Мартин Хајдегер

Martin Hajdeger
Martin Hajdeger (1960)
Datum rođenja	(1889-09-26)26. septembar 1889.
Mesto rođenja	Meskirh Nemačko carstvo
Datum smrti	26. мај 1976.(1976-05-26) (86 год.)
Mesto smrti	Frajburg Zapadna Nemačka
Uticaji od	Edmund Huserl, Fridrih Niče, Seren Kirkegor, Heraklit
Potpis

Martin Hajdeger (нем. Martin Heidegger; 26. septembar 1889 — 26. maj 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.

Život

Kuća u Meskirhu, u kojoj je Hajdeger odrastao

Grob Martina Hajdegera

Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. god.

Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.

Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio "Istorijski poziv Nemačke...". Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.

Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.

Kontroverze oko nacionalsocijalizma

Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.

Radovi

Najznačajnija dela Martina Hajdegera su :

• Biće i vreme,
• Šta je metafizika,
• Šta je filozofija,
• Kant i problemi metafizike,
• O biti razloga,
• O biti istine,
• O humanizmu,
• Identitet i razlika,
• Niče,
• Šumske staze...

Vidi još

• Ontološka razlika
• Hajdeger i nacizam

Spoljašnje veze

• Martin Hajdeger (filozofija.org)