Покољ код Вундед Нија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Masakr kod Vunded Nija)
Покољ код Вундед Нија
Део Рата плеса духова и Сијуксних ратова
Масс граве фор тхе Лакота деад афтер тхе массацре
Масовна гробница за мртве Лакоте након покоља
Време:29. децембар 1890
Место:Вундед Ни Крик, Јужна Дакота
Сукобљене стране
 Сједињене Државе Миниконжу Лакота
Ханкпапа Лакота
Команданти и вође
Џејмс V. Форсит Пегави Лос †
Јачина
490 војника:
7. коњички пук САД:
438 трупа[1]
22 артиљераца са четири 1,65–инчна топа
30 Оглала индијанска извиђача		 120 људи[2]
Жртве и губици
25 убијено,
39 рањено (6 фатално)

250–300 убијено:
90 људи убијено
200 жена и деце убијено[3][4]
51 рањено (7 фатално)


Индијански губици укључују цивилне жртве
Највећи домаћи покољ у историји САД

Покољ код Вундед Нија (такође позант као Битка код Вундед Нија) био је покољ неколико стотина Индијанаца из племена Лакота, скоро пола од који су били жене и деца, од стране војске Сједињених Држава. Ово се догодио 29. децембра 1890. године,[5] у близини Вундед Ни Крика (лакотски: Čhaŋkpé Ópi Wakpála) на лакотском Индијанском резервату Пајне Риџ, у америчкој држави Јужна Дакота, након покушаја разоружавања лакотског логора.

Претходног дана, одред америчког 7. коњичког пука којим је командовао мајор Самјуел M. Витсајд пресрео је дружину Пегавог Лоса, састављену од Миниконжу Лакота и 38 Ханкпапа Лакота у близини Поркјупајн Бјута и спровео их 5 миља (8,0 км) западно до Вундед Ни Крика (Долине Рањено Колено), где су направили камп. Остатак 7. коњичког пука, на челу са пуковником Џејмсом V. Форситом, пристигао је и опколили су камп. Пук је био подржан батеријом од четири Хочкисова планинска топа.[6]

Ујутро 29. децембра, америчке коњичке трупе ушле су у логор да разоружају Лакоте. Једна верзија догађаја тврди да је током процеса разоружавања Лакота, глуви припадник племена по имену Црни Којот нерадо одустао од пушке, тврдећи да је за то много платио.[7] Истовремено, један старац је изводио ритуал звани Плес духова. Пушка Црног Којота је опалила у том тренутку и америчка војска је почела да пуца на Индијанце. Лакотски ратници су узвратили, али многи су већ били лишени оружја и разоружани.[8]

До времена окончања покоља, између 250 и 300 мушкараца, жена и деце Лакота је било убијено, а 51 рањено (4 мушкарца и 47 жена и деце, од којих су неки касније умрли); неке процене су број мртвих поставиле на 300.[3] Погинуло је и двадесет пет војника, и тридесет девет је рањено (шест рањених је касније умрло).[9] Двадесет војника награђено је Медаљом части.[10] Национални конгрес америчких Индијанаца је 2001. усвојио две резолуције, којима је осудио војне награде и позвао америчку владу да их опозове.[11]

Америчко одељење унутрашњих послова је бојно поље Вундед Нија, место покоља, прогласило Националном историјском знаменитошћу.[5] Године 1990. оба дома Конгреса САД донела су резолуцију о историјској стогодишњици, у којој су формално изразили „дубоко жаљење” због покоља.[12]

Позадина[уреди | уреди извор]

У годинама које су претходиле сукобу, САД влада је наставила да осваја земље Лакота. Некада велика крда бизона на Великим равницама, главна храна Индијанаца равнице, била су изловљена до скоро изумирања. Уговорна обећања[13] о заштити резервата од напада насељеника и рудара злата нису спроведена како је договорено. Као резултат тога, дошло је до немира око резервата.[14] За то време, вести су се прошириле међу резерватима о Пајутском пророку по имену Вовока, оснивачу религије плеса духова. Он је имао визију да се хришћански Месија, Исус Христ, вратио на Земљу у облику Индијанца.[15]

