Миристилација
Miristilacija je nepovratna, kotranslaciona (tokom translacije) proteinska modifikacija koja se javlja kod kod životinja, biljki, gljiva, protozoa[1] i virusa. U ovoj proteinskoj modifikaciji, miristinska grupa (izvedena iz miristinske kiseline) se kovalentno vezuje putem amidne veze za alfa-amino grupu N-терминусне аминокиселине насцентног полипептида. До тога најчешће долази на глицинском остатку, мада је могуће и на другим аминокиселинама. Ову модификацију катализује ензим N-миристилтрансфераза (НМТ). Миристоилација се такоже јавља посттранслационо, на пример кад претходно унутрашњи остатак глицина постане изложен каспазним пресецањем током апоптозе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кара, У. А.; Стензел, D. Ј.; Инграм, L. Т.; Бусхелл, Г. Р.; Лопез, Ј. А.; Кидсон, C. (1988). „Инхибиторy моноцлонал антибодy агаинст а (мyристyлатед) смалл-молецулар-wеигхт антиген фром Пласмодиум фалципарум ассоциатед wитх тхе параситопхороус вацуоле мембране”. Инфецтион анд иммунитy. 56 (4): 903—909. ПМЦ 259388
. ПМИД 3278984.
Литература[уреди | уреди извор]
- Podell S and Gribskov M. (2004) "Predicting N-terminal myristoylation sites in plant proteins", BMC Genomics, 5, 37.
- Zha J, Weiler S, Oh KJ, Wei MC, Korsmeyer SJ (2000) "Posttranslational N-myristoylation of BID as a molecular switch for targeting mitochondria and apoptosis", Science 290, 1761-1765.