Maccullochella peelii

С Википедије, слободне енциклопедије

Maccullochella peelii
Maccullochella peelii
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Actinopterygii
Ред:
Perciformes
Породица:
Percichthyidae
Потпородица:
Род:
Maccullochella
Врста:
Maccullochella peelii
Биномно име
Maccullochella peelii
Мичел, 1838

Maccullochella peelii је зракоперка из реда Perciformes и фамилије Percichthyidae. Иако се врста назива бакалар, она није повезана са њом. Битан је део система вода Аустралије и највећи предтор у басену Мари-Дарлинг. Maccullochella peelii највећа је слатководна риба у Аустралији и једна од највећих слатководних риба на свету.

Популација ове врсте опала је од европске колонизације Аустралије услед низа узрока, укључујући јаки прекомерни риболов, регулацију река и деградацију станишта и сада су на листи угрожене врсте. Међутим, некада су насељавали готово цео басен Мари-Дарлинг највећег речног система у Аустралији, у веома великом броју, а данас их је на овом подручју мање.

Риба дугог живота, одрасле јединке су месождерке и углавном једу друге рибе. Врста показује висок степен родитељске бриге о својим јајима, која се рађају у пролеће и обично се полажу у шупљине или на друге тврде површине. Ова врста популарна је риба за јело и у акваристици.

Опис[уреди | уреди извор]

Maccullochella peelii је крупна риба дубоког издуженог тела, округла у пресеку. Има широку главу и велика уста обложена јастучићима врло малих, игличастих зуба. Чељусти ове врсте су једнаке, а код неких примерака доња вилица је благо испупчена.[2][3]

Име Maccullochella peelii добила је по аустралијском истраживачу рибе МекКулоху и реци у у којој је Мајор Мичел први научно описао врсту, реци Пел. Њен назив се након тога променио у M. peeliii да би се разликовао од врсте сличног имена из реке Мери. Међутим 2010. године M. mariensis је постала врста, па је име ове рибе враћено у Maccullochella peelii.[4]

Дорзална пераја ове врсте су умерене до мале величине и делимично су одвојена зарезом од високих пераја, са заобљеним меким леђним перајем. Мека леђна, анална и каудална (репна) пераја су велика и заобљена, и тамно су сиве или црне боје са изразитим белим ивицама. Велика, заобљена прстенаста пераја су обично слична оним на боковима. Карлично пераје је такође велико.[5][6]

Ова врста је беле до кремасте боје на трбуху.[7][8] Леђа и бокови обично су жуто-зелене до зелене боје. Постоје јединке ове врсте које имају шаре као леопард. Бојење је повезано са јасноћом воде, а бојење је интензивније код риба из станишта бистрих вода.[9] Мали и средње велики припадник ове врсте из станишта бистрих вода често има упечатљиву и врло изразиту боју. Велике рибе теже ка шареној сивозеленој боји. Maccullochella peelii је крупна рриба, одрасле рибе редовно досежу 80–100 цм. Ова врста може да нарасте у дужину преко 1 м, а рекорд је био преко 1,8 м и тежине око 113 килограма. Велика расплодна риба данас је ретка у већини дивљих популација због прекомерног риболова и уништавања станишта.[10][11]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Обележје врсти Maccullochella peelii у Аустралији.

У Мичеловом оригиналном опису он је рибу класификовао као "Породица, Peridace; Род, Acerina; Subgenus, Gristes, Cuv или Grovler. Током почетка 19. века и почетком 20. века комерцијални риболовци, рекреативни риболовци, становници обала и научници јасно су препознали две врсте бакалара у јужном сливу Мари-Дарлинг.[12] Таксономски, међутим, збрка је била велика. Игноришући велике разлике у величини приликом сексуалне зрелости и неким прилично ненаучним резоновањима неки истакнути научници за рибарство (као Вилтеј) инсистирали су на препознавању само једне врсте бакалара - Maccullochella peelii.[13] Затим, како је бакалар пастрмке опао у скоро изумирање током почетка 20. века, разлика између две врсте је додатно избрисана и коначно доведена у питање.[14][15] Током седамдесетих година, ране генетске технике потврдиле су да је бакалар пастрмке одвојена врста и додатно су показале да је оригинални примерак Maccullochella peelii одвојена врста.[16][17]

