Мица

С Википедије, слободне енциклопедије

Мица или Трља је стратешка игра за два играча. Њени корени потичу још из Римског царства.[1] У свету је позната под разним именима: Мица, Млин, Нине Мен'с Моррис, Милл, Миллс, Цоwбоy Цхецкерс, Нинепеннy Марл[2]...

Представља класичан пример стратешке игре где сваки од играча може да принуди противничког играча на нерешен исход[3].

Веома је популарна и у Индији где су њени почеци забележени још у IX веку ПНЕ, што се види са натписа у камену из Бхога, Нандеесwара храма у Карнатака где је позната као Саалу Мане Ата, Јадпи Ата или Цхар-Пар.

Мица са дванаест фигура
Мица са дванаест фигура

Циљ игре[уреди | уреди извор]

Циљ игре је победити или заробити противничког играча.

  • Победа

Под победом се подразумева да противнички играч остане са мање од три фигуре (пијуна, пасуља, каменчића, главе, човека...).

  • Заробљавање

Под заробљавањем се подразумева да противнички играч не може да одигра потез (не постоји слободно место на које може да помери своју фигуру.

  • Нерешено

По договору - када оба играча остану са три фигуре у фази летења.

Правила игре[уреди | уреди извор]

Табла се састоји од мреже која се сече у 24 тачке (кућице). Сваки играч почиње игру са девет фигура (обично у белој и црној боји).

Играчи покушавају да формирају "мицу"- три фигуре у реду постављене хоризонтално или вертикално, што играчу дозвољава да узме једну од противничких фигура. Играч побеђује када противнички играч остане са мање од три фигуре (не може више да формира "мицу") или не може да помери своју фигуру (не постоји слободно место за померање фигуре). Када оба играча дођу до фазе летења (остале су им само по три фигуре) обичај је да прогласе партију нерешеном. Ако играчи одлуче да играју "до краја" таква игра може да потраје и неколико сати и чека се противничка "катастрофална грешка".

Игра се састоји из три фазе

Игра са 9 фигура

Фаза 1 - Постављање фигура[уреди | уреди извор]

Игра почиње са празном таблом. Сваки од играча има девет фигура. Договором се одређује ко први почиње. Наизменично постављају своје фигуре на таблу и покушавају да формирају "мицу" (три фигуре постављене хоризонтално или вертикално у низу) Ако играч направи "мицу" узима једну од противничких фигура које нису у мици (потез у народу познатији као "ударац)(Удари те ја!!!), сем у случају када противнички играч нема слободних фигура, тада је дозвољено узети фигуру из противничке мице (потез "у народу" познатији као "разбијање")(Ала сам га разбио!!!) Када оба играча поставе своје фигуре улазимо у другу фазу игре

Фаза 2 - Померање фигура[уреди | уреди извор]

Играчи настављају са померањем фигура, померањем истих до следеће тачке (кућице), а све у циљу састављања "трике" и одузимања фигуре противничком играчу. Тачке (кућице) не смеју да се прескачу. У овој фази играч може да формира једну или више "мица" и њиховим отварањем и затварањем "изудара" противника. Када један од играча остане са три фигуре почиње трећа фаза игре.

Фаза 3 - Летење[уреди | уреди извор]

У овој фази игре играч који је остао са три фигуре може да "скочи" на било коју тачку (кућицу) на табли у покушају да противничког играча спречи да формира "мицу" и/или покуша да формира исту.

При формирању "мице" играч може да уклони противничку фигуру са табле. Не сме да узме фигуру из противничке "мице" ако на табли има фигура које нису у истој.

Када оба играча остану са по три фигуре (оба играча су ушла у фазу летења) обичај је да се игра прогласи нерешеном јер у случају да играчи нису апсолутни почетници игра може да се протегне у недоглед. [4] [5] [4][5] [6] [7] [8]

Стратегија[уреди | уреди извор]

У почетку игре много је важније разместити своје фигуре по табли него формирати "мицу" или лоцирати своје фигуре у једном делу табле и ризиковати заробљавање.[9]

Варијанте игре[уреди | уреди извор]

Најпопуларнија варијанта ове игре је варијанта са девет фигура. Класична Мица или једноставно Мица.

Постоји и неколико других варијанти ове игре.