Према Вовокиној визији, бели освајачи би нестали из индијанских завичајних земаља, преци би их одвели у добра ловишта, стада бивола и све друге животиње би се вратиле у изобиљу, а духови њихових предака би се вратили на Земљу — отуда „плес духова".[3] Тада би живели у миру. Све то би се остврило извођење спорог и свечаног плеса духова, који се изводи као гегање у тишини у пратњи спорог, појединачног ударања бубња. Лакотски амбасадори код Вовоке, Ударајући медвед и Кратки бик, научили су Лакоте да док изводе плес духова, носе посебне кошуље за плес духова, као што је Црни лос видео у визији. Ударајући медвед је погрешно схватио значење кошуља и рекао је да кошуље имају моћ да одбију метке.[15] Нека племена, укључујући Сијуксе, веровала су да ће доћи до великог земљотреса и поплаве који ће потопити све белце.[16]

Покрет плеса духова био је резултат спорог, али стално присутног уништавања начина живота Индијанаца. Племенска земља одузимана је алармантном брзином. Некада бројна крда бизона била су скоро истребљена. Читав живот равничарских племена вртео се око бизона, и без ресурса које је та животиња нудила, њихове културе су брзо изгубиле стабилност и сигурност. То их је приморало да се ослоне на владу Сједињених Држава да им обезбеди оброке и робу, или би се у супротном суочити са глађу. Начин живота ових независних људи је брзо нестајао. Плес духова донео је наду: бели човек би ускоро нестао; биволи би се вратили; људи би се поново сјединили са вољенима који су од тада преминули; стари начин живота пре белог човека би се вратио. Ово није био само религиозни покрет већ одговор на постепено културно уништење.[17]

Пегави лос и његова група, заједно са 38 Ханкпапа, напустили су резерват реке Шајен 23. децембра да би отпутовали у индијански резерват Пајн Риџ да траже уточиште код Црвеног облака.[18]

Генерал Леонард Рајт Колби, командант Националне гарде Небраске (у делу писма од 15. јануара 1891.), упитао је бившег индијског агента Пајн Риџа, Валентина Т. Макгиликадија о „непријатељствима“ везаним за Плес духова:[19]

„Што се тиче 'Плеса духова', њему је посвећено превише пажње. То је био само симптом или површинска индикација дубоко укорењене, дуго постојеће потешкоће; као и третирање ерупције малих богиња као болести и игнорисање свеукупне болести.”

„Што се тиче разоружавања Сијукса, колико год то изгледало пожељно, сматрам да то није ни препоручљиво, ни изводљиво. Бојим се да ће то резултирати као теоретско спровођење забране у Канзасу, Ајови и Дакоти; успећете да разоружате и одржите разоружаним пријатељске Индијанце зато што можете, а нећете успети са елементом мафије јер не можете.”

„Ако бих поново био индијски агент и имао свој избор, преузео бих контролу над 10.000 наоружаних Сијукса, а не исто толико разоружаних; и поред тога, пристао бих да управљам тим бројем, или читавом нацијом Сијукса, без белог војника. С поштовањем, итд., V. Т. Макгиликади.”

„П.С. Занемарио сам да кажем да до данас није било ни заразе Сијукса, ни рата. Ниједан грађанин Небраске или Дакоте није убијен, злостављан или може да покаже огреботину иглом, и ниједна посед није уништен ван резервата.”[20]

