Пређи на садржај

Мартин Хајдегер

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Хајдегер
Мартин Хајдегер (1960)
Лични подаци
Датум рођења(1889-09-26)26. септембар 1889.
Место рођењаМескирх, Немачко царство
Датум смрти26. мај 1976.(1976-05-26) (86 год.)
Место смртиФрајбург, Западна Немачка
Филозофски рад
Школа филозофијеКонтинентална филозофија
феноменологија
херменеутика
онтолошка херменеутика[1]
херменеутска феноменологија (рано)[2]
трансцендентално херменеутска феноменологија (касније)[3]
егзистенцијализам
егзистенцијална феноменологија[4]
Идеје
Утицаји од

Потпис

Мартин Хајдегер (нем. Martin Heidegger;[11][11][12][13] 26. септембар 188926. мај 1976) је био немачки филозоф.[14] Посебно значајан је Хајдегеров допринос тумачењу Ничеовог дела. Хајдегер је одлучујуће утицао на формирање многих филозофских праваца постмодерне, али и изазивао контроверзе својим везама са нацистима током раних тридесетих година. Уз Хусерла Хајдегер се сматра за најутицајнијег филозофа континенталне традиције.

У Хајдегеровом фундаменталном тексту Биће и време (1927), „Дазајн“ је представљен као термин за одређени тип бића коју људи поседују.[15] Дазајн је преведено као „бити тамо“. Хајдегер верује да Дазајн већ има „предонтолошко“ и неапстрактно разумевање које обликује начин на који живи. Овај начин постојања он назива „бити у свету“. Коментатори су приметили да су Дазајн и „бити у свету“ јединични концепти у контрасту са гледиштем на „субјект/објекат“ рационалистичке филозофије још од времена Ренеа Декарта. Хајдегер користи анализу Дазајна да приступи питању значења бића, које Хајдегерски учењак Мајкл Вилер описује као „забринутост због онога што чини биће разумним као бића“.[16]

Хајдегеров каснији рад обухвата критику становишта, уобичајеног у западној традицији, да је цела природа „стални резерват“, као да је део индустријског инвентара.[17][18]

Хајдегер је био члан и подржавао нацистичку странку.[19][20] Постоје контроверзе око односа између његове филозофије и његовог нацизма.[21][22]

Кућа у Мескирху, у којој је Хајдегер одрастао
Гроб Мартина Хајдегера

Рођен је у породици звонара сеоске цркве у Мескирху (Баден) 26. септембар 1889. године.[23] Почео је да студира теологију али се ипак определио за филозофију, коју је студирао у Констанци и Фрајбургу.

Велики успех књиге „Биће и време“ омогућио је Хајдегеру да постане професор у Фрајбургу. Предавао је филозофију све до пензионисања 1945. Пензионисале су га француске окупационе власти, због познатог ректорског говора у време доласка нациста на власт, у коме је славио "Историјски позив Немачке...". Остатак живота провео је повучено у планинској кући на падинама Црне шуме, испод Шварцвалда. Хајдегер се сматра једним од најутицајнијих филозофа 20. века. Посебно је значајан његов утицај у континенталној филозофској традицији (посебно на Жан Пола Сартра) а такође је утицао на истакнутог римокатоличког теолога Карла Ранера.

Хајдегер је умро у Фрајбургу ин Бресгау 26. маја 1976.

Контроверзе око националсоцијализма

[уреди | уреди извор]

После доласка Хитлера на власт 1933. године Хајдегер се учлањује у националсоцијалистичку партију и бива изабран за ректора Универзитета у Фрајбургу. Те године држи и познати ректорски говор у коме говори о позиву немачких универзитета у новом времену. Његова каријера се међутим због неслагања са нацистима завршава већ 1934. године. Остаје учлањен у националсоцијалистичку партију све до завршетка рата. Због свега овога француске окупационе власти му бране да предаје на универзитету све до 1951. године када наставља и задржава се на редовним студијама све до 1967.

Најзначајнија дела Мартина Хајдегера су :

  • Биће и време,
  • Шта је метафизика,
  • Шта је филозофија,
  • Кант и проблеми метафизике,
  • О бити разлога,
  • О бити истине,
  • О хуманизму,
  • Идентитет и разлика,
  • Ниче,
  • Шумске стазе...

