La casa de al lado

С Википедије, слободне енциклопедије

La casa de al lado
La casa de al lado
Ориг. називLa casa de al lado
Преп. и каоBehind closed doors
Жанрдрама, мистерија, акција
Форматтеленовела
Продуцентска
кућа
Телемундо
СценариоХосе Игнасио "Часкас" Валенсуела
РежијаЛуис Манзо
УлогеМарица Родригез
Габријел Порас
Катерине Сијачоке
Мигел Варони
Земља Сједињене Америчке Државе
ЛокацијаМајами
Језикшпански
Број епизода165
Време трајања~43 минута
Продукција
Извршни продуцентДавид Посада
Коизвршни продуцентАурелио Валкарсел Карол
ПродукцијаTelemundo Studios Miami
ДистрибуцијаTelemundo Internacional
Емитовање
Прво
приказано на
Телемундо
Премијерно
приказивање
31. мај 2011. — 23. јануар 2012.
ПретходникLa reina del sur
НаследникRelaciones peligrosas
Сродно
приказивање
La familia de al lado
Званични веб-сајт
Профил на IMDb-ју

La casa de al lado (срп. Дом из суседства) америчка је теленовела, продукцијске куће Телемундо, снимана током 2011. и 2012.[1][2]

Синопсис[уреди | уреди извор]

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Ренато Конде и његова супруга Ева Спенсер годинама живе у хармонији. Породични послови су одлично напредовали, а њихово троје деце – Игнасија, Карола и Емилио – имају своја интересовања и живе у свом свету, али и даље су под истим кровом са родитељима. Породични мир бива нарушен када Игнасија, која се опоравља од мистериозне смрти супруга Адолфа, упознаје Гонзала Ибањеза и удаје се за њега после кратког забављања. Са друге стране, Гонзало се удружује са Хавијером Руизом, Ренатовим адвокатом, који је ожењен Пилар Арисменди, шармантном и очаравајућом женом.

Ибањез сазнаје да Леонардо, Адолфов брат близанац, живи у кући Кондеових. Човек схвата да ствари нису баш сјајне у унутрашњости његовог новог дома. Развија се замршено клупко Адолфове мистериозне смрти и сви су сумњиви. „Ко га је убио и зашто?”, питање је које се Гонзалу провлачи кроз главу. Чак и стари баштован делује као да зна много више него што говори, али пре него што стигне да каже било шта, појављује се мртав у врту. Не знајући да му је живот угрожен, Гонзало почиње да истражује. У једно је сигуран – једна од особа која га окружују одговорна је за Адолфову смрт. Кондевима се не допада његово задирање у њихову приватност и копање по прошлости. Много је очију које га посматрају, шпијунирају и осуђују његову везу са сусетком Пилар, која сваким даном постаје све јача и све више збуњујућа. Зар се заљубио у жену свог пословног партнера? Признаје да умире од жеље да је пољуби, а када то уради, обоје схватају да су се нашли у невољи из које ће врло тешко пронаћи излаз.

У овој причи биће тешко разлучити ко лаже а ко говори истину, ко је добар а ко лош, коме се може веровати, а кога треба избегавати. Баш као и у животу.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац: Улога:
Марица Родригез Пилар Арисменди
Ракел Арисменди
Габријел Порас Гонсало Ибањез / Ињаки Мора / Роберто Акоста
Катерине Сијачоке Игнасија Конде
Мигел Варони Хавијер Руиз
Давид Чокаро Адолфо Акоста / Исмаел Мора
Леонардо Акоста / Иван Мора
Карла Монроиг Ребека Арисменди
Химена Дуке Карола Конде
Хорхе Луис Пила Матијас Санта Марија Уртадо
Габријел Валензуела Емилио Конде
Софија Лама Илда Гонзалез
Фелисија Меркадо Ева Спенсер
Данијел Луго Ренато Конде
Александра Помалес Андреа Руиз
Вивијан Руиз Jоланда Санчез де Гонзалез
Ектор Фуентес Нибалдо Гонзалез
Росалинда Родригез Карен Ортега
Андрес Котрино Дијего Руиз
Анхелика Марија Сесилија де Арисменди
Адела Ромеро Тереза Сандовал
Аријана Колтељаси Марисол Мерино
Аријел Тексидо Данило Салас
Кристина Фигарола Роса Мунита Џен
Роберто Хавијер Виктор Сантелисес
Фидел Перез Мичел Др Алфонсо
Херардо Риверон Педро Мартинез
Исанијел Рохас Ефраин Доносо Сантибањез
Џени Лисарасо Олга
Марта Пабон Мабел Вергара
Мигел Августо Родригез Омар
Нини Васкез Лидија
Паулина Галвез Адивина
Рамон Морел Антонио

Напомене и референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ La casa de al lado на Телемундовом сајту”. Архивирано из оригинала 29. 08. 2011. г. Приступљено 23. 01. 2012. 
  2. ^ „Званична страница теленовеле”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2011. г. Приступљено 12. 04. 2011.