Важније битке Индијанских ратова (1640-1890).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Утлеy, стр. 201
  2. ^ Броwн, стр. 178, Броwн статес тхат ат тхе армy цамп, "тхе Индианс wере царефуллy цоунтед." Утлеy, п. 204, гивес 120 мен, 230 wомен анд цхилдрен; тхере ис но индицатион хоw манy wере wарриорс, олд мен, ор инцапацитатед сицк лике Фоот.
  3. ^ а б в „Плаинс Хуманитиес: Wоундед Кнее Массацре”. Приступљено 9. 12. 2014. „ресултед ин тхе деатхс оф море тхан 250, анд поссиблy ас манy ас 300, Нативе Америцанс.” 
  4. ^ Нелсон А. Милес то тхе Цоммиссионер оф Индиан Аффаирс, Марцх 13, 1917, "Тхе оффициал репортс маке тхе нумбер киллед 90 wарриорс анд аппроxимателy 200 wомен анд цхилдрен."
  5. ^ а б „Натионал Хисториц Ландмаркс Програм: Wоундед Кнее”. Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала 10. 01. 2003. г. Приступљено 10. 1. 2008. 
  6. ^ Лиггетт, Лорие (1998). „Wоундед Кнее Массацре – Ан Интродуцтион”. Боwлинг Греен Стате Университy. Архивирано из оригинала 05. 12. 2011. г. Приступљено 2. 3. 2007. 
  7. ^ Парсонс, Рандy. „Тхе Wоундед Кнее Массацре – Децембер 1890”. Ластофтхеиндепендентс.цом. Архивирано из оригинала 06. 01. 2010. г. Приступљено 17. 8. 2011. 
  8. ^ „ПБС – Тхе Wест – Лике Грасс Бефоре тхе Сицкле”. www.пбс.орг. 
  9. ^ Wоундед Кнее & тхе Гхост Данце Трагедy бy Јацк Уттер, п. 25 Публисхер: Натионал Wоодландс Публисхинг Цомпанy; 1ст едитион (1991) Лангуаге: Енглисх. ISBN 0-9628075-1-6.
  10. ^ Греен, Јеррy (1994). „Тхе Медалс оф Wоундед Кнее” (ПДФ). Небраска Стате Хисторицал Социетy, алсо аваилабле ин Небраска Хисторy #75. Небраска Стате Хисторицал Социетy Хисторy. стр. 200—208. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 7. 2017. г. Приступљено 1. 7. 2019. 
  11. ^ „Лакота~WОУНДЕД КНЕЕ: А Цампаигн то Ресцинд Медалс: сторy, пицтурес анд информатион”. Фоотноте.цом. Приступљено 17. 8. 2011. 
  12. ^ АП (29. 10. 1990). „Цонгресс Адјоурнс – Центурy Афтерwард, Апологy Фор Wоундед Кнее Массацре”. Тхе Неw Yорк Тимес. Пине Ридге Индиан Ресерватион (Сд); Унитед Статес. Приступљено 26. 7. 2016. 
  13. ^ Халл, Кермит L (ед.), Тхе Оxфорд Гуиде то тхе Супреме Цоурт оф тхе Унитед Статес, Оxфорд Пресс, 1992; сецтион: "Нативе Америцанс," п. 580 ISBN 0-19-505835-6
  14. ^ To this day, the Sioux have refused to accept compensation for the Black Hills land seized from them. A 1980 Supreme Court decision (United States v. Sioux Nation of Indians) ruled the taking was illegal and awarded compensation, increased by interest to $757 million, but not the return of the land which the Sioux sought. The Lakota have refused to take the money, demanding instead the return of the land.
  15. ^ а б "Wovoka." Архивирано април 4, 2011 на сајту Wayback Machine ПБС: Неw Перспецтивес он тхе Wест. (ретриевед Аугуст 6, 2010)
  16. ^ Јамес Моонеy (1880). „Тхе Гхост-Данце Религион анд тхе Сиоуx Оутбреак оф 1890”. Аннуал Репорт оф тхе Буреау оф Етхнологy то тхе Сецретарy оф тхе Смитхсониан Институтион 14тх. 2: 788. 
  17. ^ Лессер, Алеxандер (1933). „Цултурал Сигнифицанце оф Тхе Гхост Данце”. Америцан Антхропологист. 35 (1): 108—115. ЈСТОР 662367. дои:10.1525/аа.1933.35.1.02а00090 Слободан приступ. 
  18. ^ Виола, Херман Ј. Траил то Wоундед Кнее: Тхе Ласт Станд оф тхе Плаинс Индианс 1860–1890. Wасхингтон, DC: Натионал Геограпхиц Социетy, 2003.
  19. ^ Аннуал репорт, Парт 2 Бy Смитхсониан Институтион. Буреау оф Америцан Етхнологy, Јохн Wеслеy Поwелл, Маттхеw Wиллиамс, пп. 831–833 (1896)
  20. ^ Тхе гхост-данце религион анд тхе Сиоуx оутбреак оф 1890, бy Јамес Моонеy, п. 833

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Wоундед Кнее Массацре
(Пине Ридге Цампаигн) на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pokolj_kod_Vunded_Nija&oldid=27676273”