Пређи на садржај

Мартин Хајдегер

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Хајдегер
Мартин Хајдегер (1960)
Лични подаци
Датум рођења(1889-09-26)26. септембар 1889.
Место рођењаМескирх, Немачко царство
Датум смрти26. мај 1976.(1976-05-26) (86 год.)
Место смртиФрајбург, Западна Немачка
Филозофски рад
Школа филозофијеКонтинентална филозофија
феноменологија
херменеутика
онтолошка херменеутика[1]
херменеутска феноменологија (рано)[2]
трансцендентално херменеутска феноменологија (касније)[3]
егзистенцијализам
егзистенцијална феноменологија[4]
Идеје
Утицаји од
Потпис

Мартин Хајдегер (нем. Martin Heidegger;[11][11][12][13] 26. септембар 1889 — 26. мај 1976) је био немачки филозоф.[14] Посебно значајан је Хајдегеров допринос тумачењу Ничеовог дела. Хајдегер је одлучујуће утицао на формирање многих филозофских праваца постмодерне, али и изазивао контроверзе својим везама са нацистима током раних тридесетих година. Уз Хусерла Хајдегер се сматра за најутицајнијег филозофа континенталне традиције.

У Хајдегеровом фундаменталном тексту Биће и време (1927), „Дазајн“ је представљен као термин за одређени тип бића коју људи поседују.[15] Дазајн је преведено као „бити тамо“. Хајдегер верује да Дазајн већ има „предонтолошко“ и неапстрактно разумевање које обликује начин на који живи. Овај начин постојања он назива „бити у свету“. Коментатори су приметили да су Дазајн и „бити у свету“ јединични концепти у контрасту са гледиштем на „субјект/објекат“ рационалистичке филозофије још од времена Ренеа Декарта. Хајдегер користи анализу Дазајна да приступи питању значења бића, које Хајдегерски учењак Мајкл Вилер описује као „забринутост због онога што чини биће разумним као бића“.[16]

Хајдегеров каснији рад обухвата критику становишта, уобичајеног у западној традицији, да је цела природа „стални резерват“, као да је део индустријског инвентара.[17][18]

Хајдегер је био члан и подржавао нацистичку странку.[19][20] Постоје контроверзе око односа између његове филозофије и његовог нацизма.[21][22]

Живот

[уреди | уреди извор]
Кућа у Мескирху, у којој је Хајдегер одрастао
Гроб Мартина Хајдегера

Рођен је у породици звонара сеоске цркве у Мескирху (Баден) 26. септембар 1889. године.[23] Почео је да студира теологију али се ипак определио за филозофију, коју је студирао у Констанци и Фрајбургу.

Велики успех књиге „Биће и време“ омогућио је Хајдегеру да постане професор у Фрајбургу. Предавао је филозофију све до пензионисања 1945. Пензионисале су га француске окупационе власти, због познатог ректорског говора у време доласка нациста на власт, у коме је славио "Историјски позив Немачке...". Остатак живота провео је повучено у планинској кући на падинама Црне шуме, испод Шварцвалда. Хајдегер се сматра једним од најутицајнијих филозофа 20. века. Посебно је значајан његов утицај у континенталној филозофској традицији (посебно на Жан Пола Сартра) а такође је утицао на истакнутог римокатоличког теолога Карла Ранера.

Хајдегер је умро у Фрајбургу ин Бресгау 26. маја 1976.

Контроверзе око националсоцијализма

[уреди | уреди извор]

После доласка Хитлера на власт 1933. године Хајдегер се учлањује у националсоцијалистичку партију и бива изабран за ректора Универзитета у Фрајбургу. Те године држи и познати ректорски говор у коме говори о позиву немачких универзитета у новом времену. Његова каријера се међутим због неслагања са нацистима завршава већ 1934. године. Остаје учлањен у националсоцијалистичку партију све до завршетка рата. Због свега овога француске окупационе власти му бране да предаје на универзитету све до 1951. године када наставља и задржава се на редовним студијама све до 1967.

Радови

[уреди | уреди извор]

Најзначајнија дела Мартина Хајдегера су :

  • Биће и време,
  • Шта је метафизика,
  • Шта је филозофија,
  • Кант и проблеми метафизике,
  • О бити разлога,
  • О бити истине,
  • О хуманизму,
  • Идентитет и разлика,
  • Ниче,
  • Шумске стазе...

