Митови о стварању

Стварање (око 1896–1902) слика Џејмса Тисоа

Митови о стварању су симболични наративи о пореклу свемира или космоса. Порекло космоса једна је од главних тема свих митологија. Митолози често разликују праве митове о стварању, или космогоније, и митове о пореклу. Космогоније приповедају како је свемир постао или је створен из неког првобитног стања. Космогонијски митови уопштено свој врхунац досежу у стварању људског рода, након чега митски космос постаје сличан свету људског искуства. Митови о пореклу дају објашњење како су настала каснија обележја познатог света, као што су људска бића, животиње и друштвени поредак. Ови су митови обично наставак космогоније и од ње преузимају темељну структуру.

Нарав и значај митова о стварању

Митови о стварању један су од најранијих покушаја човечанства да одговори на нека од најдубљих питања о нарави и пореклу универзума. На та питања се и данас покушава дати одговор. Космогонија нуди етиологију постојећег света или поретка те такође придоноси његовој стабилности. Међутим, космогонијски мит никада није једноставно етиолошки, јер се бави крајњим извором свих ствари. Митови о стварању су темељ за човекову орентацију у свету. Они дефинишу човеково место у универзуму и какве односе човек треба да гаји према другим људима, природи и целом свету; они дају основни тон који одређује све друге гестове, чинове и структуре у некој култури.

Премда мит о стварању (или космогонијски мит) не води нужно ка свом ритуалном изражају, ритуал је често драматички приказ мита. Та се драматизација изводи да би се нагласила трајност и делотворност средишњих тема мита, као извора и темеља вредности у култури. У већини религиозних заједница постоји предочење о светом и профаном времену. На темељу космогонијског мита установљује се свето, или стварно, време. То је време оно најделотворније за живот заједнице, а драматизација (уприличење) мита о стварању омогућује заједници да суделује у времену које је друкчијег квалитета од обичнога времена. Не ради се овде о присећању, него о обнављању далеких митских догађаја.

Космогоније имају функцију посадашњења или понављања изворног стварања. Симболично понављање мита о стварању у многим културама сматрало се и сматра новим стварањем. Такво се ново стварање, на пример, „догађа” код рађања детета, оздрављења од болести, па и у самој смрти као нечему новом, новој ситуацији. Осим за појединца, митови о стварању такође су врло важни и делотворни за читава друштва: „Приликом понављања митова, обнавља се читава заједница; она проналази своје изворе, она поновно проживљава своје почетке.” Тако се, на пример, у неким културама устоличење новога краља поистовећивало с поновним стварањем или обнављањем света. Слично томе, церемоније и обреди везани уз „Нову годину” сматрани су понављањем изворног догађаја настанка света. Тако је и стварање света у Месопотамији, посебно код Вавилонаца, било обредно понављано приликом светковања Нове године. Веројатно је нешто од тога присутно и у модерним прославама Нове године. I градња одређених грађевина, посебно храмова, али и читавих градова као слика света (imagines mundi), сматрана је понављањем космогоније, понекад чак „пресликавањем” већ постојећих небеских градова.

Заједнички елементи у митовима о стварању

Иако раздвојене небројеним географским препрекама, многе су културе развиле митове о стварању с истим темељним елементима:

Один и његова браћа стварају свет од тела божанства Имира.

Многи митови тако почињу с темом рађања. Ово је веројатно стога што рађање симболизуја нови живот, а почетак живота на земљи може се упоредити с почетком живота детета. Ово је уско везано с предоџбом о првом оцу и мајци света, или уз приповедање о родословљу богова.

У готово сваком древном миту јавља се неко врховно биће. Оно је то које покреће низ догађаја који резултирају стварањем света. Понекад постоје два бића: пасивни и активни створитељ.

Тема настанка живота изнад или под земљом такође је честа. Други митови слични овима говоре о настанку земље израњањем, а то су митови о рониоцима.

Према неким предањима, људи и животиње су некад живели у миру. Међутим, посвашао их је грех људи. Овај грех је често изазван страхом од таме и симболизује га ватра. У другим предајама људску невиност нарушава један од богова, а не људи сами.

