Malpighia emarginata
| Малпигхиа емаргината | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Росидс |
| Ред: | Малпигхиалес |
| Породица: | Малпигхиацеае |
| Род: | Малпигхиа |
| Врста: | M. емаргината
|
| Биномно име | |
| Малпигхиа емаргината | |
| Синоними | |
|
Malpighia biflora | |
Malpighia emarginata је тропска жбунаста биљка из фамилије Malpighiaceae. Она је такође позната као: ацерола, барбадоска трешња, западноиндијска трешња, карибска трешња[4] и дивља crepemyrtle.[5] Ацерола је пореклом из јужног Мексика, централне и јужне Америке. Она се узгаја и у севернијим пределима попут Тексаса, као и у суптропским областима Азије и Индије. Она је позната по веома високом садржају витамина C, мада такође садржи витамине А, Б1, Б2 и Б3 као и каротеноиде и биофлавоноиде који имају знатну прехрамбену вредност и могућу антиоксидансну примену.[6] Витамин C произведен воћем се боље апсорбује у људском организму од синтетичке аскорбинске киселине.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Janick, Jules; Robert E. Paull (2008). The Encyclopedia of Fruit & Nuts. CABI. стр. 462. ISBN 9780851996387.
- ^ „Malpighia glabra L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 11. 2. 2007. Архивирано из оригинала 05. 08. 2009. г. Приступљено 16. 12. 2009.
- ^ „Malpighia emarginata DC.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 18. 5. 1998. Архивирано из оригинала 14. 05. 2009. г. Приступљено 2. 2. 2010.
- ^ Johnson, Paul D. (2003). „Ацерола (Малпигхиа глабра L., M. пуницифолиа M. емаргината DC.) Агрицултуре, Продуцтион, анд Нутритион”. Ур.: Artemis P. Simopoulos; C. Gopalan. Plants in Human Health and Nutrition Policy. 91. Karger Publishers. стр. 63—74. ISBN 9783805575546.
- ^ „Malpighia glabra L. wild crapemyrtle”. PLANTS Database. United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 17. 05. 2006. г. Приступљено 17. 10. 2009.
- ^ Mezadri T, Villan˜o M, Fernandez-Pachon M, Garcia-Parrilla M, Troncoso A (2008). „Antioxidant compounds and antioxidant activity in acerola(Malpighia emarginata DC.) fruits and derivatives”. Journal of Food Composition and Analysis. 21 (4): 282—290.
- ^ De Assis S, Fernandes F, Martins A, Oliveira O (2008). „Acerola: importance, culture, conditions, production and biochemical aspects”. Fruits. 63: 93—101.
Литература
[уреди | уреди извор]- Johnson, Paul D. (2003). „Ацерола (Малпигхиа глабра L., M. пуницифолиа M. емаргината DC.) Агрицултуре, Продуцтион, анд Нутритион”. Ур.: Artemis P. Simopoulos; C. Gopalan. Plants in Human Health and Nutrition Policy. 91. Karger Publishers. стр. 63—74. ISBN 9783805575546.