Maccullochella peelii је веома дуговечан, што је карактеристично за многе слатководне домаће рибе у Аустралији. Дуговечност преживљавања у променљивом аустралијском окружењу даје шансу овој врсти да учествује у најмање једном великом мресту који се одвија на десет или двадесет година. Ова врста уједно је најдуговјечнија слатководна аутохтона риба у Аустралији.[18] Најстарији примерак ове врсте који је пописан, имао је 48 година, а постоји сумња да има примерака старих и до 70 година.[19][20]

Ова врста је главни предатор у рекама басена Мари-Дарлинг једе готово све мање од себе и било шта на свом путу, укључујући ситне рибе попут шарана, сома, смуђа и мање примерке своје врсте. Такође ова врсте једе патке, коморане, корњаче, змије, жабе и мишеве.[21] Maccullochella peelii доста је активна ноћу, када се налази у плитким водама у походу на плен са површине воде.[22][23][24]

Ова врста постиже сексуалну зрелост између четврте и шесте, углавном пете године живота. година. Отприлике је 70% примерака ове врсте достигло сексуалну зрелост када су били дужине 50 цм.[25][26] Иста ова врста у језеру Мулвал има бржу стопу раста, али сексуалну зрелост достиже на дужини од 60 цм. Може достигнути килажу од 15 до 35 кг.[27][28][29]

Када се први пут постигне сексуална зрелост, женка носи нешто мање од 10.000 јаја.[30][31] Крупнији примерци могу носити и до чак 80.000–90.000 јаја, а пописан је примерак женке који је имао 110.000 одрживих јаја. Број јаја у ове врсте свих величина је релативно низак у поређењу с многим врстама риба.[32][33] Maccullochella peelii улавном се пари у пролеће, подстакнут растућим температурама воде и повећањем светлости у водама.[34][35]

Најновије истраживање је показало да Maccullochella peelii у ствари живи читав живот унутар главног канала потока, осим за време парења.[36] Раније идеје да се ова врста креће на поплавним долинама су нетачне.[37]

Maccullochella peelii у акваријуму.

Maccullochella peelii највише времена проводи на главном речном каналу или поплављеном горњем делу главног канала и притока.[38] Млади примерци ове врсте хране се унутар главног речног канала или, у време пролећних поплава, на поплављеном горњем делу главног канала.[39] Парењу претходе миграције, када су воде набујале у пролеће или током поплава. Maccullochella peelii који су праћени преко чипова у реци Мурај мигрирали су 120 км узводно да би се мрестили, пре него што су се вратили на потпуно исто подручје одакле су кренули, што је необично понашање код слатководне рибе.[40][41]

Током деценија праћења од стране рекреативних и комерцијалних риболоваца, закључено је да су такве миграције зарад мреста у пролеће уобичајене за ову врсту. Пре размножавања мужјак се удвара женки, а мрест се одвија у местима попут стена.[42] Након тога, женка полаже јаја, а мужјак их чува током инкубације која траје до 10 дана, у зависности од температуре воде.[43][44]

Очување и људски фактор[уреди | уреди извор]

Maccullochella peelii некада је била најчешћа риба у басену Мари-Дарлинг. Почетком 19. и 20. века ова врста је ловљена у великим количинама од стране спортских и комерцијалних рибиловаца.[45] Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 19. века у близини Ечуха уловљено је између 40.000 и 150.000 кг углавном Maccullochella peelii. Слично томе, 1883. године, више од 147.000 кг ове врсте послато је у Мелбурн из само једног речног града (Моама). Популације ове врсте је двадесетих година 20. века преполовљена.[46][47]

Рекреативни риболовци су током овог периода такође прекомерно ловили, користећи штапове и намотаје, ручне траке, мреже, мреже за шкрге, па чак и експлозив, с тим да су вагони са овом рибом били често илегално продавани.[48] Медији у Аустралији су у то време често писали о лову на ову рибу и објављивали да је уловљен већи део њене популације. Током педесетих година 20. века становници обала, комерцијални рибари, рекреативни риболовци, локални рибарски инспектори, трговци рибом и други известили су о великом паду примерака ове врсте у Аустралији и били незадовољни радом Владе Аустралије на очувању ове врсте рибе.[49]

Загађење воде такође утицало да се број примерака ове врста смањи у водама Аустралије, нарочито током лета и јесени када се хладна вода испушта за потребе наводњавања.[50][51] Такво снижавање температуре утицало је на ову, али и многе друге рибље врсте.[52] Плављене подручја за врсту Maccullochella peelii је од користи, али израдом брана и речних регулатора смањује се добробит екосистема, могућност парења ове рибе и других врста.[53][54][55]

