Моли Малоун

С Википедије, слободне енциклопедије
"Моллy Малоне", Целтиц Аире, Унитед Статес Аир Форце Банд, 2014

Моли Малоун (енгл. Molly Malone), позната и као ,,Шкољке и дагње” (енгл. Cockles and Mussels) или „На даблинском сајмишту (пијаци)“ позната је песма која је постала незванична химна града Даблина.

Статуу Моли Малоун у Улици Графтон открио је 1988. године тадашњи градоначелник Даблина Алдерман Бен Бриско током обележавања хиљадугодишњице Даблина и тада је 13. јун проглашен за Дан Моли Малоун.

Песма представља фиктивну причу о жени која је трговала рибом на улицама Даблина и која је умрла млада од грознице. Крајем XX века појавила се легенда да је историјска Моли живела у XVII веку. Она је типично представљена као пиљарка током дана, а проститутка током ноћи.[1] Насупрот томе, она је представљена и као једна од најчеднијих уличних пиљарки свога времена. Не постоји никакав доказ да је песма настала на основу стварне жене из XVII века или из било којег другог периода. Име Моли потиче од познате верзије имена Мари и Маргарет. Не постоје докази да је иједна од многих Моли Малоун рођених у Даблину током неколико векова повезана за догађајима описаним у песми.[1] Ипак, 1988. године Комисија обележавања хиљадугодишњице Даблина прихватила је тврдње о историјској Мари Малоун, која је умрла 13. јуна 1699. године и прогласила тај датум за Дан Моли Малоун.

Не постоји запис песме пре 1876. године, када је објављена у Бостону. Њено објављивање у секцији књиге под насловом ,,Песме са енглеских и немачких универзитета” указивало је на британско порекло. Такође, у Лондону 1884. године, Францис Бротхерс анд Даy публиковали су песму као дело које је написао и компоновао Џејмс Јоркстон из Единбурга, а аранжирао Едмунд Форман. У лондонском издању стоји да је поново штампано уз одобрење Кохлер анд Сон, чиме се имплицира да је прво издање начињено у Шкотској, али да му се не може ући у траг.[2] Према Сиобхáн Марие Килфеатхер песма потиче из стилског периода мусиц халл, и не може се у потпуности одбацити могућност да је ,,заснована на старим народним песмама”, јер ,,ни мелодија, ни речи, немају никакву везу са ирским традиционалним уличним баладама”. Она је описала причу о историјској Моли као ,,бесмислицу”. Песма је у познатом траги-комичном облику популарном у том периоду, вероватно под утицајем старијих песама сличне тематике, као што је ,,Мy Дарлинг Цлементине” од Перцy Монтросе, која је написана око 1880. године.

Статуа[уреди | уреди извор]

Статуа Моли Малоне и њених кола на Графтон улици, Дублин.

Сећање на Моли је монументализовано статуом коју је дизајнирао Џин Ринхарт, а која је откривена током прославе хиљадугодишњице града 1988. године. Оригинално постављена у дну Улице Графтон у Даблину, статуа је колоквијално позната као „Блудница са колицима“ или „Уличарка за шкољкастом (рецкавом) капом”. Статуа представља Моли као бујну младу жену одевену у одећу карактеристичну за XVII век. Статуа је касније премештена и склоњена у депо због изградње нових трамвајских шина, а 18. јула 2014. године привремено је изложена испред просторија Туристичке организације Даблина у Улици Сафолк. Очекује се да ће бити враћена на своје оригинално место крајем 2017. године.

Текст[уреди | уреди извор]

Енглески[уреди | уреди извор]

In Dublin's fair city,
Where the girls are so pretty,
I first set my eyes on sweet Molly Malone,
As she wheeled her wheel-barrow,
Through streets broad and narrow,
Crying, "Cockles and mussels, alive, alive, oh!"
"Alive, alive, oh,
Alive, alive, oh,"
Crying "Cockles and mussels, alive, alive, oh".
She was a fishmonger,
But sure 'twas no wonder,
For so were her father and mother before,
And they wheeled their barrows,
Through the streets broad and narrow,
Crying, "Cockles and mussels, alive, alive, oh!"
(chorus)
She died of a fever,
And no one could save her,
And that was the end of sweet Molly Malone.
But her ghost wheels her barrow,
Through streets broad and narrow,
Crying, "Cockles and mussels, alive, alive, oh!"
(chorus)x2[3]

Снимљено[уреди | уреди извор]

Бројни извођачи снимили су неку од верзија Моли Малоун: Heino, У2, The Saturdays, Дени Кеј, Pete Seeger, The Limeliters, Frank Harte, Sinéad O'Connor, Џони Логан, Ian McCulloch, Пол Харингтон, Damien Leith и Burl Ives. Међутим, најпознатију верзију снимили су Даблинерси.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Siobhán Marie Kilfeather, Dublin: a cultural history, Oxford University Press US, (2005). стр. 6.
  2. ^ „Cockles and Mussels (Molly Malone)”. Folkinfo.org (quoting book by Sean Murphy). 2002. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 22. 8. 2007. 
  3. ^ James Yorkston (1998). „Molly Malone lyrics”. Приступљено 6. 10. 2008. 
  4. ^ „The Dubliners: Discography - Live 40 Years Reunion”. itsthedubliners.com. Приступљено 12. 04. 2017. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]