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Heidegger, Martin (1999). Ontology: The Hermeneutics of Facticity. Indiana University Press. стр. 92. ISBN 978-0-253-33507-4. . 2008,
  2. ^ Анна-Тереса Тyмиениецка, Пхеноменологy Wорлд-Wиде: Фоундатионс — Еxпандинг Дyнамицс — Лифе-Енгагементс А Гуиде фор Ресеарцх анд Студy, Спрингер, 2014, стр. 246
  3. ^ Wheeler, Michael (12. 10. 2011). „Мартин Хеидеггер – 3.1 Тхе Турн анд тхе Цонтрибутионс то Пхилосопхy. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 2013-05-22. „In a 1947 piece, in which Heidegger distances his views from Sartre's existentialism, he links the turn to his own failure to produce the missing divisions of Being and Time [i.e., "Time and Being"]. ... At root Heidegger's later philosophy shares the deep concerns of Being and Time, in that it is driven by the same preoccupation with Being and our relationship with it that propelled the earlier work. ... [T]he later Heidegger does seem to think that his earlier focus on Dasein bears the stain of a subjectivity that ultimately blocks the path to an understanding of Being. This is not to say that the later thinking turns away altogether from the project of transcendental hermeneutic phenomenology. The project of illuminating the a priori conditions on the basis of which entities show up as intelligible to us is still at the heart of things. 
  4. ^ Routledge Encyclopedia of Philosophy (1998): "Phenomenological movement: 4. Existential phenomenology.
  5. ^ Włodzimierz Julian Korab-Karpowicz. „Heidegger, Martin - Internet Encyclopedia of Philosophy”. www.iep.utm.edu. 
  6. ^ "Тхе оппоситион оф wорлд анд еартх ис а стрифе." (Хеидеггер Poetry, Language, Thought, 1971 , транслатион анд интродуцтион бy Алберт Хофстадтер, п. 47: транслатион цоррецтед бy Хуберт Дреyфус; оригинал Герман: "Дас Гегенеинандер вон Wелт унд Ерде ист еин Стреит.") Тхе тwо интерцоннецтед дименсионс оф интеллигибилитy (ревеалинг анд цонцеалинг) аре цаллед "wорлд" анд "еартх" бy Хеидеггер, тхе латтер информинг анд сустаининг тхе формер (Хеидеггер'с Аестхетицс (Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy)).
  7. ^ Zupko, Jack (28. 12. 2017). „Тхомас оф Ерфурт”. Ур.: Zalta, Edward N.. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University — преко Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  8. ^ Heidegger's Hidden Sources: East-Asian Influences on His Work by Reinhard May, 1996.
  9. ^ Elliott 2004, стр. 132
  10. ^ Agamben, Giorgio (2004), The Open: Man and Animal, Stanford, стр. 39 , транс. Кевин Аттелл ( Университy Пресс, ),
  11. ^ а б Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3рд изд.). Longman. ISBN 9781405881180. 
  12. ^ "Хеидеггер". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  13. ^ „Martin - Französisch-Übersetzung - Langenscheidt Deutsch-Französisch Wörterbuch” (на језику: немачки и француски). Langenscheidt. Приступљено 22. 10. 2018. 
  14. ^ Biography, Philosophy, Nazism, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-19. Приступљено 2024-01-29. 
  15. ^ Velasquez, Manuel (јануар 2013). Philosophy: A Text with Readings. Boston: Cengage Learning. ISBN 978-1-285-49988-8. 
  16. ^ Wheeler, Michael (2020). „Martin Heidegger: 2.2.1 The Question”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Приступљено 28. 1. 2021. 
  17. ^ Richardson, John (1992). Heidegger. Routledge. ISBN 978-90-5637-239-2. . 2012.
  18. ^ Heidegger, Martin (2001), Poetry, Language, Thought, New York: Harper Modern Perennial Classics, стр. 8 . ( .),
  19. ^ Farin, Ingo (2016). Reading Heidegger's "Black notebooks 1931--1941. Cambridge, Massachusetts London, England: The MIT Press. ISBN 978-0262034012. 
  20. ^ Press, The MIT (9. 2. 2018). Reading Heidegger's Black Notebooks 1931–1941. The MIT Press. MIT Press. ISBN 978-0-262-53515-1. 
  21. ^ Sharpe, Matthew (2018-10-02). „On Reading Heidegger—After the "Heidegger Case"?”. Critical Horizons. 19 (4): 334—360. ISSN 1440-9917. S2CID 149832726. doi:10.1080/14409917.2018.1520514. 
  22. ^ Fried, Gregory (2020). Confronting Heidegger: a Critical Dialogue on Politics and Philosophy. Rowman and Littlefield. ISBN 9781786611918. 
  23. ^ Sheehan, Thomas (31. 12. 2011). Heidegger: The Man and the Thinker. Transaction Publishers. стр. 3. ISBN 9781412815376 — преко Google Books. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]