Стварање се често догађа раздвајањем или диференцијацијом елемената. На пример раздвајањем неба од земље, светла од таме, копна од мора, некога андрогеног бића на мушко и женско, и слично.

Врсте митова о стварању

Еволуцијска класификација

Митови о стварању се могу класификовати према еволуцијском ступњу њиховог развоја, почевши од најархаичнијих (најједноставнијих) до модерних (најсложенијих) митова западњачких култура. Тако би најархаичнији митови били митови о стварању примитивних афричких или индијанских племена, а најсложенији митови они на које се наилази у предајама монотеистичких религија. Овај су приступ развили и употребљавали научници 19. века. Међутим, као приговор овој класификацији може се рећи да почетак света истовремено представља почетак људског стања те је немогуће говорити о овом почетку као нечему једноставном.

Класификација према географском критеријуму

Митови о стварању се могу разврстати и према географском критеријуму. Тако да постоје: митови са Блиског Истока, митови класичног хеленистичкога света, индијски митови, митови са Далеког Истока (Кина, Јапан и др.), северно- и јужноамерички митови о стварању, афричке митове и митови Аустралије и Океаније, и тако у недоглед. Проблем је у томе што овом класификацијом тешко да се може ишта сазнати о садржају и нарави самих митова, осим неких елемената у митовима који су географски условљени. Тако, рецимо, неки митови о стварању одражавају географске прилике одређене културе. У Месопотамији смештеној између река Еуфрата и Тигриса, зависност од система наводњавања и стална претња од поплава имали су јак утицај на свакодневни живот, па су, у складу с тим, деловање воде и власт над водама играли велику улогу у сумерској митологији.

Структурна класификација

Модерни су, међутим, научници почели да проучавају разне типове митова с обзиром на структуре које они откривају. Тако постоје:

Стварање Адама, Сикстинска капела

• Стварање од стране врховног бића: При оваквом стварању, божанство-створитељ ствара свет помоћу своје стваралачке речи, или пак еманацијом, при чему се космос често вреднује као дегенерација божанског. Предоџба о „цреатио еx нихило” (лат. „стварање из ничега”) јавља се први пут у каснијој антици. Стварање се често догађа уређењем хаоса (грч. „неред”) који мора бити надвладан и садржи неподељену праматерију. Свет често настаје од тела неког од божанстава којег убија друго божанство (на пример, од тела божанства Тиамат којег убија Мардук у епу Енума Елисх; или, у ведском предању, од тела примордијалног човека Пуруше, које бива раскомадано да би дало материјал за свет и све у њему). Нека од обележја овог врховног бића (божанства) су: оно је оличење мудрости и моћи, те постоји пре стварања света; стварање је свесно, намерно и уређено; стварање је истовремено израз слободе и накане божанства; у неколико митова о стварању божанство-створитељ напушта свет након што је створен (видите деизам) и јавља се једино када створеном реду запрети каква катастрофа; на крају, врховно божанство-створитељ често је бог неба. Овде се могу убројити и библијске приповести о стварању.
• Стварање израњањем: У овом типу мита о стварању, створење снагом властите унутарње моћи израња из подземља. Створени ред поступно израња у сукцесивним стадијумима. Ово је слично рађању или метаморфози (преображењу) света од ембрионалног стања до стања зрелости. Наглашена је симболика земље или дела земље као спремишта свих потенцијалних облика. Као што је врховно божанство-створитељ еквивалент неба, тако и мит о израњању свој еквивалент налази у лику Земље, трудне жене, или семена.
• Стварање од стране прародитеља света: Сродан другом типу мита је мит који говори да је свет настао као потомство примордијалне мајке и оца. Они симболизирају Земљу (мајка) и небо (отац). Прародитељи се овде углавном јављају у каснијој фази процеса стварања; пре постанка светских прародитеља на неки начин постоји неред (хаос). Родитељи се често приказују пасивнима и незаинтересиранима, што симболизује стање тишине и савршености. Њихови потомци, напротив, често су активни, симболизирајући тако актуалност, фрагментацију и одређеност стварности – они су дефиниција конкретне стварности. Раздвајањем светских прародитеља често се објашњава настанак света који егзистира између неба и земље. Овде се могу убројити и митови о Мајци Земљи, „све-родиљима”. Најпознатија таква мајка је грчка Геја.
• Стварање из космичког јајета: Јаје симболизује свеукупност из које произлази сво створење. Оно је попут матернице (утробе) која садржи семенке стварања. У јајету су садржане могућности за савршено створење. Јаје такође симболизује прокреацију, поновно рађање и нови живот. У складу с тим, многи митови о стварању говоре како је свет настао из једног праисконског (космичког) јајета у којем су све ствари садржане у ембрионалном стању. Кључни тренутак у космогонијама овога типа најчешће је чин пробијања љуске јајета. Из њега онда може изаћи било цела стварност, било један од богова, било први човек, било неко друго митско биће или стварност.
• Стварање помоћу „рониоца”: Овде су важна два елемента. Прво, ту је тема о космогонијској (праисконској) води која симболизује недиференциране воде које су постојале пре стварања земље. Друго, ту је увек и нека животиња (обично корњача, дабар или нека друга слична животиња) која зарања у воду да добави деличак земље (блато) од којега затим настаје познати свет. У неким разрађенијим верзијама оваквога мита као ронилац се јавља ђаво којем божанство заповеда да на површину изнесе нешто земље.

