Меланопсин
| Опсин 4 (меланопсин) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ОПН4; МГЦ142118; МОП | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 606665 МГИ: 1353425 ХомолоГене: 69152 ГенеЦардс: ОПН4 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 94233 | 30044 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000122375 | ЕНСМУСГ00000021799 | |||||||||
| УниПрот | Q9УХМ6 | Q9QXЗ9 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001030015 | НМ_013887 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001025186 | НП_038915 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 10: 88.4 - 88.42 Мб |
Цхр 14: 33.42 - 33.43 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [2] | [3] | |||||||||
[1][4][2]Меланопсин је фотопигмент нађен у специјализованим фотосензитивним ганглионим ћелијама мрежњаче, који учествују у регулацији циркадијалних ритмова, рефлекса зенице на светло, и других не-визуелних респонса на светлост. Структурно, меланопсин је опсин, члан фамилије Г протеин спрегнутих рецептора. За меланопсин се сматра да посредује везу између сензитивности на светло и мигренског бола.[3]
Меланопсин се разликује од других опсинских фотопигмента кичмењака. Он наликује бескичмењачким опсинима у више погледа, укључујући његову аминокиселинску секвенцу и низводну сигналну каскаду. Попут бескичмењачких опсина, меланопсин је бистабилни фотопигмент, са интринсичном фотоизомеразном активношћу,[4]. Он преноси сигнал путем Гq фамилије Г-протеина.
Откриће и функција
[уреди | уреди извор]Меланопсин је открио Игнацио Провенцио ет ал. 1998 у специјализованим на светлост сензитивним ћелијама коже жабе фрог скин.[5] Расел Фостер је 1999. показао да ова класа фоторецептора постоји у очима сисара. Провенцио је 2000. показао да сисари такође производе меланопсин и да се он може наћи само у једном ретком типу ретиналних ганглионих ћелија.
Прва мерења светлостних респонса ганглионих ћелија које садрже меланопсин је урадио Давид Берсон et al. са Броун универзитета.[6]
Они су такође показали да су ти респонси персистентни кад фармаколошким агенсима блокира синаптичка комуникација у мрежњачи, и кад се ганглионска ћелија која садржи меланопсин физички изолује. Ти налази су показали да су ћелије које садрже меланопсин интринзично фотосензитивне[7], и стога су назване: фотосензитивне ретиналне ганглионске ћелије (ipRGC). Оне сачињавају трећу класу фоторецепторских ћелија у мрежњачи сисара, поред штапићастих и купастих фоторецептора.
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Меланопсин-Цонтаининг ор Нон-Меланопсин-Цонтаининг Ретинал Ганглион Целлс Респонсе то Ацуте Оцулар Хyпертенсион Wитх ор Wитхоут Браин-Деривед Неуротропхиц Фацтор Неуропротецтион. Ровере Г1, Надал-Ницолáс ФМ2, Wанг Ј3, Бернал-Гарро ЈМ2, Гарцíа-Царрилло Н4, Виллегас-Пéрез МП2, Агудо-Барриусо М2, Видал-Санз М2.[1]
- ^ https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27930778
- ^ Jennifer Couzin-Frankel (2010). „Why Light Makes Migraines Worse - ScienceNOW”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2011. г. Приступљено 03. 04. 2011.
- ^ Panda S, Nayak SK, Campo B, Walker JR, Hogenesch JB, Jegla T (2005). . „Illumination of the melanopsin signaling pathway”. Science. 307 (5709): 600—4. PMID 15681390. doi:10.1126/science.1105121.
- ^ Provencio I, Jiang G, De Grip WJ, Hayes WP, Rollag MD (1998). . „Melanopsin: An opsin in melanophores, brain, and eye”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.. 95 (1): 340—5. PMC 18217
. PMID 9419377. doi:10.1073/pnas.95.1.340.
- ^ Berson DM, Dunn FA, Takao M (2002). . „Phototransduction by retinal ganglion cells that set the circadian clock”. Science. 295 (5557): 1070—3. PMID 11834835. doi:10.1126/science.1067262.
- ^ Qiu X; Kumbalasiri T; Carlson SM; et al. (2005). . „Induction of photosensitivity by heterologous expression of melanopsin”. Nature. 433 (7027): 745—9. PMID 15674243. doi:10.1038/nature03345. Приступљено 03. 04. 2011.
