Мартин Хајдегер

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Хајдегер
Хеидеггер 4 (1960) цроппед.јпг
Мартин Хајдегер (1960)
Датум рођења(1889-09-26)26. септембар 1889.
Место рођењаМескирх
Немачко царство
Датум смрти26. мај 1976.(1976-05-26) (86 год.)
Место смртиФрајбург
Западна Немачка
Школа филозофијеКонтинентална филозофија
феноменологија
херменеутика
онтолошка херменеутика[1]
херменеутска феноменологија (рано)[2]
трансцендентално херменеутска феноменологија (касније)[3]
егзистенцијализам
егзистенцијална феноменологија[4]
Идеје
Утицаји од
Потпис

Мартин Хајдегер (нем. Martin Heidegger;[11][12][13][11] 26. септембар 1889 — 26. мај 1976) је био немачки филозоф. Посебно значајан је Хајдегеров допринос тумачењу Ничеовог дела. Хајдегер је одлучујуће утицао на формирање многих филозофских праваца постмодерне, али и изазивао контроверзе својим везама са нацистима током раних тридесетих година. Уз Хусерла Хајдегер се сматра за најутицајнијег филозофа континенталне традиције.

У Хајдегеровом фундаменталном тексту Биће и време (1927), „Дазајн“ је представљен као термин за одређени тип бића коју људи поседују.[14] Дазајн је преведено као „бити тамо“. Хајдегер верује да Дазајн већ има „предонтолошко“ и неапстрактно разумевање које обликује начин на који живи. Овај начин постојања он назива „бити у свету“. Коментатори су приметили да су Дазајн и „бити у свету“ јединични концепти у контрасту са гледиштем на „субјект/објекат“ рационалистичке филозофије још од времена Ренеа Декарта. Хајдегер користи анализу Дазајна да приступи питању значења бића, које Хајдегерски учењак Мајкл Вилер описује као „забринутост због онога што чини биће разумним као бића“.[15]

Хајдегеров каснији рад обухвата критику становишта, уобичајеног у западној традицији, да је цела природа „стални резерват“, као да је део индустријског инвентара.[16][17]

Хајдегер је био члан и подржавао нацистичку странку.[18][19] Постоје контроверзе око односа између његове филозофије и његовог нацизма.[20][21]

Живот[уреди | уреди извор]

Кућа у Мескирху, у којој је Хајдегер одрастао
Гроб Мартина Хајдегера

Рођен је у породици звонара сеоске цркве у Мескирху (Баден) 26. септембар 1889. године.[22] Почео је да студира теологију али се ипак определио за филозофију, коју је студирао у Констанци и Фрајбургу.

Велики успех књиге „Биће и време“ омогућио је Хајдегеру да постане професор у Фрајбургу. Предавао је филозофију све до пензионисања 1945. Пензионисале су га француске окупационе власти, због познатог ректорског говора у време доласка нациста на власт, у коме је славио "Историјски позив Немачке...". Остатак живота провео је повучено у планинској кући на падинама Црне шуме, испод Шварцвалда. Хајдегер се сматра једним од најутицајнијих филозофа 20. века. Посебно је значајан његов утицај у континенталној филозофској традицији (посебно на Жан Пола Сартра) а такође је утицао на истакнутог римокатоличког теолога Карла Ранера.

Хајдегер је умро у Фрајбургу ин Бресгау 26. маја 1976.

Контроверзе око националсоцијализма[уреди | уреди извор]

После доласка Хитлера на власт 1933. године Хајдегер се учлањује у националсоцијалистичку партију и бива изабран за ректора Универзитета у Фрајбургу. Те године држи и познати ректорски говор у коме говори о позиву немачких универзитета у новом времену. Његова каријера се међутим због неслагања са нацистима завршава већ 1934. године. Остаје учлањен у националсоцијалистичку партију све до завршетка рата. Због свега овога француске окупационе власти му бране да предаје на универзитету све до 1951. године када наставља и задржава се на редовним студијама све до 1967.

Радови[уреди | уреди извор]

Најзначајнија дела Мартина Хајдегера су :

  • Биће и време,
  • Шта је метафизика,
  • Шта је филозофија,
  • Кант и проблеми метафизике,
  • О бити разлога,
  • О бити истине,
  • О хуманизму,
  • Идентитет и разлика,
  • Ниче,
  • Шумске стазе...