Maccullochella peelii има веома важну улогу у митологији многих абориџиских племена у басену Мари-Дарлинг, а за нека племена ова врста рибе била је заштитница.[56] У митовима ова риба плива и повећава дубину реке.[57][58]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1] Maccullochella peelii База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ McDowall, R., ур. (1996). Freshwater Fishes of south-eastern Australia (Rev. изд.). Sydney: Reed Books. стр. 158—160. ISBN 0-7301-0462-1. 
  3. ^ „Murray cod”. Native Fish Australia. Архивирано из оригинала 10. 10. 2007. г. Приступљено 28. 9. 2007. 
  4. ^ Rowland, S. J. (1998). „Aspects of the reproductive biology of Murray cod, Maccullochella peelii peelii”. Proceedings of the Linnean Society of New South Wales. 120: 147—162. 
  5. ^ Rowland, S. J. (1983). „Spawning of the Australian freshwater fish Murray cod Maccullochella peeli (Mitchell), in earthen ponds”. Journal of Fish Biology. 23 (5): 525—534. doi:10.1111/j.1095-8649.1983.tb02932.x. 
  6. ^ Koehn, J. D.; Harrington, D. J. (2005). „Collection and distribution of early life stages of the Murray cod (Maccullochella peelii peelii) in a regulated river”. Australian Journal of Zoology. 53 (3): 137—144. doi:10.1071/ZO04086. 
  7. ^ King, A. J.; Tonkin, A.; Lieschke, J. (2012). „Short-term effects of a prolonged blackwater event on aquatic fauna in the Murray River, Australia: considerations for future events”. Marine and Freshwater Research. 63 (7): 576—586. doi:10.1071/MF11275. 
  8. ^ Hladyz, S.; Watkins, S. C.; Whitworth, K. L.; Baldwin, D. S. (2011). „Flows and hypoxic blackwater events in managed ephemeral river channels”. Journal of Hydrology. 401 (1–2): 117—125. Bibcode:2011JHyd..401..117H. doi:10.1016/j.jhydrol.2011.02.014. 
  9. ^ McKelleher, R. „An outline of the threatened species listing process under the Environment Protection and Biodiversity Conservation Act 1999 (EPBC Act)” (PDF). Department of Environment and Heritage (DEH). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 3. 2012. г. Приступљено 3. 10. 2007. 
  10. ^ Lake, J. S. (1967). „Rearing experiments with five species of Australian freshwater fishes. I. Inducement to spawning”. Australian Journal of Marine and Freshwater Research. 18 (2): 137—153. doi:10.1071/MF9670137. 
  11. ^ Cadwallader, P. L., ур. (1977). „J. O. Langtry's 1949–50 Murray River Investigations”. Fisheries and Wildlife Paper. Ministry for Conservation, Victoria. 
  12. ^ Trueman, W. T. (2007). „Some Recollections of Native Fish in the Murray-Darling System with Special Reference to the Trout Cod Maccullochella macquariensis” (PDF). Native Fish Australia. Приступљено 16. 12. 2018. 
  13. ^ Couch AJ; Dyer FJ; Lintermans M. (2018). „Multi-year pair-bonding in Murray cod (Maccullochella peelii)”. PeerJ Preprints. 6:e27032v1. doi:10.7287/peerj.preprints.27032v1 Слободан приступ. 
  14. ^ Cadwallader, P. L.; Backhouse, G. N. (1983). A guide to the freshwater fish of Victoria. Melbourne: Government printers. ISBN 0-7241-8296-9. 
  15. ^ Allen, G. R.; Midgley, S. H.; Allen M. (2002). Freshwater Fishes of Australia. Perth: Western Australian Museum. стр. 194—195. ISBN 0-7307-5486-3. 
  16. ^ Gilligan, D., Zampatti, B., Lintermans, M., Koehn, J., Butler, G. & Brooks, S. (2019). „Maccullochella peelii”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2019: e.T12576A103325360. 
  17. ^ Rowland, S. J. (1988). „Hormone-induced spawning of the Australian freshwater fish Murray cod, Maccullochella peeli (Mitchell) (Percichthyidae)”. Aquaculture. 70 (4): 371—389. doi:10.1016/0044-8486(88)90121-4. 
