Линда Марија Барос

С Википедије, слободне енциклопедије
Линда Марија Барос
Књижевни рад

НаградеНаграда Гијом Аполинер
Званични веб-сајт

Линда Марија Барос (франц. Linda Maria Baros, рум. Linda Maria Baros; рођена 6. августа 1981. у Букурешту, Румунија) је песникиња, преводилац и књижевни критичар на румунском и француском језику. Већ више година живи у Паризу.[1] Добитник је престижне Награде Гијом Аполинер (Приx Гуиллауме Аполлинаире), Француска, 2007. Фрацуски критичари сматрају је једном од личности које су се афирмисале[2][3] у потпуности досад – једна је од важних савремених књижевника и песника 21. века.[4] До сада је одрзала преко 500 интервенција: лектире, рецитали и конференције. Поезија јој је издата у 25 земаља.

Биографија[уреди | уреди извор]

Линда Марија Барос је била ученица Централне школе у Букурешту и гимназије „Вицтор-Дуруy” у Паризу. Студирала је модерну књижевност на Сорбони, Париз IV, где је добила титулу магистра из компаративне књижевности. Докторирала је са сумма цум лауде у оквиру Универзитета Париз-Сорбона и Букурештанског Универзитета 2011. године.[5] У Француској је ванредни професор од 2012. године. У Паризу је I генеранлни секретар Колеџа компаративне књижевности.[6] Од 2002. је I члан Удружења књижевника Румуније, а од 2005. оснивач и директор књижевног часописа ВЕРСУс/м. Такође је иницијатор и ко-организатор румунског фестивала Примавара Поетилор / Ле Принтемпс дес Поетес (Пролеће песника).[7] У Паризу је 2005. постала лектор једне велике француске издавачке куће, а затим помоћник секретара Асоцијације преводилаца румунске литературе у у Паризу (2006), одговорни уредник књижевног часописа Сеине ет Данубе (2009—2010), први помоћник генералног секретара Асоцијације Нова Плејада (од 2009). Од 2010. је члан француског жирија за поезију Маx-Пол Фоцхет [8], заједно са другим великим књижевницима, као и доживотни члан чувене награде Гијом Аполинер, Француска (од 2011).[9]

Књижевна дела[уреди | уреди извор]

Дебитовала је 1988. са песмом објављеном у једном књижевном часопису.

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Л’ауторуте А4 ет Аутрес поемс (Ауто-пут А4 и друге песме), Француска, 2009 9782841161478
  • Ла маисон ен ламес де расоир (Куца од острице бријаца), Француска. 2007. ISBN 978-2-84116-116-4..[10]
  • Ле ливре де сигнес ет д’омбрес (Рецник знакова и сенки), Француска. 2004. ISBN 978-2-84116-096-9..
  • Поемул цу цап де мистрет (Песма са главом дивље свиње), Букурешт, 2003
  • Амургу-и департе, смулге-и рубанул! (Залазак сунца), Букурешт, 2001

Њене песме су преведене у 25 земаља света: Велика Британија, САД, Шпанија, Холандија, Белгија, Италија, Немачка, Свајцарска, Луксембург, Мароко, Ирак, Србија, Хрватска, Македонија, Словенија, Бугарска, Албанија, Канада, Украјина, Летонија, Литванија, Бангладеш, Мексико, Јапан и Финска.

Поезија - преводи на страним језицима[уреди | уреди извор]

  • литванском - Бāрдаснажу асмеņу намс (Кућа од оштрице бријаца), превод Дагнија Дреика, Даугава, Рига, Летонија, 2011
  • бугарском - Къща от бръснарски ножчета (Кућа од оштрице бријаца), превод Аксиниа Михајилова, БФЛ, Софија, Бугарска, 2010
  • румунском - Ле ливре де сигнес ет д’омбрес (Речник знакова и сенки), Издавачка кућа Зунимеа, Јаши, Румунија, 2005

Драмска дела[уреди | уреди извор]

  • Велике личности се не баве ситницама, 2003
  • Посетио ме је кентаур…, 2002

Критика[уреди | уреди извор]

  • Пассер ен царèне, 2005
  • Лес Рецруес де ла дамнатион, 2005

Преводи[уреди | уреди извор]

Превела је преко 30 књига: са румунског на француски дела Никите Станескуа (Ницхита Станесцу), Јона С. Попа, Анђеле Маринеке, Мирцеа Бирсила, Флоареу Цуцујануа итд. Са француског/енглеског/шпанског је на румунски превела поезију Анри Мишоа (Хенри Мицхауx), Бориса Вијана (Борис Виан), Гија Гофета (Гуy Гоффетте), Жоже-Луиз Реиј Палазона (Јосе-Луис Реина Палазон) итд, као и романе Алфонса Додеа (Алпхонсе Даудет), Џејмс Оливер Кервуда (Јамес Оливер Цурwоод), Јохане Шпири (Јоханна Спyри) итд.

