Менабитан

С Википедије, слободне енциклопедије
Менабитан
IUPAC име
[5,5-диметил-8-(3-метилоктан-2-ил)-2-проп-2-инил-3,4-дихидро-1H-хромено[4,3-ц]пиридин-10-ил] 2-метил-4-(2-метилпиперидин-1-ил)бутаноат
Идентификатори
CAS број83784-21-8 ДаY
58019-50-4 (HCl)
ATC кодNone
PubChemCID 189877
ChemSpider164903
Хемијски подаци
ФормулаC37Х56Н2О3
Моларна маса576,85214 g/mol
  • CCCCCC(C)C(C)C1=CC2=C(C3=C(CCN(C3)CC#C)C(O2)(C)C)C(=C1)OC(=O)C(C)CCN4CCCCC4C

Менабитан (ИНН; СП-204), или менабитан хидрохлорид (УСАН), је синтетички лек који делује као потентан агонист канабиноидног рецептора.[1][2] Он је блиско сродан природним канабиноидима из тетрахидроканабинолне (ТХЦ) групе, од којих се разликује првенствено по свом дужем и разгранатијем бочном ланцу, и замени у угљеника у 9-позицији азотом.[1] Он је изучаван као аналгетик током 1970-тих и утврђено је да поседује антиноцицептивне ефекте код људи и животиња, али није пласиран на тржиште.[1][3][4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Греен К, Ким К (1977). „Ацуте досе респонсе оф интраоцулар прессуре то топицал анд орал цаннабиноидс”. Процеедингс оф тхе Социетy фор Еxпериментал Биологy анд Медицине. Социетy фор Еxпериментал Биологy анд Медицине (Неw Yорк, Н.Y.). 154 (2): 228—31. ПМИД 402656. 
  2. ^ Триггле 1996, стр. 1271
  3. ^ ПХ, Реггио (1987). „Молецулар детерминантс фор цаннабиноид ацтивитy: рефинемент оф а молецулар реацтивитy темплате”. НИДА Ресеарцх Монограпх. 79: 82—95. ПМИД 2830539. 
  4. ^ Нахас, Габриел Г. (5. 4. 1999). Марихуана анд Медицине. Хумана Пресс. стр. 46. ИСБН 978-0-89603-593-5. Приступљено 9. 5. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]