  18. ^ Baumgartner, L. J.; Reynoldson, N.; Gilligan, D. M. (2006). „Mortality of larval Murray cod (Maccullochella peelii peelii) and golden perch (Macquaria ambigua) associated with passage through two types of low-head weirs”. Marine and Freshwater Research. 57 (2): 187—191. doi:10.1071/MF05098. 
  19. ^ Kaminskas, S.; Humphries, P. (2009). „Diet of Murray cod, (Maccullochella peelii peelii) (Mitchell) larvae in an Australian lowland river in low flow and high flow years”. Hydrobiologia. 636: 449—461. doi:10.1007/s10750-009-9973-8. 
  20. ^ Dianne J. Bray & Vanessa J. Thompson (2011) Murray Cod, Maccullochella peelii. Fishes of Australia. Retrieved 29 August 2014
  21. ^ MacNally, R.; Parkinson, A.; Horrocks, G.; Young, M. (2002). „Current Loads of Coarse Woody Debris on Southeastern Australian Floodplains: Evaluation of Change and Implications for Restoration”. Restoration Ecology. 10 (4): 627—635. doi:10.1046/j.1526-100X.2002.01043.x. 
  22. ^ „unpublished data”. NSW Fisheries. 
  23. ^ Nicol, S.; Todd, C.; Koehn, J. D.; Lieschke, J. (2005). „How can recreational angling regulations meet the multiple objectives for the management of Murray cod populations?”. Management of Murray cod in the MDB. Statements, recommendations and supporting papers. Workshop, 3–4 June 2004, Canberra. 
  24. ^ Stuart, I.; Koehn, J. D. (2007). „Big cod do breed”. Freshwater Fishing Magazine. 85: 62—64. 
  25. ^ Khalifa, KA; Post, G (1976). „Histopathological effect of Lernaea cyprinacea (a copepod parasite) on fish”. The Progressive Fish-Culturist. 38 (2): 110—113. doi:10.1577/1548-8659(1976)38[110:heolca]2.0.co;2. 
  26. ^ Berry, CR; Babey, GJ; Shrader, T (1991). „Effect of Lernaea cyprinacea (Crustacea: Copepoda) on stocked rainbow trout (Oncorhynchus mykiss)”. Journal of Wildlife Diseases. 27 (2): 206—213. PMID 2067042. doi:10.7589/0090-3558-27.2.206. 
  27. ^ Trippel, E. A. (1995). „Age at Maturity as a Stress Indicator in Fisheries”. BioScience. 45 (11): 759—771. JSTOR 1312628. doi:10.2307/1312628. 
  28. ^ Marteinsdottir, G.; Steinarsson, A. (1998). „Maternal influence on the size and viability of Iceland cod Gadus morhua eggs and larvae”. Journal of Fish Biology. 52 (6): 1241—1258. doi:10.1111/j.1095-8649.1998.tb00969.x. 
  29. ^ Marteinsdottir, G.; Begg, G.A. (2002). „Essential relationships incorporating the influence of age, size and condition on variables required for estimation of reproductive potential in Atlantic cod Gadus morhua”. Marine Ecology Progress Series. 235: 235—256. Bibcode:2002MEPS..235..235M. doi:10.3354/meps235235 Слободан приступ. 
  30. ^ Rowland, S. J. (1989). „Proceedings of the Linnean Society of New South Wales: Aspects of the history and fishery of the Murray cod, Macullochella peeli (Mitchell) (Percichthyidae)”. 111: 201—213. 
  31. ^ Rowland, S. J. (2005). „Management of Murray cod in the MDB. Statements, recommendations and supporting papers: Overview of the history, fishery, biology and aquaculture of Murray cod (Maccullochella peelii peelii)” (PDF). Workshop, 3–4 June 2004, Canberra: Murray Darling Basin Commission. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 8. 2007. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  32. ^ Rowland SJ; Ingram BA (1991). Diseases of Australian native freshwater fishes with particular emphasis on the ectoparasitic and fungal diseases of Murray cod (Maccullochella peeli), golden perch (Macquaria ambigua) and silver perch (Bidyanus bidyanus). NSW Fisheries, Sydney. 
  33. ^ Harris JH; Gehrke PC (1997). Fish and Rivers in Stress — The NSW Rivers Survey. NSW Fisheries Conservation Office, Cronulla, Sydney. 
  34. ^ Humphries, P.; Winemiller, K. O. (2009). „Historical Impacts on River Fauna, Shifting Baselines, and Challenges for Restoration” (PDF). BioScience. 59 (8): 673—684. doi:10.1525/bio.2009.59.8.9. [мртва веза]