  • Варијанта са три фигуре
Игра са 3 фигуре

У овој варијанти играчи играју са по три фигуре. Правила су иста као и код мице са девет фигура. Исите могу померити на било коју тачку(кућицу) на табли (као у фази летења). [10]

  • Варијанта са шест фигура
Игра са 6 фигура

У овој варијанти играчи играју са по шест фигура. Правила су иста као и код мице са девет фигура с разликом што летење није дозвољено. Ова варијанта игре је била веома популарна у Италији, Француској и Енглеској у Средњем веку али је до 1600. године проглашена застарелом. [11]

  • Варијанта са дванаест фигура

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8a/MICA_12.jpg У овој варијанти играчи играју са по дванаест фигура. Правила су иста као и код мице са девет фигура. Игра може да се заврши још у фази постављања фигура (колико кућица толико и фигура). Ако ни један од играча не може након фазе постављања да помери своје фигуре (ни један од играча није формирао "мицу" и са табле није уклонио противничку фигуру) игра се проглашава "нерешеном".

Ова варијанта игре је посебно популарна у Јужној Африци где је позната као Марабараба и проглашена је спортом.

  • Ређе варијанте су:
  1. Мица са пет фигура (игра се на табли као и мица са шест фигура)

Правила су иста као и код мице са девет фигура.

  1. Мица са седам фигура (на табли за мицу са шест фигуре се доцрта крст у средини)

Правила су иста као и код мице са девет фигура.

  1. Мица са једанаест фигура (игра се на табли као и мица са дванаест фигура)

Правила су иста као и код мице са девет фигура.

  1. Мица са десет фигура познатија као Ласкер Моррис. Ову варијанту мице је креирао Емануел Ласкер светски првак у шаху од 1894. до 1921. године. Игра се на табли као и мица са девет фигура док играчи у првој фази игре могу да бирају да ли ће поставити или померити фигуру на табли. Остала правила су иста као и код мице са девет фигура. У овој варијанти игре нерешен резултат је скоро немогућ.[12]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бергер, Фриедрицх (2004). „Фром цирцле анд сqуаре то тхе имаге оф тхе wорлд: а поссибле интерпретатион фор соме петроглyпхс оф мерелс боардс” (ПДФ). Роцк Арт Ресеарцх. 21 (1): 11—25. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 11. 2004. г. Приступљено 12. 1. 2007. 
  2. ^ Хоне, Wиллиам (1826). Тхе Еверy-Даy Боок. Лондон: Хунт анд Цларке. АСИН Б0010СXПН0. 
  3. ^ Гассер, Ралпх (1996). „Солвинг Нине Мен'с Моррис” (ПДФ). Гамес оф Но Цханце. 29: 101—113. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 07. 2015. г. Приступљено 1. 6. 2015. 
  4. ^ а б Wоод, Цлемент; Годдард, Глориа (1940). Тхе Цомплете Боок оф Гамес. Гарден Цитy, Неw Yорк: Гарден Цитy Боокс. стр. 342—43. 
  5. ^ а б Фостер, Р. Ф. (1946). Фостер'с Цомплете Хоyле: Ан Енцyцлопедиа оф Гамес. Ј. Б. Липпинцотт Цомпанy. стр. 568—69. 
  6. ^ Аинслие, Том (2003). Аинслие'с Цомплете Хоyле. Барнес & Нобле Боокс. стр. 404–06. ISBN 978-0-7607-4159-7. 
  7. ^ Морехеад, Алберт Х.; Фреy, Рицхард L.; Геоффреy Мотт-Смитх (1956). Тхе Неw Цомплете Хоyле. Гарден Цитy, Неw Yорк: Гарден Цитy Боокс. стр. 647–649. 
  8. ^ Грунфелд, Фредериц V. (1975). Гамес оф тхе Wорлд. Холт, Ринехарт анд Wинстон. стр. 59—61. ISBN 978-0-03-015261-0. 
  9. ^ Ведар, Ерwин А.; Ту, Wеи; Лее, Елмер. „Нине Мен'с Моррис”. ГамесЦрафтерс. Университy оф Цалифорниа, Беркелеy. Приступљено 31. 12. 2006. 
  10. ^ Мурраy, Х. Ј. Р. (1913). А Хисторy оф Цхесс (Реиссуед изд.). Оxфорд Университy Пресс. стр. 614. ISBN 978-0-19-827403-2. 
  11. ^ Белл, Р. C. (1979). Боард анд Табле Гамес фром Манy Цивилизатионс, волуме 1. Неw Yорк Цитy: Довер Публицатионс. стр. 90—92. ISBN 978-0-486-23855-5. 
  12. ^ http://www.althofer.de/stahlhacke-lasker-morris-2003.pdf

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]