Види још

• Мит
• Митологија
• Политеизам
• Религија

Литература

• Асхкенази, Мицхаел (2008). Хандбоок оф Јапанесе мyтхологy (иллустратед изд.). Оxфорд Университy Пресс УСА. ИСБН 978-0-19-533262-9. 
• Барбоур, Иан Г. (1997). Религион анд Сциенце: Хисторицал анд Цонтемпорарy Иссуес (фирст ревисед изд.). ХарперСанФранцисцо. стр. 58, 65. ИСБН 978-0-06-060938-2. 
• Бастиан, Даwн Е.; Митцхелл, Јудy К. (2004). Хандбоок оф Нативе Америцан Мyтхологy. Санта Барбара: АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-85109-533-9. 
• Боас, Франз (1916). „Тсимсхиан Мyтхологy”. Аннуал Репорт оф тхе Буреау оф Америцан Етхнограпхy. 
• Бодде, Дерк (1961). „Мyтхс оф Анциент Цхина”. Ур.: Самуел Ноах Крамер. Мyтхологиес оф тхе Анциент Wорлд. Анцхор. 
• Боотх, Анна Биргитта (1984). „Цреатион мyтхс оф тхе Нортх Америцан Индианс”. Ур.: Алан Дундес. Сацред Нарративе: Реадингс ин тхе Тхеорy оф Мyтх. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-05192-8. 
• Цоурландер, Харолд (2002). А Треасурy оф Африцан Фолклоре: Тхе Орал Литературе, Традитионс, Мyтхс, Легендс, Епицс, Талес, Рецоллецтионс, Wисдом, Саyингс, анд Хумор оф Африца. Марлоwе & Цомпанy. ИСБН 978-1-56924-536-1. 
• „Цреатион Мyтх”. Мерриам-Wебстер'с Енцyцлопедиа оф Wорлд Религионс. Мерриам-Wебстер. 1999. ИСБН 978-0-87779-044-0. 
• Дотy, Wиллиам (2007). Мyтх: А Хандбоок. Университy Алабама Пресс. ИСБН 978-0-8173-5437-4. 
• Елиаде, Мирцеа (1963). Паттернс ин цомпаративе религион. Тхе Неw Америцан Либрарy-Меридиан Боокс. ИСБН 978-0-529-01915-8. 
• Елиаде, Мирцеа (1964). Мyтх анд Реалитy. Аллен & Унwин. ИСБН 978-0-04-291001-7. 
• Франк; Леаман, Оливер (2004). Хисторy оф Јеwисх Пхилосопхy. Псyцхологy Пресс. ИСБН 978-0-415-32469-4. 
• Франкфорт, Хенри (1977). Тхе Интеллецтуал Адвентуре оф Анциент Ман: Ан Ессаy он Спецулативе Тхоугхт ин тхе Анциент Неар Еаст. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0226260082. 
• Гидденс, Сандра; Гидденс, Оwен (2006). Африцан Мyтхологy. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-1-4042-0768-4. 
• Хонко, Лаури (1984). „Тхе Проблем оф Дефининг Мyтх”. Ур.: Алан Дундес. Сацред Нарративе: Реадингс ин тхе Тхеорy оф Мyтх. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-05192-8. 
• Јохнстон, Сусан А. (2009). Религион, Мyтх, анд Магиц: Тхе Антхропологy оф Религион-а Цоурсе Гуиде. Рецордед Боокс, ЛЛЦ. ИСБН 978-1-4407-2603-3. 
• Кимбалл, Цхарлес (2008). „Цреатион Мyтхс анд Сацред Сториес”. Цомпаративе Религион. Тхе Теацхинг Цомпанy. ИСБН 978-1-59803-452-3. 
