ЛПХН2
| Латрофилин 2 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЛПХН2; ЦИРЛ2; ЦЛ2; ЛЕЦ1; ЛПХХ1 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 607018 МГИ: 2139714 ХомолоГене: 22712 ИУПХАР: ЛПХН2 ГенеЦардс: ЛПХН2 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 23266 | 99633 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000117114 | ЕНСМУСГ00000028184 | |||||||||
| УниПрот | О95490 | Q8ЈЗЗ7 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_012302.2 | НМ_001081298.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_036434.1 | НП_001074767.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 1: 81.77 - 82.46 Мб |
Цхр 3: 148.48 - 148.65 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Латрофилин-2 је протеин који је код људи кодриан LPHN2 геном.[1][2]
Овај протеин је члан латрофилинске фамилије Г протеин спрегнутих рецептора (ГПЦР). Латрофилини могу да учествују у ћелијској адхезији и у преносу сигнала. Ендогено протеолитичко разлагање унутар цистеином богатог ГПС (ГПЦР протеолизно место) домена производи две подјединице (велику екстрацелуларну N-терминалну адхезиону јединицу и подјединицу која је у знатно мери слична са секретинском/калцитонинском фамилијом). Ови домени су нековалентно везани на ћелијској мембрани. Док је неколико транскриптних варијанти познато, до сада је само једна биолошки окарактерисана.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Сüдхоф ТЦ (2001). „алпха-Латротоxин анд итс рецепторс: неуреxинс анд ЦИРЛ/латропхилинс.”. Анну. Рев. Неуросци. 24 (1): 933—62. ПМИД 11520923. дои:10.1146/аннурев.неуро.24.1.933.
- Усхкарyов YА, Волyнски КЕ, Асхтон АЦ (2004). „Тхе мултипле ацтионс оф блацк wидоw спидер тоxинс анд тхеир селецтиве усе ин неуросецретион студиес.”. Тоxицон. 43 (5): 527—42. ПМИД 15066411. дои:10.1016/ј.тоxицон.2004.02.008.
- Боналдо МФ, Леннон Г, Соарес МБ (1997). „Нормализатион анд субтрацтион: тwо аппроацхес то фацилитате гене дисцоверy.”. Геноме Рес. 6 (9): 791—806. ПМИД 8889548. дои:10.1101/гр.6.9.791.
- Нагасе Т; Исхикаwа К; Суyама M; et al. (1999). „Prediction of the coding sequences of unidentified human genes. XI. The complete sequences of 100 new cDNA clones from brain which code for large proteins in vitro.”. DNA Res. 5 (5): 277—86. PMID 9872452. doi:10.1093/dnares/5.5.277.
- White GR, Varley JM, Heighway J (1999). „Isolation and characterization of a human homologue of the latrophilin gene from a region of 1p31.1 implicated in breast cancer.”. Oncogene. 17 (26): 3513—9. PMID 10030676. doi:10.1038/sj.onc.1202487.
- Kreienkamp HJ; Zitzer H; Gundelfinger ED; et al. (2000). „The calcium-independent receptor for alpha-latrotoxin from human and rodent brains interacts with members of the ProSAP/SSTRIP/Shank family of multidomain proteins.”. J. Biol. Chem. 275 (42): 32387—90. PMID 10964907. doi:10.1074/jbc.C000490200.
- Bjarnadóttir TK; Fredriksson R; Höglund PJ; et al. (2005). „The human and mouse repertoire of the adhesion family of G-protein-coupled receptors.”. Genomics. 84 (1): 23—33. PMID 15203201. doi:10.1016/j.ygeno.2003.12.004.
- Gregory SG; Barlow KF; McLay KE; et al. (2006). „The DNA sequence and biological annotation of human chromosome 1.”. Nature. 441 (7091): 315—21. PMID 16710414. doi:10.1038/nature04727.
- Clark TA; Schweitzer AC; Chen TX; et al. (2007). „Дисцоверy оф тиссуе-специфиц еxонс усинг цомпрехенсиве хуман еxон мицроарраyс.”. Геноме Биол. 8 (4): Р64. ПМЦ 1896007
. ПМИД 17456239. дои:10.1186/гб-2007-8-4-р64.