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мартин Хеидеггер (1999). Онтологy: Тхе Херменеутицс оф Фацтицитy. Индиана Университy Пресс. . 2008, п. 92.
  2. ^ Анна-Тереса Тyмиениецка, Пхеноменологy Wорлд-Wиде: Фоундатионс — Еxпандинг Дyнамицс — Лифе-Енгагементс А Гуиде фор Ресеарцх анд Студy, Спрингер, 2014, п. 246.
  3. ^ Wхеелер, Мицхаел (12. 10. 2011). „Мартин Хеидеггер – 3.1 Тхе Турн анд тхе Цонтрибутионс то Пхилосопхy”. Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Приступљено 2013-05-22. „Ин а 1947 пиеце, ин wхицх Хеидеггер дистанцес хис виеwс фром Сартре'с еxистентиалисм, хе линкс тхе турн то хис оwн фаилуре то продуце тхе миссинг дивисионс оф Беинг анд Тиме [и.е., "Тиме анд Беинг"]. ... Ат роот Хеидеггер'с латер пхилосопхy схарес тхе дееп цонцернс оф Беинг анд Тиме, ин тхат ит ис дривен бy тхе саме преоццупатион wитх Беинг анд оур релатионсхип wитх ит тхат пропеллед тхе еарлиер wорк. ... [Т]хе латер Хеидеггер доес сеем то тхинк тхат хис еарлиер фоцус он Дасеин беарс тхе стаин оф а субјецтивитy тхат ултимателy блоцкс тхе патх то ан ундерстандинг оф Беинг. Тхис ис нот то саy тхат тхе латер тхинкинг турнс аwаy алтогетхер фром тхе пројецт оф трансцендентал херменеутиц пхеноменологy. Тхе пројецт оф иллуминатинг тхе а приори цондитионс он тхе басис оф wхицх ентитиес схоw уп ас интеллигибле то ус ис стилл ат тхе хеарт оф тхингс.” 
  4. ^ Роутледге Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy (1998): "Пхеноменологицал мовемент: 4. Еxистентиал пхеноменологy.
  5. ^ Włодзимиерз Јулиан Кораб-Карпоwицз. „Хеидеггер, Мартин - Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy”. www.иеп.утм.еду. 
  6. ^ "Тхе оппоситион оф wорлд анд еартх ис а стрифе." (Хеидеггер (1971), Поетрy, Лангуаге, Тхоугхт, транслатион анд интродуцтион бy Алберт Хофстадтер, п. 47: транслатион цоррецтед бy Хуберт Дреyфус; оригинал Герман: "Дас Гегенеинандер вон Wелт унд Ерде ист еин Стреит.") Тхе тwо интерцоннецтед дименсионс оф интеллигибилитy (ревеалинг анд цонцеалинг) аре цаллед "wорлд" анд "еартх" бy Хеидеггер, тхе латтер информинг анд сустаининг тхе формер (Хеидеггер'с Аестхетицс (Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy)).
  7. ^ Зупко, Јацк (28. 12. 2017). „Тхомас оф Ерфурт”. Ур.: Залта, Едwард Н. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy — преко Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. 
  8. ^ Хеидеггер'с Хидден Соурцес: Еаст-Асиан Инфлуенцес он Хис Wорк бy Реинхард Маy, 1996.
  9. ^ Бриан Еллиотт. Пхеноменологy анд Имагинатион ин Хуссерл анд Хеидеггер. Роутледге. , 2004, п. 132.
  10. ^ Гиоргио Агамбен, Тхе Опен: Ман анд Анимал, транс. Кевин Аттелл (Станфорд Университy Пресс, 2004), п. 39.
  11. ^ а б Wеллс, Јохн C. (2008), Лонгман Пронунциатион Дицтионарy (3рд изд.), Лонгман, ИСБН 9781405881180 
  12. ^ "Хеидеггер". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  13. ^ „Мартин - Франзöсисцх-Üберсетзунг - Лангенсцхеидт Деутсцх-Франзöсисцх Wöртербуцх” (на језику: немачки и француски). Лангенсцхеидт. Приступљено 22. 10. 2018. 
  14. ^ „Мартин Хеидеггер | Биограпхy, Пхилосопхy, Назисм, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-01-19. Приступљено 2024-01-29. 
  15. ^ Веласqуез, M., Пхилосопхy: А Теxт wитх Реадингс (Бостон: Ценгаге Леарнинг, 2012), п. 193.
  16. ^ Wхеелер, Мицхаел (2020). „Мартин Хеидеггер: 2.2.1 Тхе Qуестион”. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy. Приступљено 28. 1. 2021. 
  17. ^ Јохн Рицхардсон (1992). Хеидеггер. Роутледге. , 2012.
  18. ^ Хеидеггер, Мартин. Поетрy, Лангуаге, Тхоугхт. (Неw Yорк: Харпер Модерн Перенниал Цлассицс, 2001.), п. 8.
  19. ^ Фарин, Инго (2016). Реадинг Хеидеггер'с "Блацк нотебоокс 1931--1941. Цамбридге, Массацхусеттс Лондон, Енгланд: Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262034012. 
  20. ^ Пресс, Тхе МИТ. „Реадинг Хеидеггер'с Блацк Нотебоокс 1931–1941”. Тхе МИТ Пресс. 
  21. ^ Схарпе, Маттхеw (2018-10-02). „Он Реадинг Хеидеггер—Афтер тхе "Хеидеггер Цасе"?”. Цритицал Хоризонс. 19 (4): 334—360. ИССН 1440-9917. С2ЦИД 149832726. дои:10.1080/14409917.2018.1520514. 
  22. ^ Фриед, Грегорy (2020). Цонфронтинг Хеидеггер: а Цритицал Диалогуе он Политицс анд Пхилосопхy. Роwман анд Литтлефиелд. ИСБН 9781786611918. 
  23. ^ Схеехан, Тхомас (31. 12. 2011). Хеидеггер: Тхе Ман анд тхе Тхинкер. Трансацтион Публисхерс. ИСБН 9781412815376 — преко Гоогле Боокс. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Martin_Hajdeger&oldid=29945461”