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мартин Хеидеггер, Онтологy: Тхе Херменеутицс оф Фацтицитy, Индиана Университy Пресс, 2008, п. 92.
  2. ^ Анна-Тереса Тyмиениецка, Пхеноменологy Wорлд-Wиде: Фоундатионс — Еxпандинг Дyнамицс — Лифе-Енгагементс А Гуиде фор Ресеарцх анд Студy, Спрингер, 2014, п. 246.
  3. ^ Wхеелер, Мицхаел (12. 10. 2011). „Мартин Хеидеггер – 3.1 Тхе Турн анд тхе Цонтрибутионс то Пхилосопхy”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Приступљено 2013-05-22. »Ин а 1947 пиеце, ин wхицх Хеидеггер дистанцес хис виеwс фром Сартре'с еxистентиалисм, хе линкс тхе турн то хис оwн фаилуре то продуце тхе миссинг дивисионс оф Беинг анд Тиме [и.е., "Тиме анд Беинг"]. ... Ат роот Хеидеггер'с латер пхилосопхy схарес тхе дееп цонцернс оф Беинг анд Тиме, ин тхат ит ис дривен бy тхе саме преоццупатион wитх Беинг анд оур релатионсхип wитх ит тхат пропеллед тхе еарлиер wорк. ... [Т]хе латер Хеидеггер доес сеем то тхинк тхат хис еарлиер фоцус он Дасеин беарс тхе стаин оф а субјецтивитy тхат ултимателy блоцкс тхе патх то ан ундерстандинг оф Беинг. Тхис ис нот то саy тхат тхе латер тхинкинг турнс аwаy алтогетхер фром тхе пројецт оф трансцендентал херменеутиц пхеноменологy. Тхе пројецт оф иллуминатинг тхе а приори цондитионс он тхе басис оф wхицх ентитиес схоw уп ас интеллигибле то ус ис стилл ат тхе хеарт оф тхингс.« 
  4. ^ Роутледге Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (1998): "Пхеноменологицал мовемент: 4. Еxистентиал пхеноменологy.
  5. ^ Włодзимиерз Јулиан Кораб-Карпоwицз. „Хеидеггер, Мартин - Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy”. www.иеп.утм.еду. 
  6. ^ "Тхе оппоситион оф wорлд анд еартх ис а стрифе." (Хеидеггер (1971), Поетрy, Лангуаге, Тхоугхт, транслатион анд интродуцтион бy Алберт Хофстадтер, п. 47: транслатион цоррецтед бy Хуберт Дреyфус; оригинал Герман: "Дас Гегенеинандер вон Wелт унд Ерде ист еин Стреит.") Тхе тwо интерцоннецтед дименсионс оф интеллигибилитy (ревеалинг анд цонцеалинг) аре цаллед "wорлд" анд "еартх" бy Хеидеггер, тхе латтер информинг анд сустаининг тхе формер (Хеидеггер'с Аестхетицс (Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy)).
  7. ^ Зупко, Јацк (28. 12. 2017). Залта, Едwард Н., ур. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy — преко Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. 
  8. ^ Хеидеггер'с Хидден Соурцес: Еаст-Асиан Инфлуенцес он Хис Wорк бy Реинхард Маy, 1996.
  9. ^ Бриан Еллиотт, Пхеноменологy анд Имагинатион ин Хуссерл анд Хеидеггер, Роутледге, 2004, п. 132.
  10. ^ Гиоргио Агамбен, Тхе Опен: Ман анд Анимал, транс. Кевин Аттелл (Станфорд Университy Пресс, 2004), п. 39.
  11. ^ а б Wеллс, Јохн C. (2008), Лонгман Пронунциатион Дицтионарy (3рд изд.), Лонгман, ИСБН 9781405881180 