  35. ^ Anon (25. 5. 1929). „Less Murray Cod Sent to Melbourne — Supply Decreased To Half-Million Pounds In Year”. The Register News-Pictorial (Adelaide, South Australia). Приступљено 11. 7. 2011. 
  36. ^ King, A. J.; Tonkin, Z.; Mahoney, J. (2008). „Environmental flow enhances native fish spawning and recruitment in the Murray River, Australia”. River Research and Applications. 25 (10): 1205—1218. doi:10.1002/rra.1209. 
  37. ^ Victorian Department of Sustainability and Environment, 2004, Codwatch Newsletter Number 25, [2][мртва веза], Retrieved 28 September 2007
  38. ^ Anderson, J. R.; Morison, A. K.; Ray, D. J. (1992). „Age and growth of Murray cod, Maccullochella peeli (Perciformes: Percichthyidae), in the lower Murray-Darling Basin, Australia, from thin-sectioned otoliths”. Australian Journal of Marine and Freshwater Research. 43 (5): 983—1013. doi:10.1071/MF9920983. 
  39. ^ Nock, C. J.; Elphinstone M. S.; Rowland S. J. & Baverstock, P. R. (2010). „Phylogenetics and revised taxonomy of the Australian freshwater cod genus, Maccullochella (Percichthyidae)”. Marine and Freshwater Research. 61 (9): 980—991. doi:10.1071/MF09145. 
  40. ^ Tonkin, D. Z.; Humphries, P.; Pridmore, A. P. (2006). „Ontogeny of feeding in two native and one alien fish species from the Murray-Darling Basin, Australia”. Environmental Biology of Fishes. 76 (2–4): 303—315. doi:10.1007/s10641-006-9034-3. 
  41. ^ Kearney, R. E.; Kildea, M. A. (2001). The status of Murray cod in the Murray-Darling Basin. Department of Environment and Heritage (DEH). Приступљено 3. 10. 2007. 
  42. ^ Ebner, B. (2006). „Murray cod an apex predator in the Murray River, Australia”. Ecology of Freshwater Fish. 15 (4): 510—520. doi:10.1111/j.1600-0633.2006.00191.x. 
  43. ^ „Profiles for species, populations & ecological communities: Eastern freshwater cod”. Priority Action Statement. NSW Fisheries. Архивирано из оригинала 23. 7. 2008. г. Приступљено 1. 7. 2008. 
  44. ^ Mitchell, Thomas Livingstone. Three Expeditions into the Interior of Eastern Australia … 2 ed., vol 1. [3] Cuvier had placed the largemouth bass and blue nose cod into a single genus, Gristes (Le Règne Animal…, rev. ed., t. 2 (1829), p. 145 [4] ), but the North American black basses and Australian trout-cods are now considered unrelated.
  45. ^ „Fish Names”. Basin Kids. Murray Darling Basin Commission. Архивирано из оригинала 31. 8. 2007. г. Приступљено 2. 10. 2007. 
  46. ^ Murray Darling Basin Commission, Water Audit Report 2004/2005 „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 9. 2006. г. Приступљено 28. 9. 2007. , retrieved 28 September 2007
  47. ^ Whitworth, K. L.; Baldwin, D. S.; Kerr, J. L. (2012). „Drought, floods and water quality: Drivers of a severe hypoxic blackwater event in a major river system (the southern Murray–Darling Basin, Australia)”. Journal of Hydrology. 450–451: 190—198. Bibcode:2012JHyd..450..190W. doi:10.1016/j.jhydrol.2012.04.057. 
  48. ^ Schultz, N. (2006). „Flyrodding Murray cod by Neil Schultz”. Fishnet. Архивирано из оригинала 24. 9. 2007. г. Приступљено 2. 10. 2007. 
  49. ^ „Basin Statistics”. Murray Darling Basin Commission. Архивирано из оригинала 3. 9. 2007. г. Приступљено 28. 9. 2007. 
  50. ^ Koehn, J. D. (2004). „Threats to Murray cod” (PDF). Murray Darling Basin Commission. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 8. 2007. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  51. ^ Anon (1997). Sharing the Murray. Murray River Entitlements Committee. ISBN 0-7306-6797-9. 
  52. ^ Couch, Alan; Peter J. Unmack; Fiona J. Dyer; Mark Lintermans (27. 10. 2016). „Who's your mama? Riverine hybridisation of threatened freshwater Trout Cod and Murray Cod”. PeerJ. 4:e2593: e2593. PMC 5088581 Слободан приступ. PMID 27812407. doi:10.7717/peerj.2593. 
