Међународни стандардни серијски број

С Википедије, слободне енциклопедије
ISSN кодиран у EAN-13 баркод са варијантом секвенце 0 и издањем број 5.

Интернационални стандардни серијски број (енгл. International Standard Serial Number, ISSN) је јединствени број дуг осам цифри који се користи за идентификацију штампаних или електронских периодичних публикација.[1] Журнали објављени у оба медија могу да имају два ИССН броја, принт ISSN (p-ISSN) и електронски ISSN (e-ISSN или eISSN). ISSN систем је заснован као ISO интернационални стандард 1971. и објављен је као ISO 3297 1975. године.[2] ISO подкомитет TC 46/SC 9 је одговоран за стандард.

Формат кода[уреди | уреди извор]

Формат ISSN кода је осмоцифрени број, подељен цртицом у два четвороцифрена броја.[1] Задња цифра, која може да буде 0–9 или X, је цифра за проверу. На пример ISSN журнала Hearing Research је 0378-5955.

Да би се израчунала цифра за проверу, користи се следећи алгоритам:

Израчуна се сума првих седам цифри ISSN броја помножених њиховом позицијом у броју, бројећи са десна, другим речима 8, 7, 6, 5, 4, 3, и 2:
.
Затим се она подели по модулу са 11 и утврди остатак.
.
Ако нема остатка цифра за проверу је 0, иначе се остатак одузме од 11 да би се добила цифра за проверу:
Цифра за проверу је 5.
X великим словом у цифри за проверу означава 10.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "What is an ISSN?". ISSN International Center.
  2. ^ ISSN International Center. (2008). "ISSN and ISO standards".