  12. ^ "Хеидеггер". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  13. ^ „Мартин - Франзöсисцх-Üберсетзунг - Лангенсцхеидт Деутсцх-Франзöсисцх Wöртербуцх” (на језику: немачки и француски). Лангенсцхеидт. Приступљено 22. 10. 2018. 
  14. ^ Веласqуез, M., Пхилосопхy: А Теxт wитх Реадингс (Бостон: Ценгаге Леарнинг, 2012), п. 193.
  15. ^ Wхеелер, Мицхаел (2020). „Мартин Хеидеггер: 2.2.1 Тхе Qуестион”. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy. Приступљено 28. 1. 2021. 
  16. ^ Јохн Рицхардсон, Хеидеггер, Роутледге, 2012.
  17. ^ Хеидеггер, Мартин. Поетрy, Лангуаге, Тхоугхт. (Неw Yорк: Харпер Модерн Перенниал Цлассицс, 2001.), п. 8.
  18. ^ Фарин, Инго (2016). Реадинг Хеидеггер'с "Блацк нотебоокс 1931--1941. Цамбридге, Массацхусеттс Лондон, Енгланд: Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262034012. 
  19. ^ Пресс, Тхе МИТ. „Реадинг Хеидеггер'с Блацк Нотебоокс 1931–1941”. Тхе МИТ Пресс. 
  20. ^ Схарпе, Маттхеw (2018-10-02). „Он Реадинг Хеидеггер—Афтер тхе "Хеидеггер Цасе"?”. Цритицал Хоризонс. 19 (4): 334—360. ИССН 1440-9917. С2ЦИД 149832726. дои:10.1080/14409917.2018.1520514. 
  21. ^ Фриед, Грегорy (2020). Цонфронтинг Хеидеггер: а Цритицал Диалогуе он Политицс анд Пхилосопхy. Роwман анд Литтлефиелд. ИСБН 9781786611918. 
  22. ^ Схеехан, Тхомас (31. 12. 2011). Хеидеггер: Тхе Ман анд тхе Тхинкер. Трансацтион Публисхерс. ИСБН 9781412815376 — преко Гоогле Боокс. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wиллиам Блаттнер, Хеидеггер'с Темпорал Идеалисм
  • Таyлор Царман, Хеидеггер'с Аналyтиц: Интерпретатион, Дисцоурсе, анд Аутхентицитy ин "Беинг анд Тиме"
  • Цраиг Ј. Н. де Пауло, Тхе Инфлуенце оф Аугустине он Хеидеггер: Тхе Емергенце оф ан Аугустиниан Пхеноменологy
  • Хуберт Дреyфус, Беинг-ин-тхе-Wорлд: А Цомментарy он Хеидеггер'с Беинг анд Тиме, Дивисион I
  • Мицхаел Гелвен, А Цомментарy он Хеидеггер'с Беинг анд Тиме, Ревисед Едитион
  • Е.Ф. Каелин, "Хеидеггер'с Беинг & Тиме: А Реадинг фор Реадерс"
  • Магда Кинг, А Гуиде то Хеидеггер'с Беинг анд Тиме
  • Тхеодоре Кисиел, Тхе Генесис оф Хеидеггер'с Беинг анд Тиме
  • Степхен Мулхалл, Хеидеггер анд Беинг анд Тиме
  • Јамес Луцхте, Хеидеггер'с Еарлy Пхилосопхy: Тхе Пхеноменологy оф Ецстатиц Темпоралитy
  • Марк Wратхалл, Хоw то Реад Хеидеггер
  • Вíцтор Фарíас, Хеидеггер анд Назисм, ед. бy Јосепх Марголис анд Том Роцкморе
  • Хуго Отт, Мартин Хеидеггер: А Политицал Лифе
  • Отто Пöггелер, Мартин Хеидеггер'с Патх оф Тхинкинг, транс. бy D. Магурсхак анд С. Барбер, Хуманитиес Пресс, 1987.
  • Рüдигер Сафрански, Мартин Хеидеггер: Бетwеен Гоод анд Евил
  • Јохн ван Бурен, Тхе Yоунг Хеидеггер: Румор оф тхе Хидден Кинг
  • Пиерре Боурдиеу, Тхе Политицал Онтологy оф Мартин Хеидеггер
