Киноа

Киноа
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Ред:	Царyопхyллалес
Породица:	Амарантхацеае
Род:	Цхеноподиум
Врста:	C. киноа
Биномно име
	Цхеноподиум киноа; C.L. Wиллденоw (Wиллд.)
	Регион природна дистрибуције је обојен црвено, а регион култивације зелено
Синоними
	Chenopodium canihua O.F. Cook; Chenopodium ccoyto Torr.; Chenopodium ccuchi-huila Torr.; Chenopodium chilense Pers. nom. inval.; Chenopodium guinoa Krock.; Chenopodium nuttalliae Saff.;

Киноа (Chenopodium quinoa; /ˈкиːнwɑː/ или /кɪˈноʊ.ə/, од кечуанске речи кинwа или кинуwа)^[2] скривеносеменица је из породице Амарантхацеае. То је зељаста јеногодишња биљка која се узгаја као култура првенствено због својих јестивих семенки; семе је богато протеинима, дијеталним влакнима, витаминима Б групе и дијеталним минералима у количинама већим него у многим житарицама.^[3] Киноа није трава, већ је псеудожитарица ботанички повезана са шпанаћом и амарантом (Amaranthus spp.), а порекло води из андског региона северозападне Јужне Америке.^[4] Први пут је кориштена за исхрану стоке пре 5,2–7,0 хиљада година, а за људску употребу пре 3–4 хиљаде година у базену језера Титикака у Перуу и Боливији.^[5]

Данас скоро сву производњу у андском региону обављају мале фарме и удружења. Њен узгој се проширио на више од 70 земаља, укључујући Кенију, Индију, Сједињене Државе и неколико европских земаља.^[6] Као резултат повећане популарности и потрошње у Северној Америци, Европи и Аустралазији, цене усева киное утростручиле су се у периоду од 2006. до 2013. године.^[7]^[8]

Ботаника[уреди | уреди извор]

Опис[уреди | уреди извор]

Chenopodium quinoa је дикотиледонска једногодишња биљка, обично висока око 1–2 м (3–7 фт). Она има широке, углавном прашкасте, длакаве лучне листове, обично наизменично распоређене. Дрвенаста централна стабљика може да буде разграната или неразграната, зависно од сорте и може бити зелена, црвена или љубичаста. Цветне метлице настају са врха биљке или из основе листа дуж стабљике. Свака метлица има средишњу основу из које излази секундарна основа било с цветовима (амарантиформ) или носи терцијарну основу која носи цветове (гломерулиформ).^[9] То су мали, непотпуни крути цветови исте боје као и чашице, а јављују се и пистилатни и савршени облици. Пистолатни цветова се обично налазе на проксималном крају гломерула, а савршени на дисталном крају. Савршени цвет има пет чашичних листића, пет прашника и издигнути јајник, из кога се појављују две до три стигматичне гране.^[10]

Зелени хипогински цветови имају једноставну круницу и углавном су самооплодни,^[9]^[11] мада долази и до унакрсног опрашивања.^[12] Надаље, беталаини у природном окружењу служе за привлачење животиња да би се повећала количина опрашивања и осигурало или побољшало ширење семена.^[13] Плодови (семенке) су пречника око 2 мм (¹⁄₁₆ ин) и различитих боја - од беле до црвене или црне, у зависности од сорте.^[14]

У погледу „ново” развијене отпорности на салинитет врсте C. quinoa, нека су истраживања закључила да акумулација органских осмолита има двоструку улогу за врсту. Они омогућавају осмотско прилагођавање, поред заштите од оксидативног стреса фотосинтетских структура у лишћу у развоју. Студије такође сугеришу да смањење стоматалне густине у респонсу на нивое салинитета представља есенцијални одбрамбени инструмент за оптимизацију ефикасности коришћења воде у датим условима којима може бити изложен.^[15]

Галерија[уреди | уреди извор]

Формирајуће семе црне киное
Семе киное
Биљка киное пре цветања
цвет киное
Вршидба киное у Перуу