  • 2008 је основала библиотеку ЗООМ (135 аутора са издатим делима).[11] Издала је на француском Антологију савремене румунске поезије која обухвата 20 песника (2009).[12]

Сарадње[уреди | уреди извор]

Сарађује са разним књижевним часописима као песник, књижевни критичар и преводилац: Плеиадес, Интернатионал Нотебоок оф Поетрy (САД), Хоризон Ревиеw, Поетрy Ревиеw (Велика Британија), Обсерватор Мüнцхен, Галатееа (Немачка), Бункер Хилл (Холандија), Ла Ревуе де Беллес Леттрес (Свајцарска), Револвер, Ле Јоурнал дес Поèтес, Лангуе виве (Белгија), Тагеблатт, Ле Qуотидиен, Ле Јеуди (Луксембург), Алора, ла биен церцада, АБЦ, Ел Цолоqуио де лос Перрос (Спанија), Сцриттуре Мигранти, Формафлуенс (Италија), Éлецтрон либре (Мароко), Еуропе, Ла Ревуе литтéраире, По&сие, Поéсие 2003, Аујоурд’хуи поèме, Цонфлуенцес поéтиqуес, Ла Традуцтиèре, Нунц, Пyро, МИР, Ла паге бланцхе, Хаутеурс, Литтéралес, Ици & Лà, Тхаума, Ле Батеау Фантôме, Сеине ет Данубе (Француска), Ромâниа литерара, Луцеафарул, Апостроф, Виата ромâнеасца, Аргес, Цаленде, Трибуна, Астра, Ацадемиа де поезие, Зиарул де Думиница, Адевăрул литерар си артистиц, Зиуа литерара, Ноуа литература, ВЕРСУс/м (Румунија), Беагле (Јапан), Схирданра (Бангладез), Цонтре-јоур, Лангаге & црéативитé (Канада), Ла Отра (Мексико), Апокалипса (Словенија), Градина, Поетика, Књижевни лист (Србија) итд.

Школски уџбеници[уреди | уреди извор]

  • Њена песма, Рударски коњи је ушла као обавезна лектира у Румунски језик и књизевност, уџбеник за XII разред основне школе (IV разред средње школе), Едитура Паралела 45, 2007.

Антологије[уреди | уреди извор]

Песме Линде Марије Барос су обухваћене у више од 30 антологија:

  • Антологија женске савремене поезије франкофоније, Француска, 2012
  • Ресистензе бруциате. Да Ангела Маринесцу а Линда Мариа Барос (Сагоревање - од Анђеле Маринеску до Линде Марије Барос), Италија, 2012

[13]

  • Лес Трèс рицхес хеурес ду Ливре паувре, Издавачке кућ Галлимард, Француска, 2011 [14]
  • Антологија савремене еротске женске поезије француског језика, Француска, 2011
  • Еуропски гласник нº 15, Хрватско друштво писаца, антологија, Загреб, Хрватска, 2010 [тражи се извор]
  • Антологија љубавне поезије (од 11 - ог до 21 века), Француска, 2010 - од Марие де Франце до Линде Марије Барос [15]
  • Руноилевиен наистен каупунки (Тврдјава песњикиња) - 12 песникиња из целог света, Финска, 2010 [16]
  • Цоулеурс Феммес, Француска, 2010 [17]
  • Антиутопијска поезија, Румунија, 2010 [18]
  • Гласови Медитерана, Француска, 2008
  • Антологија 30 година - 30 гласова, Француска, 2008
  • Поесíа францеса цонтемпорáнеа (Савремена француска поезија. Седамнаест песама), Спанија, 2008
  • Поезија на француском језику. 144 песама из целог света, Француска, 2008

[19]

  • Поëзие ван дицхтерс уит де хеле wерелд, Ротердам, Холандија, 2008 [20]
  • Књжевна година 2005- антологија, Издавачке куће Сегхерес, Француска, 2006 [21]

Књижевне награде[уреди | уреди извор]

  • Национална награда за поезију Јон Минулеску (Ион Минулесцу), Румунија, 2008
  • Награда Гијом Аполинер, најзначајнија награда за поезију Француске – за Кућа од оштрице бријаца, 2007 [22]
  • Награда "Песничка вокација – за Рецник знакова и сенки, Француска, 2004
  • Награда за превод Међународне Академије Михај Еминеску (Михаи Еминесцу), Румунија, 2002
  • Нагрда за поезију у оквиру Фестивала Пролеце Песника, Француска, 2001

Стипендије за преводе[уреди | уреди извор]

