Лабуд X-1

С Википедије, слободне енциклопедије
Cygnus X-1/HDE 226868
Диаграм схоwинг стар поситионс анд боундариес оф тхе Цyгнус цонстеллатион анд итс сурроундингс
Локација Лабуда X-1 (заокружено) на левој страни од Ета Сигни у констелацији Лбуда на бази познатих координата[1]
Положај на небу
Епоха Ј2000      Равнодневница Ј2000
Сазвежђе Лабуд
Ректасцензија 19х 58м 21.67595с[1]
Деклинација +35° 12′ 05.7783″[1]
Привидна магнитуда (V) 8.95[2]
Карактеристике
Спектрални тип О9.7Иаб[2]
У−Б индекс боја −0.30[3]
Б−В индекс боја +0.81[3]
Варијабилни тип Елипсоидна променљива
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−13[2] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −3.37[1] mas/g
Dek.: −7.15[1] mas/g
Paralaksa (π)0.539 ± 0.033[4] mas
Rastojanje6.100 ± 400 ly
(1.900 ± 100 ps)
Apsolutna magnituda (MV)−6,5±0,2[5]
Detalji
Masa14–16[6] M☉
Poluprečnik20–22[7] R☉
Луминозност3–4×105[7] L☉
Површинска гравитација (log g)3,31±0,07[8] цгс
Температура31000[9] К
Ротацијасваких 5.6 дана
Старост5[10] Myr
Друге ознаке
АГ (или АГК2)+35 1910, БД+34 3815, ХД (или ХДЕ) 226868, ХИП 98298, САО 69181, В1357 Цyг.[2]
Референтне базе података
SIMBADдата

Лабуд X-1 (скраћено Cyg X-1)[11] је галактички извор рендгенских зрака у сазвежђу Лабуд и први такав извор који је широко прихваћен као црна рупа.[12][13] Откривен је 1964. године током лета ракете и један је од најјачих извора рендгенских зрака који се види са Земље, производећи вршну густину рендгенског флукса од 2,3×10−23 Wm−2 Hz−1 (2,3×103 Јански).[14][15] Он остаје међу највише изучаваним астрономским објектима у својој класи. Процењује да овај компактни објекат има масу која је око 14,8 пута већа од масе Сунца,[6] и показано је да је превише мали да би могао бити било која позната врста нормалне звезде или неки други вероватни објекат осим црне рупе.[16] Ако је тако, радијус његовог хоризонта догађаја има 300 км „као горњу границу линеарне димензије изворне регије” повремених рендгенских рафала који трају само око 1 ms.[17]

Лабуд X-1 припада рендгенском бинарном систему велике масе, смештеном око 6.070 светлосних година од Сунца, који укључује плаву супергигантску променљиву звезду означену HDE 226868[18] која орбитира на око 0,2 АУ, или 20% растојања од Земље до Сунца. Звездани ветар од звезде пружа материјал за акрециони диск око извора рендгенских зрака.[19] Материја у унутрашњем диску загрева се на милионе степени, стварајући уочене X-зраке.[20][21] Пар млазева, смештених окомито на диск, преносе део енергије падајућег материјала у међузвездни простор.[22]

Овај систем може припадати звезданој асоцијацији званој Лабуд ОБ3, што би значило да је Лабуд X-1 звезда која је око пет милиона година стара и да је формиран од предачке звезде која је имала више од 40 соларних маса. Већи део масе звезде се осуо, највероватније као звездани ветар. Да је ова звезда тада експлодирала као супернова, резултирајућа сила би највероватније избацила остатак из система. Стога је звезда уместо тога колапсирала директно у црну рупу. [10]