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Тхе Плант Лист: А wоркинг лист оф алл плант специес”. Приступљено 1. 5. 2014.
^ Теофило Лаиме Ајацопа, Дицционарио Билингüе Искаy симипи yуyаyк'анцха, Ла Паз, 2007 (Qуецхуа-Спанисх дицтионарy)
^ „Qуиноа: Ан анциент цроп то цонтрибуте то wорлд фоод сецуритy” (ПДФ). Фоод анд Агрицултуре Организатион. Унитед Натионс. јул 2011. Приступљено 22. 5. 2018.
^ Фуентес, Ф.Ф.; Мартíнез, Е.А.; Хинрисцхен, П.V.; Јеллен, Е.Н.; Маугхан, П.Ј. (10. 5. 2008). „Ассессмент оф генетиц диверситy паттернс ин Цхилеан qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.) гермпласм усинг мултиплеx флуоресцент мицросателлите” (ПДФ). Цонсерватион Генетицс. 10 (2): 369—377. дои:10.1007/с10592-008-9604-3. Приступљено 14. 2. 2016.
^ Колата, Алан L. (2009). Qуиноа: Продуцтион, Цонсумптион анд Социал Валуе ин Хисторицал Цонтеxт (ПДФ). Департмент оф Антхропологy (Извештај). Тхе Университy оф Цхицаго.
^ „Дистрибутион анд продуцтион”. Фоод анд Агрицултуре Организатион. Унитед Натионс. 2013. Приступљено 25. 6. 2019.
^ „Qуиноа”. Агрицултурал Маркетинг Ресоурце Центер. Граинс & оилсеедс. У.С. Департмент оф Агрицултуре. новембар 2017. Приступљено 28. 7. 2018.
^ Блyтхман, Јоанна (16. 1. 2013). „Цан веганс стомацх тхе унпалатабле трутх абоут qуиноа?”. Тхе Гуардиан. Лондон, УК. Приступљено 17. 1. 2013.
^ ^а ^б Тхе Лост Цропс оф тхе Инцас: Литтле-кноwн плантс оф тхе Андес wитх промисе фор wорлдwиде цултиватион. Адвисорy Цоммиттее он Тецхнологy Инноватион, Натионал Ацадемиес. У.С. Натионал Ресеарцх Цоунцил. 1989. стр. 149.
^ Бертеро, Даниел; Медан, Диего; Халл, А.Ј. (1. 9. 1996). „Цхангес ин апицал морпхологy дуринг флорал инитиатион анд репродуцтиве девелопмент ин qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.)”. Анналс оф Ботанy (на језику: енглески). 78 (3): 317—324. ИССН 0305-7364. дои:10.1006/анбо.1996.0126.
^ Лиебереи, Реинхард; Реиссдорфф, Цхристопх & Франке, Wолфганг (2007). Нутзпфланзенкунде. Георг Тхиеме Верлаг. ИСБН 978-3135304076.
^ Робинсон, Р. (1986). Амарантх, Qуиноа, Раги, Теф, анд Нигер. Университy оф Миннесота.
^ Цолоур Аддитивес фор Фоодс анд Беверагес (1ст изд.). Елсевиер. Приступљено 16. 6. 2020.
^ Ваугхн, Ј.Г.; Геисслер, C.А. (2009). Тхе Неw Оxфорд Боок оф Фоод Плантс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199549467.
^ Схабала, Лана; Мацкаy, Алеx; Тиан, Yу; Јацобсен, Свен-Ерик; Зхоу, Даоwеи; Схабала, Сергеy (септембар 2012). „Оxидативе стресс протецтион анд стоматал паттернинг ас цомпонентс оф салинитy толеранце мецханисм ин qуиноа (Цхеноподиум qуиноа)”. Пхyсиологиа Плантарум. 146 (1): 26—38. ИССН 1399-3054. ПМИД 22324972. дои:10.1111/ј.1399-3054.2012.01599.x.

Литература[уреди | уреди извор]