• Кнапперт, Јан (1977). Банту Мyтхс анд Отхер Талес. Брилл Арцхиве. ИСБН 978-90-04-05423-3. 
• Лееминг, Давид Адамс; Лееминг, Маргарет Адамс (1994). Енцyцлопедиа оф Цреатион Мyтхс (2нд изд.). АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-0-87436-739-3. 
• Лееминг, Давид А. (2001). Мyтх: А Биограпхy оф Белиеф. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-514288-4. 
• Лееминг, Давид Адамс; Лееминг, Маргарет Адамс (2009). А Дицтионарy оф Цреатион Мyтхс (Оxфорд Референце Онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-510275-8. 
• Лееминг, Давид А. (2010). Цреатион Мyтхс оф тхе Wорлд (2нд изд.). АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-59884-174-9. 
• Лееминг, Давид А. (2011а). „Цреатион”. Тхе Оxфорд цомпанион то wорлд мyтхологy (онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195156690. Приступљено 13. 10. 2011. 
• Лееминг, Давид А. (2011б). „Еартх-Дивер Цреатион”. Тхе Оxфорд цомпанион то wорлд мyтхологy (онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195102758. Приступљено 13. 10. 2011. 
• Леонард, Сцотт А; МцЦлуре, Мицхаел (2004). Мyтх анд Кноwинг (иллустратед изд.). МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-7674-1957-4. 
• Литтлетон, C. Сцотт (2005). Годс, годдессес, анд мyтхологy. 1. Марсхалл Цавендисх. ИСБН 978-0-7614-7559-0. 
• Лонг, Цхарлес Х. (1963). Алпха: Тхе Мyтхс оф Цреатион. Неw Yорк: Георге Бразиллер. 
• МацЦлаглан, Давид (1977). Цреатион Мyтхс: Ман'с Интродуцтион то тхе Wорлд. Тхамес & Худсон. ИСБН 978-0-500-81010-1. 
• Маир, Вицтор Х. (1990). Тао Те Цхинг: Тхе Цлассиц Боок оф Интегритy анд тхе Wаy, бy Лао Тзу. Бантам Боокс. ИСБН 978-0-553-07005-7. 
• МцМуллин, Ернан (2010). „Цреатион еx нихило: еарлy хисторy”. Ур.: Буррелл, Давид Б.; Цоглиати, Царло; Соскице, Јанет M.; Стоегер, Wиллиам Р. Цреатион анд тхе Год оф Абрахам. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9781139490788. 
• Маy, Герхард (2004). Цреатио еx нихило (Енглисх транс. оф 1994 изд.). Т&Т Цларке Интернатионал. ИСБН 9780567083562. 
• „мyтх”. Енцyцлопæдиа Британница. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. 2009. 
• Нассен-Баyер; Стуарт, Кевин (октобар 1992). „Монгол цреатион сториес: ман, Монгол трибес, тхе натурал wорлд анд Монгол деитиес”. 2. 51. Асиан Фолклоре Студиес: 323—334. Приступљено 6. 5. 2010. 
• Небе, Готтфриед (2002). „Цреатион ин Паул'с Тхеологy”. Ур.: Хоффман, Yаир; Ревентлоw, Хеннинг Граф. Цреатион ин Јеwисх анд Цхристиан Традитион. Схеффиелд Ацадемиц Пресс. ИСБН 9780567573933. 