Лабуд С-1 био је био предмет пријатељске научне опкладе између физичара Стивена Хокинга и Кипа Торна 1974. године, при чему се Хокинг кладио да то није црна рупа. Он је признао губитак опкладе 1990. године, након што су опсервациони подаци пружили потпору тврдњи да уистину постоји црна рупа у том систему. Овој хипотези недостају директни емпиријски докази, али је генерално прихваћена из индиректних доказа.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ван Лееуwен, Ф. (новембар 2007), „Валидатион оф тхе неw Хиппарцос редуцтион”, Астрономy анд Астропхyсицс, 474 (2): 653—664, Бибцоде:2007А&А...474..653В, арXив:0708.1752 Слободан приступ, дои:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. ^ а б в г Стафф (3. 3. 2003), V* В1357 Цyг -- Хигх Масс X-раy Бинарy, Центре де Доннéес астрономиqуес де Страсбоург, Приступљено 3. 3. 2008 
  3. ^ а б Брегман, Ј.; et al. (1973), „Цолорс, магнитудес, спецтрал тyпес анд дистанцес фор старс ин тхе фиелд оф тхе X-раy соурце Цyг X-1”, Лицк Обсерваторy Буллетин, 647: 1, Бибцоде:1973ЛицОБ..24....1Б 
  4. ^ Реид, Марк Ј.; et al. (decembar 2011), „The Trigonometric Parallax of Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 83, Bibcode:2011ApJ...742...83R, arXiv:1106.3688 Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/742/2/83 
  5. ^ Ninkov, Z.; Walker, G. A. H.; Yang, S. (1987), „The primary orbit and the absorption lines of HDE 226868 (Cygnus X-1)”, Astrophysical Journal, 321: 425—437, Bibcode:1987ApJ...321..425N, doi:10.1086/165641, Архивирано из оригинала 22. 9. 2017. г., Приступљено 4. 11. 2018 
  6. ^ а б Orosz, Jerome (1. 12. 2011), „The Mass of the Black Hole In Cygnux X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 84, Bibcode:2011ApJ...742...84O, arXiv:1106.3689 Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/742/2/84 
  7. ^ а б Ziółkowski, J. (2005), „Evolutionary constraints on the masses of the components of HDE 226868/Cyg X-1 binary system”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 358 (3): 851—859, Bibcode:2005MNRAS.358..851Z, arXiv:astro-ph/0501102 Слободан приступ, doi:10.1111/j.1365-2966.2005.08796.x  Note: for radius and luminosity, see Table 1 with d=2 kpc.
  8. ^ Hadrava, Petr (septembar 15—21, 2007), „Optical spectroscopy of Cyg X-1”, Proceedings of RAGtime 8/9: Workshops on Black Holes and Neutron Stars, Opava, Czech Republic: 71, Bibcode:2007ragt.meet...71H, arXiv:0710.0758 Слободан приступ  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Staff (10. 6. 2003), Integral's view of Cygnus X-1, ESA, Приступљено 20. 3. 2008 
  10. ^ а б Mirabel, I. Félix; Rodrigues, Irapuan (2003), „Formation of a Black Hole in the Dark”, Science, 300 (5622): 1119—1120, Bibcode:2003Sci...300.1119M, PMID 12714674, arXiv:astro-ph/0305205 Слободан приступ, doi:10.1126/science.1083451 
  11. ^ Bowyer, S.; et al. (1965), „Цосмиц X-раy Соурцес”, Сциенце, 147 (3656): 394—398, Бибцоде:1965Сци...147..394Б, ПМИД 17832788, дои:10.1126/сциенце.147.3656.394 