Пулвенто, C.; Риццарди, M.; Лавини, А.; д’Андриа, Р.; Рагаб, Р. (2013). „САЛТМЕД модел то симулате yиелд анд дрy маттер фор qуиноа цроп анд соил Моистуре цонтент ундер дифферент ирригатион стратегиес ин соутх Италy” (ПДФ). Ирригатион анд Драинаге. 62 (2): 229—238. дои:10.1002/ирд.1727.
Цоцозза, C.; Пулвенто, C.; Лавини, А.; Риццарди, M.; д’Андриа, Р.; Тогнетти, Р. (2012). „Еффецтс оф инцреасинг салинитy стресс анд децреасинг wатер аваилабилитy он ецопхyсиологицал траитс оф qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.)”. Јоурнал оф Агрономy анд Цроп Сциенце. 199 (4): 229—240. дои:10.1111/јац.12012.
Пулвенто, C; Риццарди, M; Лавини, А; д'Андриа, Р; Иафелице, Г; Марцони, Е (2010). „Фиелд триал евалуатион оф тwо Цхеноподиум qуиноа генотyпес гроwн ундер раин-фед цондитионс ин а тyпицал Медитерранеан енвиронмент ин соутх Италy”. Јоурнал оф Агрономy анд Цроп Сциенце. 196 (6): 407—411. дои:10.1111/ј.1439-037X.2010.00431.x.
Пулвенто, C.; Риццарди, M.; Лавини, А.; Иафелице, Г.; Марцони, Е.; д’Андриа, Р. (2012). „Yиелд анд qуалитy цхарацтеристицс оф qуиноа гроwн ин опен фиелд ундер дифферент салине анд нон-салине ирригатион регимес”. Јоурнал оф Агрономy анд Цроп Сциенце. 198 (4): 254—263. дои:10.1111/ј.1439-037X.2012.00509.x.
Гóмез-Цараваца, А.M.; Иафелице, Г.; Лавини, А.; Пулвенто, C.; Цабони, M.; Марцони, Е. (2012). „Пхенолиц цомпоундс анд сапонинс ин qуиноа самплес (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.) гроwн ундер дифферент салине анд нон салине ирригатион регименс”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 60 (18): 4620—4627. ПМИД 22512450. дои:10.1021/јф3002125.
Ромеро, Симон; Схахриари, Сара (19. 3. 2011). „Qуиноа'с глобал суццесс цреатес qуандарy ат хоме”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 22. 7. 2012.
Геертс, С.; Раес, D.; Гарциа, M.; Вацхер, Ј.; Мамани, Р; Мендоза, Ј.; et al. (2008). „Интродуцинг дефицит ирригатион то стабилизе yиелдс оф qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.)”. Еур. Ј. Агрон. 28 (3): 427—436. дои:10.1016/ј.еја.2007.11.008.
Геертс, С.; Раес, D.; Гарциа, M.; Мендоза, Ј.; Хуанца, Р. (2008). „Индицаторс то qуантифy тхе флеxибле пхенологy оф qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.) ин респонсе то дроугхт стресс”. Фиелд Цроп. Рес. 108 (2): 150—156. дои:10.1016/ј.фцр.2008.04.008.
Геертс, С.; Раес, D.; Гарциа, M.; Цондори, О.; Мамани, Ј.; Миранда, Р.; Цусицанqуи, Ј.; Табоада, C.; Вацхер, Ј. (2008). „Цоулд дефицит ирригатион бе а сустаинабле працтице фор qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.) ин тхе соутхерн Боливиан алтиплано?”. Агрицултурал Wатер Манагемент. 95 (8): 909—917. дои:10.1016/ј.агwат.2008.02.012.
Геертс, С.; Раес, D.; Гарциа, M.; Табоада, C.; Миранда, Р.; Цусицанqуи, Ј.; Мхизха, Т.; Вацхер, Ј. (2009). „Моделинг тхе потентиал фор цлосинг qуиноа yиелд гапс ундер варyинг wатер аваилабилитy ин тхе Боливиан Алтиплано”. Агрицултурал Wатер Манагемент. 96 (11): 1652—1658. дои:10.1016/ј.агwат.2009.06.020.
Базиле, Дидиер; Мартíнез, Енриqуе А.; Фуентес, Францисцо (2. 12. 2014). „Диверситy оф qуиноа ин а биогеограпхицал исланд: А ревиеw оф цонстраинтс анд потентиал фром арид то температе регионс оф Цхиле”. Нотулае Ботаницае Хорти Агроботаници Цлуј-Напоца (на језику: енглески). 42 (2): 289—298. ИССН 1842-4309. дои:10.15835/нбха4229733.
Мурпхy, Кевин С.; Матангуихан, Јанет (28. 9. 2015). Qуиноа: Импровемент анд Сустаинабле Продуцтион (на језику: енглески). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-1-118-62805-8.
Валенциа, Б.Г.; Уррего, D.Х.; Силман, M.Р.; Бусх, M.Б. (2010). „Фром ице аге то модерн: А рецорд оф ландсцапе цханге ин ан Андеан цлоуд форест”. Јоурнал оф Биогеограпхy (на језику: енглески). 37 (9): 1637—1647. ИССН 1365-2699. дои:10.1111/ј.1365-2699.2010.02318.x.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Хоппер, Тристин (25. 3. 2013). „Јеwс дивидед бy греат Пассовер дебате: Ис qуиноа косхер?”. Натионал Пост. Архивирано из оригинала 11. 4. 2013. г. Приступљено 24. 11. 2013.
Немес, Ходy (23. 12. 2013). „Qуиноа Рулед Косхер фор Пассовер”. Форwард. Архивирано из оригинала 26. 03. 2015. г. Приступљено 7. 2. 2014.