  • ВЕРСсцхмуггел, Берлин, Немачка, 2011
  • Верталерсхуис, Амстердам, Холандија, 2007
  • Центре де Ренцонтрес Аббаyе Неумüнстер, Луксембург, 2006
  • Тхе 3рд Поетрy Транслатион Wорксхоп Тхе Голден Боат, Словенија, 2005
  • Цоллèге Еуропéен дес традуцтеурс литтéраирес де Сенеффе, Белгија, 2003

Међународни фестивали[уреди | уреди извор]

Од 40 међународних фестивала.[23]

[24]

  • Међународни фестивал поезије Воиx де ла Мéдитерранéе, Француска, 2012

[25]

  • Ле Принтемпс дес Поèтес, Француска, 2012
  • Зеиткунст Фестивал, Немачка, 2011

[26]

  • Међународни фестивал поезије Поетас дел Мундо Латино, Мексико, 2011 [27]
  • Поесиефестивал, Берлин, Немачка, 2011 [28]
  • Ле Фестивал МидиМинуитПоéсие, Нант, Француска, 2011
  • Међународни бијенале поезије, Лијеж, Белгија, 2010 [тражи се извор]
  • Међународни фестивал поезије Wаллоние-Бруxеллес, Намир, Белгија, 2010 [29]
  • Француско британски фестивал, Париз, Француска, 2010
  • Ле Принтемпс дес Поèтес (Пролеца Песника), Француска, 2010
  • Међународни бијенале поезије, Саинт-Qуентин-ен-Yвелинес Француска, 2009

[30]

[31]

  • Ле Принтемпс дес Поèтес Луксембург, 2008
  • Дациа-Медитерана фестивал, (Француска, 2007
  • Ле фестивал интернатионал де поéсие Теранова, Мец, Француска, 2006
  • Ле фестивал интернатионал де поéсие Антарес, Галаци, Румунија, 2006
  • Међународни бијенале поезије Лијеж, Белгија, 2005
  • Одyссеy Интернатионал Фестивал, Аман, Јордан, 2005
  • Међународни фестивал поезије, Рабат, Мароко, 2004
  • Међународни фестивал књижевности, Нептун, Румунија, 2001

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Франце Цултуре”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2010. г. Приступљено 27. 11. 2010. 
  2. ^ „« један од најзнацајинији гласова данашњице, Линда Мариа Барос »”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2011. г. Приступљено 29. 08. 2012. 
  3. ^ „« Тридесет великих гласова » – антологија, Француска”. Архивирано из оригинала 26. 6. 2010. г. Приступљено 27. 11. 2010. 
  4. ^ „« Линда Мариа Барос – европска пењикиња »”. Архивирано из оригинала 25. 7. 2011. г. Приступљено 27. 11. 2010. 
  5. ^ [1] « сумма цум лауде », Француска
  6. ^ Цоллèге де Литтéратуре Цомпарéе
  7. ^ Ле Принтемпс дес Поетес
  8. ^ [2] Маx-Пол Фоцхет
  9. ^ „Линда Мариа Барос”. Ле Принтемпс дес Поèтес (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2023. 
  10. ^ „Куца од острице бријаца – Цхеyне éдитеур, Француска”. Архивирано из оригинала 20. 6. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  11. ^ Преводи - 135 аутора са издатим делима
  12. ^ Преводи - Антологију савремене румунске поезије
  13. ^ антологија, Италија – « од Андјеле Маринеску до Линде Марије Барос »
  14. ^ „антологија, Француска – Галлимард”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  15. ^ антологија, Француска (од 11 - ог до 21 века) – од Марие де Франце до Линде Марије Барос
  16. ^ „антологија, Финска – 12 песњикиња из целог света”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2011. г. Приступљено 21. 12. 2013. 
  17. ^ антологија, Француска – 57 песника француског језика
  18. ^ антологија, Румунија – генерација 2000
  19. ^ „антологија, Француска – 144 песама из целог света”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2010. г. Приступљено 6. 11. 2011. 
  20. ^ антологија, Холандија – 40 песника - 40 година фестивала
  21. ^ антологија Француска – Књзевна година 2005, Сегхерс
  22. ^ L'Хуманитé : ла плус јеуне лаурéате ду Приx Аполлинаире
  23. ^ фестивал – Од 40 међународних фестивала
  24. ^ фестивал Србија – Нови Сад, 2012
  25. ^ „фестивал Француска – Воиx де ла Мéдитерранéе, 2012”. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  26. ^ фестивал Немачка – Зеиткунст Фестивал, 2011
  27. ^ фестивал Мексико – Мундо Латино – Мексико, 2011
  28. ^ фестивал Немачка – Поесиефестивал Берлин, 2011
  29. ^ „фестивал Белгија – Међународни фестивал поезије, Намир, 2010”. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  30. ^ фестивал Француска – фотографије и песме, 2009
  31. ^ фестивал Спањолска – Картахена, 2008

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]