• Петтаззони, Раффаеле; Росе, Х А (1954). Ессаyс он тхе Хисторy оф Религионс. Е Ј Брилл. 
• Сегал, Роберт (2004). Мyтх: А Верy Схорт Интродуцтион. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-280347-4. 
• Соскице, Јанет M. (2010). „Цреатио еx нихило: итс Јеwисх анд Цхристиан фоундатионс”. Ур.: Буррелл, Давид Б.; Цоглиати, Царло; Соскице, Јанет M.; Стоегер, Wиллиам Р. Цреатион анд тхе Год оф Абрахам. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9781139490788. 
• Спроул, Барбара C. (1979). Примал Мyтхс. ХарперОне ХарперЦоллинсПублисхерс. ИСБН 978-0-06-067501-1. 
• Стоцкер, Террy (2009). Тхе Палеолитхиц Парадигм. АутхорХоусе. ИСБН 978-1-4490-2292-1. 
• Сwеетман, Јамес Wиндроw (2002). Ислам анд Цхристиан Тхеологy. Јамес Цларке & Цо. ИСБН 978-0-227-17203-2. 
• Тхомас, Цуллен (2008). Бротхер Оне Целл: Ан Америцан Цоминг оф Аге ин Соутх Кореа'с Присонс. Пенгуин. ИСБН 978-0-14-311311-9. 
• Wалтон, Јохн Х. (2006). Анциент Неар Еастерн Тхоугхт анд тхе Олд Тестамент: Интродуцинг тхе Цонцептуал Wорлд оф тхе Хебреw Библе. Бакер Ацадемиц. ИСБН 978-0-8010-2750-5. 
• Wасилеwска, Еwа (2000). Цреатион сториес оф тхе Миддле Еаст. Јессица Кингслеy Публисхерс. ИСБН 978-1-85302-681-2. Приступљено 23. 5. 2011. 
• Wхеелер-Воегелин, Ерминие; Мооре, Ремедиос W. (1957). „Тхе Емергенце Мyтх ин Нативе Нортх Америца”. Ур.: W. Едсон Рицхмонд. Студиес ин Фолклоре, ин Хонор оф Дистингуисхед Сервице Профессор Ститх Тхомпсон. Индиана Университy Пресс. ИСБН 978-0-8371-6208-9. 
• Wеигле, Марта (1987). „Цреатион анд Процреатион, Цосмогонy анд Цхилдбиртх: Рефлецтионс он Еx Нихило Еартх Дивер, анд Емергенце Мyтхологy”. Јоурнал оф Америцан Фолклоре. 100 (398): 426—435. ЈСТОР 540902. дои:10.2307/540902. 
• Wинзелер, Роберт L. (2008). Антхропологy анд религион: wхат wе кноw, тхинк, анд qуестион. АлтаМира Пресс. ИСБН 978-0-7591-1046-5. 
• Wомацк, Мари (2005). Сyмболс анд Меанинг: А Цонцисе Интродуцтион. АлтаМира Пресс. ИСБН 978-0-7591-0322-1. 
• Y.З. (јун 1824). „Соме Аццоунт оф тхе Тангоусианс ин генерал анд тхе Трансбаикал Тангоусианс ин партицулар”. Асиатиц Јоурнал анд Монтхлy Мисцелланy. 17. 
• Мирцеа Елиаде, Мит и збиља, Матица хрватска, Загреб 1970.
• Мирцеа Елиаде, Повијест вјеровања и религијских идеја. Од каменог доба до елеузинских мистерија, Фабула нова, Загреб 2006.

Спољашње везе

• Цреатион мyтх - Енцyцлопедиа Британница
• Јапанесе Цреатион Мyтх
• Маyан Цреатион Мyтх
• Егyптиан Цреатион Мyтх
• Норсе Цреатион Мyтх
• Индо-Еуропеан Цреатион Мyтх Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2017)