[1] „Тхе Плант Лист: А wоркинг лист оф алл плант специес”. Приступљено 1. 5. 2014.

[2] Теофило Лаиме Ајацопа, Дицционарио Билингüе Искаy симипи yуyаyк'анцха, Ла Паз, 2007 (Qуецхуа-Спанисх дицтионарy)

["FAOquinoaancientcrop"-3] „Qуиноа: Ан анциент цроп то цонтрибуте то wорлд фоод сецуритy” (ПДФ). Фоод анд Агрицултуре Организатион. Унитед Натионс. јул 2011. Приступљено 22. 5. 2018.

[4] Фуентес, Ф.Ф.; Мартíнез, Е.А.; Хинрисцхен, П.V.; Јеллен, Е.Н.; Маугхан, П.Ј. (10. 5. 2008). „Ассессмент оф генетиц диверситy паттернс ин Цхилеан qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.) гермпласм усинг мултиплеx флуоресцент мицросателлите” (ПДФ). Цонсерватион Генетицс. 10 (2): 369—377. дои:10.1007/с10592-008-9604-3. Приступљено 14. 2. 2016.

[Quinoa:_Production,_Consumption_and_Social_Value_in_Historical_Context-5] Колата, Алан L. (2009). Qуиноа: Продуцтион, Цонсумптион анд Социал Валуе ин Хисторицал Цонтеxт (ПДФ). Департмент оф Антхропологy (Извештај). Тхе Университy оф Цхицаго.

[FAO2013-6] „Дистрибутион анд продуцтион”. Фоод анд Агрицултуре Организатион. Унитед Натионс. 2013. Приступљено 25. 6. 2019.

[amrc-7] „Qуиноа”. Агрицултурал Маркетинг Ресоурце Центер. Граинс & оилсеедс. У.С. Департмент оф Агрицултуре. новембар 2017. Приступљено 28. 7. 2018.

[The_Guardian-8] Блyтхман, Јоанна (16. 1. 2013). „Цан веганс стомацх тхе унпалатабле трутх абоут qуиноа?”. Тхе Гуардиан. Лондон, УК. Приступљено 17. 1. 2013.

[Lost_crops-9] а ^б Тхе Лост Цропс оф тхе Инцас: Литтле-кноwн плантс оф тхе Андес wитх промисе фор wорлдwиде цултиватион. Адвисорy Цоммиттее он Тецхнологy Инноватион, Натионал Ацадемиес. У.С. Натионал Ресеарцх Цоунцил. 1989. стр. 149.

[10] Бертеро, Даниел; Медан, Диего; Халл, А.Ј. (1. 9. 1996). „Цхангес ин апицал морпхологy дуринг флорал инитиатион анд репродуцтиве девелопмент ин qуиноа (Цхеноподиум qуиноа Wиллд.)”. Анналс оф Ботанy (на језику: енглески). 78 (3): 317—324. ИССН 0305-7364. дои:10.1006/анбо.1996.0126.

[11] Лиебереи, Реинхард; Реиссдорфф, Цхристопх & Франке, Wолфганг (2007). Нутзпфланзенкунде. Георг Тхиеме Верлаг. ИСБН 978-3135304076.

[12] Робинсон, Р. (1986). Амарантх, Qуиноа, Раги, Теф, анд Нигер. Университy оф Миннесота.

[13] Цолоур Аддитивес фор Фоодс анд Беверагес (1ст изд.). Елсевиер. Приступљено 16. 6. 2020.

[Oxford-14] Ваугхн, Ј.Г.; Геисслер, C.А. (2009). Тхе Неw Оxфорд Боок оф Фоод Плантс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199549467.

[15] Схабала, Лана; Мацкаy, Алеx; Тиан, Yу; Јацобсен, Свен-Ерик; Зхоу, Даоwеи; Схабала, Сергеy (септембар 2012). „Оxидативе стресс протецтион анд стоматал паттернинг ас цомпонентс оф салинитy толеранце мецханисм ин qуиноа (Цхеноподиум qуиноа)”. Пхyсиологиа Плантарум. 146 (1): 26—38. ИССН 1399-3054. ПМИД 22324972. дои:10.1111/ј.1399-3054.2012.01599.x.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]