  • Мигуел де Беистегуи, Хеидеггер анд тхе Политицал: Дyстопиас
  • Јацqуес Деррида, Оф Спирит: Хеидеггер анд тхе Qуестион
  • Вíцтор Фарíас, Хеидеггер анд Назисм, Пхиладелпхиа, Темпле Университy Пресс, 1989.
  • Еммануел Фаyе, Хеидеггер, л'интродуцтион ду назисме данс ла пхилосопхие : аутоур дес сéминаирес инéдитс де 1933–1935, Парис, Албин Мицхел, 2005. ISBN 2-226-14252-5 ин Френцх лангуаге
  • Еммануел Фаyе, Хеидеггер. Тхе Интродуцтион оф Назисм инто Пхилосопхy ин Лигхт оф тхе Унпублисхед Семинарс оф 1933–1935, Транслатед бy Мицхаел Б. Смитх, Фореwорд бy Том Роцкморе, Yале Университy Пресс, 2009, 436 п. Фореwорд Аwард: Боок оф тхе yеар 2009 фор Пхилосопхy.
  • Аннемарие Гетхманн-Сиеферт & Отто Пöггелер (едс.), Хеидеггер унд дие практисцхе Пхилосопхие, Франкфурт а. M., Сухркамп, 1989. ин Герман лангуаге
  • Доминиqуе Јаницауд, Тхе Схадоw оф Тхат Тхоугхт
  • W.Ј. Кораб-Карпоwицз, "Хеидеггер'с Хидден Патх: Фром Пхилосопхy то Политицс", Ревиеw оф Метапхyсицс, 61 (2007)
  • Пхилиппе Лацоуе-Лабартхе, "Трансценденце Ендс ин Политицс", ин Тyпограпхy: Мимесис, Пхилосопхy, Политицс
  • Пхилиппе Лацоуе-Лабартхе, Хеидеггер, Арт, анд Политицс: Тхе Фицтион оф тхе Политицал
  • Георге Леаман, Хеидеггер им Контеxт: Гесамтüберблицк зум НС-Енгагемент дер Университäтспхилосопхен, Аргумент Верлаг, Хамбург, 1993. ISBN 9783886192052
  • Карл Лöwитх, Мартин Хеидеггер анд Еуропеан Нихилисм
  • Карл Лöwитх, Хеидеггер'с Еxистентиалисм
  • Јеан-Франçоис Лyотард, Хеидеггер анд "тхе Јеwс"
  • Хуго Отт, Хеидеггер. А Политицал Лифе.
  • Гüнтхер Неске & Емил Кеттеринг (едс.), Мартин Хеидеггер анд Натионал Социалисм: Qуестионс анд Ансwерс
  • Политицал Теxтс – Рецторал Аддрессес
  • Гуиллауме Паyен, Мартин Хеидеггер. Цатхолицисме, рéволутион, назисме, Перрин, 2016 (ин Френцх)
  • Том Роцкморе анд Јосепх Марголис (ед.), Тхе Хеидеггер Цасе
  • Даниел Росс, Хеидеггер анд тхе Qуестион оф тхе Политицал
  • Ханс Слуга, Хеидеггер'с Црисис: Пхилосопхy анд Политицс ин Нази Германy
  • Иаин Тхомсон, Хеидеггер он Онтотхеологy: Тецхнологy анд тхе Политицс оф Едуцатион
  • Дана Вилла, Арендт анд Хеидеггер: тхе Фате оф тхе Политицал
  • Рицхард Wолин (ед.), Тхе Хеидеггер Цонтроверсy ISBN 0-262-23166-2.
  • Јулиан Yоунг, Хеидеггер, Пхилосопхy, Назисм
  • Ренате Маас, Диапхан унд гедицхтет. Дер кüнстлерисцхе Раум беи Мартин Хеидеггер унд Ханс Јантзен, Кассел 2015, 432 Пагес, 978-3-86219-854-2.
  • Јеффреy Андреw Барасх, Мартин Хеидеггер анд тхе Проблем оф Хисторицал Меанинг (Неw Yорк: Фордхам, 2003)
  • Роберт Бернасцони, Хеидеггер ин Qуестион: Тхе Арт оф Еxистинг
  • Бабетте Бабицх, Wордс ин Блоод, Лике Флоwерс. Пхилосопхy анд Поетрy, Мусиц анд Ерос ин Хоелдерлин, Ниетзсцхе анд Хеидеггер (2006). ISBN 978-0791468364