  12. ^ Стафф (5. 11. 2004), Обсерватионс: Сееинг ин X-раy wавеленгтхс, ЕСА, Приступљено 12. 8. 2008 
  13. ^ Глистер, Паул (2011), "Цyгнус X-1: А Блацк Холе Цонфирмед." Центаури Дреамс: Имагининг анд Планнинг Интерстеллар Еxплоратион, 2011-11-29. Аццессед 2016-09-16.
  14. ^ Леwин, Wалтер; Ван Дер Клис, Мицхиел (2006), Цомпацт Стеллар X-раy Соурцес, Цамбридге Университy Пресс, стр. 159, ИСБН 0-521-82659-4 
  15. ^ „2010 X-Раy Соурцес”, Тхе Астрономицал Алманац, У.С. Навал Обсерваторy, Архивирано из оригинала 28. 03. 2010. г., Приступљено 4. 8. 2009  гивес а ранге оф 235–1320 μЈy ат енергиес оф 2–10 кЕв, wхере а Јанскy (Јy) ис 10−26 Wм−2 Хз−1
  16. ^ Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф тхе Универсе. Неw Yорк, НY: Wатсон-Гуптилл. 2001. стр. 175. ИСБН 978-0-8230-2512-1. 
  17. ^ Харко, Т. (28. 6. 2006), Блацк Холес, Университy оф Хонг Конг, Архивирано из оригинала 10. 2. 2009. г., Приступљено 28. 3. 2008 
  18. ^ Зиолкоwски, Јанусз (2014). „Массес оф тхе цомпонентс оф тхе ХДЕ 226868/Цyг X-1 бинарy сyстем”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy: Леттерс. 440: Л61. Бибцоде:2014МНРАС.440Л..61З. арXив:1401.1035 Слободан приступ. дои:10.1093/мнрасл/слу002. 
  19. ^ Гиес, D. Р.; Болтон, C. Т. (1986), „Тхе оптицал спецтрум оф ХДЕ 226868 = Цyгнус X-1. II — Спецтропхотометрy анд масс естиматес”, Тхе Астропхyсицал Јоурнал, 304: 371—393, Бибцоде:1986АпЈ...304..371Г, дои:10.1086/164171 
  20. ^ Наyаксхин, Сергеи; Дове, Јамес Б. (3. 11. 1998), „X-раyс Фром Магнетиц Фларес Ин Цyгнус X-1: Тхе Роле Оф А Транситион Лаyер”, арXив:астро-пх/9811059 Слободан приступ 
  21. ^ Yоунг, А. Ј.; et al. (2001), „А Цомплете Релативистиц Ионизед Аццретион Дисц ин Цyгнус X-1”, Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy, 325 (3): 1045—1052, Бибцоде:2001МНРАС.325.1045Y, арXив:астро-пх/0103214 Слободан приступ, дои:10.1046/ј.1365-8711.2001.04498.x 
  22. ^ Галло, Елена; Фендер, Роб (2005), „Аццретион модес анд јет продуцтион ин блацк холе X-раy бинариес”, Меморие делла Социетà Астрономица Италиана, 76: 600—607, Бибцоде:2005МмСАИ..76..600Г, арXив:астро-пх/0509172 Слободан приступ 
  23. ^ Стафф (27. 2. 2004), Галаxy Ентрее ор Маин Цоурсе?, Сwинбурне Университy, Приступљено 31. 3. 2008 

Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Паркер, M. L.; Томсицк, Ј. А.; Миллер, Ј. M.; Yамаока, К.; Лохфинк, А.; Ноwак, M.; Фабиан, А. C.; Алстон, W. Н.; Боггс, С. Е.; Цхристенсен, Ф. Е.; Цраиг, W. W.; Фüрст, Ф.; Гандхи, П.; Грефенстетте, Б. W.; Гринберг, V.; Хаилеy, C. Ј.; Харрисон, Ф. А.; Кара, Е.; Кинг, А. L.; Стерн, D.; Wалтон, D. Ј.; Wилмс, Ј.; Зханг, W. W. (2015). „НуСТАР анд Сузаку обсерватионс оф тхе хард стате ин Цyгнус X-1: лоцатинг тхе иннер аццретион диск”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 808 (1): 9. Бибцоде:2015АпЈ...808....9П. С2ЦИД 14610219. арXив:абс/1506.00007 Слободан приступ Проверите вредност параметра |арxив= (помоћ). дои:10.1088/0004-637X/808/1/9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лабуд X-1 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Labud_X-1&oldid=27676221”