцијализовању истог. Филм је запрепастио Европску публику. Хероинска куга која је харала западном Европом, у периоду од средине 1970-их до 1980-их, није још увек била позната јавности, па је излазак филма за многе био први додир са реалности која их окружује. Одмах је постало опште познато да је хероин убијао огроман број тинејџера.

Режија[уреди | уреди извор]

Филм је снимљен са малим буџетом 1980. године, а издат 1981. године. Радња је смештена између 1975. и 1977. у западном Берлину. Прескаче почетак и крај књиге, и фокусира се више на главну причу, са почетком када Кристијана почиње свој ноћни живот у Берлину са отприлике 13 година, и прекида се нагло након њеног покушаја самоубиства тако што се изјављује да се она опоравила. У реалности, Кристијана Ф. се никад није потпуно опоравила, нити су њени проблеми нестали одласком у Хамбург, али филм се фокусира на приказ зависности. Оригинално, филм је требало да режира Роланд Клик, али након дугог припремања он је био отпуштен само 2 недеље пре снимања, након његовог сукоба са продуцентом Берндом Ајхингером. Ули Едел је преузео снимање филма. Кинематографија је суморна и досадна, приказан је отрцан део Берлина са руинираним зградама. Берлин данас је много другачији, и многе знаменитости из филма (станица, кабине јавног тоалета у улици Бüлоw, дискотека Соунд) су уништени или потпуно реновирани. Екипа филма била је сачињена од глумаца који су први пут тад имали прилику да се појаве на великом платну, и већина њих су још увек ишли у школу, и нису имали у плану да постану глумци. Натја Брункхорст је једини члан екипе који је наставио своју глумачку каријеру у немачким филмовима, почевши са филмом Qуерелле у 1982. години. Већина статиста на станици и у дискотеци Соунд били су прави наркомани, проститутке и бескућници, које је режисер прикупио само за сцене у којима су се приказивале масе људи. У сцени где Кристијана трчи кроз забачене делове станице са намером да нађе Бабси, камера се зауставља на неколико наркомана који су наслоњени на зид подземног пролаза. У интервјуу 2011. године, Томас Хаустеин, који глуми Детлефа, и који је још увек ишао у школу у то време, сећа се како је престрављен био док је био окружен свим тим правим зависницима, али и да му је то помогло да копира њихово понашање за своју улогу. Данас би било нелегално да малолетник глуми у филму који јако графички приказује сцене убризгавања хероина, голотињу и сеx сцене; али у то време једино што је продукцији филма било потребно је било писмо одобрења од стране родитеља.

Постоје мале историјске нетачности у филму:

Концерт Дејвида Бовиа који се приказује у филму заправо се одржао у Њујорку, којем је присуствовало само неколико чланова екипе филма, зато што је у то време Дејвид наступао на Броудвеју неколико ноћи недељно и није могао да снима у Берлину. Сцене огромних концерата су заправо снимљене на концерту АЦ/DC у Немачкој. Хомосексуалност је била нелегална у западној Немачкој у време кад се радња филма одвија и клијенти су морали да буду дискретни када су тражили мушке проститутке, док је Детлефов клијент био китњаст и отворен у својим жељама.

Музика[уреди | уреди извор]

Све песме је написао Дејвид Бови, осим "Хероес/Хелден" коју су написали заједно Бови/Ено/Мас, "Боyс Кееп Сwингинг" и "Лоок Бацк Ин Ангер", које су написали Бови/Ено. Према књизи, права Кристијана Ф. је своје прво искуство са хероином имала на концерту Дејвида Бовиа неколико година раније. [3]

  1. "V-2 Сцхнеидер"
  2. "ТВЦ 15"
  3. "Хероес/Хелден"
  4. "Боyс Кееп Сwингинг"
  5. "Сенсе оф Доубт"
  6. "Статион то Статион" (Ливе)
  7. "Лоок Бацк ин Ангер"
  8. "Стаy"
  9. "Wарсзаwа"

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Улоге у филму Ми деца са станице Зоо
  2. ^ „Детлев Ливес!”. вице.цом. Приступљено 31. 3. 2022. 
  3. ^ Пегг, Ницхолас (2002). Тхе Цомплете Давид Боwие. Реyнолдс & Хеарн. стр. 461. ИСБН 978-1-903111-40-6. 
  4. ^ Миллер, Алице (2002) [1980]. „Тхе Сеарцх фор тхе Селф анд Селф-деструцтион тхроугх Другс: Тхе лифе оф Цхристиане Ф.”. Фор Yоур Оwн Гоод (4тх изд.). Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-52269-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]