  53. ^ Koehn, J. D.; O'Connor, W. D. (1990). Biological Information for Management of Native Fish in Victoria. Melbourne: Victorian Government Printing Office. ISBN 0-7306-0590-6. 
  54. ^ Humphries, P. (2005). „Spawning time and early life history of Murray cod, Maccullochella peelii peelii (Mitchell) in an Australian river”. Environmental Biology of Fishes. 72 (4): 393—407. doi:10.1007/s10641-004-2596-z. 
  55. ^ King, A. J. (2004). „Density and distribution of potential prey for larval fish in the main channel of a floodplain river: Pelagic versus epibenthic meiofauna”. River Research and Applications. 20 (8): 883—897. doi:10.1002/rra.805. 
  56. ^ Goodwin, AE (1999). „Massive Lernaea cyprinacea infestations damaging the gills of channel catfish Ictalurus punctatus polycultured with bighead carp Hypophthalmichthys nobilis”. Journal of Aquatic Animal Health. 11 (4): 406—408. doi:10.1577/1548-8667(1999)011<0406:mlcidt>2.0.co;2. 
  57. ^ Rowland, S. J. (1998). „Age and growth of the Australian freshwater fish Murray cod, Maccullochella peelii peelii”. Proceedings of the Linnean Society of New South Wales. 120: 163—180. 
  58. ^ King, A. J. (2005). „Ontogenetic dietary shifts of fishes in an Australian floodplain river”. Marine and Freshwater Research. 56 (2): 215—225. doi:10.1071/MF04117. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bigelow, H.B., M.G. Bradbury, J.R. Dymond, J.R. Greeley, S.F. Hildebrand, G.W. Mead, R.R. Miller, L.R. Rivas, W.L. Schroeder, R.D. Suttkus and V.D. Vladykov (1963) Fishes of the western North Atlantic. Part three New Haven, Sears Found. Mar. Res., Yale Univ.
  • Eschmeyer, William N., ed. 1998 Catalog of Fishes Special Publication of the Center for Biodiversity Research and Information, no. 1, vol 1–3. California Academy of Sciences. San Francisco, California, USA. 2905. ISBN 0-940228-47-5.
  • Fish, M.P. and W.H. Mowbray (1970) Sounds of Western North Atlantic fishes. A reference file of biological underwater sounds The Johns Hopkins Press, Baltimore.
  • Flower, S.S. (1935) Further notes on the duration of life in animals. I. Fishes: as determined by otolith and scale-readings and direct observations on living individuals Proc. Zool. Soc. London 2:265-304.
  • Food and Agriculture Organization (1992). FAO yearbook 1990. Fishery statistics. Catches and landings FAO Fish. Ser. (38). FAO Stat. Ser. 70:(105):647 p.
  • Joensen, J.S. and Å. Vedel Tåning (1970) Marine and freshwater fishes. Zoology of the Faroes LXII - LXIII, 241 p. Reprinted from,
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324. ISBN 1-56098-638-7.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.
  • Whitehead, Peter J. P. 1985. Clupeoid Fishes of the World (Suborder Clupeoidei): An Annotated and Illustrated Catalogue of the Herrings, Sardines, Pilchards, Sprats, Shads, Anchovies and Wolf-herrings: Part 1 - Chirocentridae, Clupeidae and Pristigasteridae FAO Fisheries Synopsis, no. 125, vol. 7, pt. 1. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Rome, Italy. x + 303. ISBN 92-5-102340-9.
  • Anon (2004). „Advice to the Minister for the Environment and Heritage from the Threatened Species Scientific Committee (TSSC) on Amendments to the list of Threatened Species (pertaining to Murray cod) under the Environment Protection and Biodiversity Conservation Act 1999 (EPBC Act)”. Department of Environment and Heritage (DEH). Архивирано из оригинала 8. 9. 2006. г. Приступљено 4. 10. 2007. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Maccullochella peelii на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Maccullochella_peelii&oldid=27558597”