  • Wалтер А. Броган, Хеидеггер анд Аристотле: Тхе Тwофолднесс оф Беинг
  • Сцотт M. Цампбелл: Тхе Еарлy Хеидеггер'с Пхилосопхy оф Лифе: Фацтицитy, Беинг, анд Лангуаге. Фордхам Университy Пресс, 2012. ISBN 978-0823242207
  • Рицхард M. Цапобианцо, Енгагинг Хеидеггер wитх а Фореwорд бy Wиллиам Ј. Рицхардсон. Университy оф Торонто Пресс, 2010.
  • Рицхард M. Цапобианцо, Хеидеггер'с Wаy оф Беинг. Университy оф Торонто Пресс, 2014.
  • Маxенце Царон, Хеидеггер – Пенсéе де л'êтре ет оригине де ла субјецтивитé, 1760 пагес, фирст анд онлy боок он Хеидеггер аwардед бy тхе Ацадéмие франçаисе.
  • Габриел Церцел анд Цристиан Циоцан (едс.), Тхе Еарлy Хеидеггер (Студиа Пхаеноменологица I, 3–4), Буцхарест: Хуманитас, 2001, 506 п., инцлудинг леттерс бy Хеидеггер анд Пöггелер, анд артицлес бy Wалтер Биемел, Фриедрицх-Wилхелм вон Херрманн, Тхеодоре Кисиел, Марион Хеинз, Алфред Денкер
  • Стевен Галт Цроwелл, Хуссерл, Хеидеггер, анд тхе Спаце оф Меанинг: Патхс тоwард Трансцендентал Пхеноменологy
  • Wалтер А. Давис. Инwарднесс анд Еxистенце: Субјецтивитy ин/анд Хегел, Хеидеггер, Марx, анд Фреуд. Мадисон: Университy оф Wисцонсин Пресс, 1989.
  • Јацqуес Деррида, "Оусиа анд Грамме: Ноте он а Ноте фром Беинг анд Тиме", ин Маргинс оф Пхилосопхy
  • Хуберт L. Дреyфус & Марк А. Wратхалл, А Цомпанион то Хеидеггер (Оxфорд: Блацкwелл, 2007)
  • Паул Едwардс, Хеидеггер'с Цонфусионс
  • Надер Ел-Бизри Тхе Пхеноменологицал Qуест Бетwеен Авиценна анд Хеидеггер (Неw Yорк, 2000); репринтед бy СУНY Пресс ин 2014
  • Цхристопхер Фyнск, Хеидеггер: Тхоугхт анд Хисторицитy
  • Мицхаел Аллен Гиллеспие, Хегел, Хеидеггер, анд тхе Гроунд оф Хисторy (Университy оф Цхицаго Пресс, 1984)
  • Глазеброок, Трисх (2000), Хеидеггер'с Пхилосопхy оф Сциенце, Фордхам Университy Пресс.
  • Патрициа Алтенбернд Јохнсон, Он Хеидеггер (Wадсwортх Пхилосопхерс Сериес), Wадсwортх Публисхинг, 1999
  • Алан Ким, Плато ин Германy: Кант-Наторп-Хеидеггер (Ацадемиа, 2010)
  • Пхилиппе Лацоуе-Лабартхе, Поетрy ас Еxпериенце
  • Пхилиппе Лацоуе-Лабартхе, Хеидеггер анд тхе Политицс оф Поетрy
  • С. Ј. МцГратх, Хеидеггер. А (Верy) Цритицал Интродуцтион
  • Wиллиам МцНеилл, Тхе Гланце оф тхе Еyе: Хеидеггер, Аристотле, анд тхе Ендс оф Тхеорy
  • Wиллиам МцНеилл, Тхе Тиме оф Лифе: Хеидеггер анд Етхос
  • Јеан-Луц Нанцy, "Тхе Децисион оф Еxистенце", ин Тхе Биртх то Пресенце
  • Херман Пхилипсе, Хеидеггер'с Пхилосопхy оф Беинг: А Цритицал Интерпретатион
  • Рицхард Полт, Хеидеггер: Ан Интродуцтион
  • Франçоис Раффоул, Хеидеггер анд тхе Субјецт
  • Франçоис Раффоул & Давид Петтигреw (ед), Хеидеггер анд Працтицал Пхилосопхy
  • Франçоис Раффоул & Ериц С. Нелсон (ед), Тхе Блоомсбурy Цомпанион то Хеидеггер (Блоомсбурy, 2013)
  • Wиллиам Ј. Рицхардсон, Хеидеггер: Тхроугх Пхеноменологy то Тхоугхт.
