Монголска висораван

С Википедије, слободне енциклопедије

Монголски топграфски атлас, 1903.

Монголска висораван је део Централноазијске висоравни[1][2] који лежи између 37°46′-53°08′С и 87°40′-122°15′И и има површину од приближно 3.200.000 км2 (1.200.000 сq ми). На истоку је омеђена Великим Хинганским планинама, Јинским планинама на југу, Алтајским планинама на западу и планинама Сајанским и Хентајским планинама на северу.[3] Висораван обухвата пустињу Гоби, као и суве степске регије. Она има надморску висину од око 1.000 до 1.500 метара, са најнижом тачком у Хулунбуиру[4] и највишом тачком на Алтају.[3]

Политички, висораван је подељена између Монголије, Кине и Русије. У Кини, делови Унутрашње Монголије[5] и Синкјанг аутономних регија леже на висоравни. У Русији је висораван део Бурјатије[6][7] и јужне Иркутске области.

Историја[уреди | уреди извор]

На платоу су живеле и освајале га разне групе, укључујући (хронолошки) Сјунгну, Сјанби, Плави Турци, династија Танг, династија Љао, Монголско царство и династија Ћинг.

Промене окружења[уреди | уреди извор]

Многа језера на Монголској висоравни, попут Чаганског и Синкај језера, смањила су се за две трећине њихове површине. Нека су се потпуно осушила; језера Хуангкихај и Најман Сиху у потпуности су пресушила између 1980. и 2010. Иако је порасло неколико језера, попут језера Источни Ђујан и Хад Паоци, у просеку се укупна површина језера смањила за 30%.[8][9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Монголиа | Хисторy, Цапитал, Мап, Флаг, Лангуаге, Популатион, Сизе, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. Приступљено 21. 1. 2022. 
  2. ^ „Централ Асиа | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. Приступљено 21. 1. 2022. 
  3. ^ а б Зханг, Xуеyан; Ху, Yунфенг; Зхуанг, Дафанг; Qи, Yонгqинг; Ма, Xин (2009). „НДВИ спатиал паттерн анд итс дифферентиатион он тхе Монголиан Платеау”. Јоурнал оф Геограпхицал Сциенцес. Спрингер-Верлаг. 19 (4): 405. дои:10.1007/с11442-009-0403-7. 
  4. ^ Министрy оф Хоусинг анд Урбан-Рурал Девелопмент, ур. (2019). Цхина Урбан Цонструцтион Статистицал Yеарбоок 2017. Беијинг: Цхина Статистицс Пресс. стр. 46. Архивирано из оригинала 18. 6. 2019. г. Приступљено 11. 1. 2020. 
  5. ^ „Тхе еxхибитион "Ирис Руссиа". флоwер-ирис.ру. Приступљено 23. 1. 2015. 
  6. ^ Президент Российской Федерации. Указ №849 от 13 мая 2000 г. «О полномочном представителе Президента Российской Федерации в федеральном округе». Вступил в силу 13 мая 2000 г. Опубликован: "Собрание законодательства РФ", Но. 20, ст. 2112, 15 мая 2000 г. (Пресидент оф тхе Руссиан Федератион. Децрее #849 оф Маy 13, 2000 Он тхе Пленипотентиарy Репресентативе оф тхе Пресидент оф тхе Руссиан Федератион ин а Федерал Дистрицт. Еффецтиве ас оф Маy 13, 2000.).
  7. ^ Госстандарт Российской Федерации. №ОК 024-95 27 декабря 1995 г. «Общероссийский классификатор экономических регионов. 2. Экономические районы», в ред. Изменения №5/2001 ОКЭР. (Госстандарт оф тхе Руссиан Федератион. #ОК 024-95 Децембер 27, 1995 Руссиан Цлассифицатион оф Ецономиц Регионс. 2. Ецономиц Регионс, ас амендед бy тхе Амендмент #5/2001 ОКЕР. ).
  8. ^ „Схринкинг Лакес он тхе Монголиан Платеау”. НАСА. 8. 4. 2015. Приступљено 26. 11. 2016. 
  9. ^ Тао, Схенгли; Фанг, Јингyун; Зхао, Xиа; Зхао, Схуqинг; Схен, Хаихуа; Ху, Хуифенг; Танг, Зхиyао; Wанг, Зхихенг; Гуо, Qингхуа (17. 2. 2015). „Рапид лосс оф лакес он тхе Монголиан Платеау”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 112 (7): 2281—2286. ПМЦ 4343146Слободан приступ. ПМИД 25646423. дои:10.1073/пнас.1411748112. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]