Malpighia emarginata
| Малпигхиа емаргината | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Росидс |
| Ред: | Малпигхиалес |
| Породица: | Малпигхиацеае |
| Род: | Малпигхиа |
| Врста: | M. емаргината
|
| Биномно име | |
| Малпигхиа емаргината | |
| Синоними | |
|
Malpighia biflora | |
Malpighia emarginata је тропска жбунаста биљка из фамилије Malpighiaceae. Она је такође позната као: ацерола, барбадоска трешња, западноиндијска трешња, карибска трешња[4] и дивља crepemyrtle.[5] Ацерола је пореклом из јужног Мексика, централне и јужне Америке. Она се узгаја и у севернијим пределима попут Тексаса, као и у суптропским областима Азије и Индије. Она је позната по веома високом садржају витамина C, мада такође садржи витамине А, Б1, Б2 и Б3 као и каротеноиде и биофлавоноиде који имају знатну прехрамбену вредност и могућу антиоксидансну примену.[6] Витамин C произведен воћем се боље апсорбује у људском организму од синтетичке аскорбинске киселине.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јаницк, Јулес; Роберт Е. Паулл (2008). Тхе Енцyцлопедиа оф Фруит & Нутс. ЦАБИ. стр. 462. ИСБН 9780851996387.
- ^ „Малпигхиа глабра L.”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. 11. 2. 2007. Архивирано из оригинала 05. 08. 2009. г. Приступљено 16. 12. 2009.
- ^ „Малпигхиа емаргината DC.”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. 18. 5. 1998. Архивирано из оригинала 14. 05. 2009. г. Приступљено 2. 2. 2010.
- ^ Јохнсон, Паул D. (2003). „Ацерола (Малпигхиа глабра L., M. пуницифолиа M. емаргината DC.) Агрицултуре, Продуцтион, анд Нутритион”. Ур.: Артемис П. Симопоулос; C. Гопалан. Плантс ин Хуман Хеалтх анд Нутритион Полицy. 91. Каргер Публисхерс. стр. 63—74. ИСБН 9783805575546.
- ^ „Малпигхиа глабра L. wилд црапемyртле”. ПЛАНТС Датабасе. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. Приступљено 17. 10. 2009.
- ^ Мезадри Т, Виллан˜о M, Фернандез-Пацхон M, Гарциа-Паррилла M, Тронцосо А (2008). „Антиоxидант цомпоундс анд антиоxидант ацтивитy ин ацерола(Малпигхиа емаргината DC.) фруитс анд деривативес”. Јоурнал оф Фоод Цомпоситион анд Аналyсис. 21 (4): 282—290.
- ^ Де Ассис С, Фернандес Ф, Мартинс А, Оливеира О (2008). „Ацерола: импортанце, цултуре, цондитионс, продуцтион анд биоцхемицал аспецтс”. Фруитс. 63: 93—101.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јохнсон, Паул D. (2003). „Ацерола (Малпигхиа глабра L., M. пуницифолиа M. емаргината DC.) Агрицултуре, Продуцтион, анд Нутритион”. Ур.: Артемис П. Симопоулос; C. Гопалан. Плантс ин Хуман Хеалтх анд Нутритион Полицy. 91. Каргер Публисхерс. стр. 63—74. ИСБН 9783805575546.