  • Јохн Саллис, Ецхоес: Афтер Хеидеггер
  • Јохн Саллис (ед), Реадинг Хеидеггер: Цоммеморатионс, инцлудинг артицлес бy Роберт Бернасцони, Јацqуес Деррида, Родолпхе Гасцхé, анд Јохн Саллис, амонг отхерс.
  • Реинер Сцхüрманн, Хеидеггер он Беинг анд Ацтинг: Фром Принциплес то Анарцхy
  • Тонy Сее, Цоммунитy wитхоут Идентитy: Тхе Онтологy анд Политицс оф Хеидеггер
  • Адам Схарр, Хеидеггер'с Хут
  • Бернард Стиеглер, Тецхницс анд Тиме, 1: Тхе Фаулт оф Епиметхеус
  • Лео Страусс, "Ан Интродуцтион то Хеидеггериан Еxистентиалисм," ин Тхе Ребиртх оф Цлассицал Политицал Ратионалисм (Университy оф Цхицаго: 1989).
  • Андрзеј Wармински, Реадингс ин Интерпретатион: Хöлдерлин, Хегел, Хеидеггер
  • Хуе Wоодсон, Хеидеггериан Тхеологиес: Тхе Патхмаркс оф Јохн Мацqуаррие, Рудолф Бултманн, Паул Тиллицх, анд Карл Рахнер (Еугене: Wипф анд Стоцк, 2018)
  • Јулиан Yоунг, Хеидеггер'с Пхилосопхy оф Арт
  • Јулиан Yоунг, Хеидеггер'с Латер Пхилосопхy
  • Бастиан Зиммерманн, Дие Оффенбарунг дес Унверфüгбарен унд дие Wüрде дес Фрагенс. Етхисцхе Дименсионен дер Пхилосопхие Мартин Хеидеггерс (Лондон: 2010) ISBN 978-1-84790-037-1
  • Сеан Ј. МцГратх анд Андрзеј Wиерциńски, ед., А Цомпанион то Хеидеггер'с "Пхеноменологy оф Религиоус Лифе" (Амстердам: Родопи, 2010).
  • Умберто Пагано, L'уомо сенз'омбра. Елементи ди социологиа делл'инаутентицо [1],(Тхе Ман wитх но Схадоw. Принциплес фор а Социологy оф Инаутхентицитy) (Милан, 2007), ФранцоАнгели, ISBN 978-88-464-8523-6.
  • Јеан Беауфрет, Диалогуе авец Хеидеггер, 4 волс., Парис: Минуит, 1973–1985.
  • Јеан-Франçоис Цоуртине, Хеидеггер ет ла пхéномéнологие, Парис: Врин, 1990.
  • Јохн Е. Драбински анд Ериц С. Нелсон, едс., Бетwеен Левинас анд Хеидеггер, Албанy: СУНY Пресс, 2014.
  • Доминиqуе Јаницауд, транс. Франçоис Раффоул анд Давид Петтигреw, Хеидеггер ен Франце, 2 волс., Парис: Албин Мицхел, 2001.
  • Етхан Клеинберг, Генератион Еxистентиал: Хеидеггер'с Пхилосопхy ин Франце, 1927–1961
  • Давид Петтигреw анд Франçоис Раффоул, едс., Френцх Интерпретатионс оф Хеидеггер: Ан Еxцептионал Рецептион, Албанy : СУНY Пресс, 2006.
  • Маyеда, Грахам. 2006. Тиме, спаце анд етхицс ин тхе пхилосопхy оф Wатсуји Тетсурō, Куки Схūзō, анд Мартин Хеидеггер (Неw Yорк: Роутледге, 2006). ISBN 0-415-97673-1 (алк. папер).
  • Паркес, Грахам (1987). Хеидеггер анд Асиан Тхоугхт. Хонолулу: Университy оф Хаwаии Пресс. ISBN 0-8248-1064-3
  • Маy, Реинхард, & Паркес, Грахам (1996). Хеидеггер'с Хидден Соурцес: Еаст Асиан инфлуенцес он хис wорк. Лондон: Роутледге. ISBN 0-415-14037-4
  • Нелсон, Ериц С. (2017). Цхинесе анд Буддхист Пхилосопхy ин Еарлy Тwентиетх-Центурy Герман Тхоугхт Лондон: Блоомсбурy. ISBN 9781350002555

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Martin_Hajdeger&oldid=23770111”