Мрежне топологије

Мрежне топологије су начини, врсте и структуре повезивања рачунарских мрежних елемената у разне тополошке мапе. Оно што су у топологији гране, у рачунарској топологији су комуникациони канали, односно углавном се односи на везе, ожичење, мада се може односити и на логичке везе. Тополошки чворови су чворови рачунарске топологије, као нпр. чворови локалне рачунарске мреже.

Топологија је у одређеној мјери повезана са врстом каблова који се користе и представља одређени модел. Углавном, то су оптички или бакарни каблови, а међу бакарнима коаксијални или каблови са упреденим парицама. Такође, топологија је повезана и са мрежном архитектуром. У многим случајевима мреже су хибрид различитих топологија.

Топологија магистрале[уреди | уреди извор]

Магистрала или сабирница је главни вод који представља кичму мреже и дуж кога су повезани рачунари у одређеним размацима. Магистрала је јединствени комуникациони канал којим се обавља саобраћај и заједнички је свим чворовима. Ова топологија се сматра пасивном јер рачунари повезани на магистралу само ослушкују шта се дешава на њој. Кад посредством мрежне картице примјете да су подаци на магистрали упућени њима, прихватају их. Кад је рачунар спреман за предају података, он се прво увјери да ни један рачунар не шаље податке на магистралу, па тек онда шаље своје податке у пакету информација. Код овог типа топологије најчешће се користе каблови са Т-конектором.

Иако се може употријебити велики број врста каблова у локалним мрежама, бакарни коаксијални кабл (танки и дебели) је стандард. Највећи број мрежних картица је раније имао овакав прикључак. Овај модел топологије има велики недостатак да се услед прекида на каблу прекида саобраћај у цијелој мрежи. Поред тога лабави конектор, кратак спој или одврнути терминатор доводи до прекида. Још један чест проблем је да се логички квар неке картице која почиње да се понаша као да стално емитује податке огледа у томе да се цијела мрежа блокира и чека да се покварена картица искључи. Овакви проблеми су изазвали да ова топологија изгуби популарност у пракси.

Топологија звијезде[уреди | уреди извор]

У топологији звијезде мрежни рачунари су повезани са централним уређајем за повезивање. Сваки рачунар је повезан посебним каблом на прикључак разводника. Мреже са овим моделом топологије користе исту технику за приступ и слање података као и у топологији магистрале.

Овакве мреже се лако проширују због тога што је сваки рачунар на мрежни разводник прикопчан посебним каблом. Једино ограничење кад је у питању број прикључка је број прикључака на разводнику, мада се и сами разводници могу прикопчати у облик звијезде. Недостаци ове мреже виде се у потребним кабловима који су потребни за сваки рачунар у мрежи. Куповина додатних разводника такође додатно повећава трошкове постављања мреже ове топологије. Проширивање мреже врши се неометано по друге кориснике мреже. Такође, ако један рачунар откаже, остали рачунари без обзира на то, настављају да комуницирају међу собом. Најосјетљивија тачка ове топологије је централни разводник.

Топологија прстена[уреди | уреди извор]

Топологија у којој су рачунари повезани проводницима један за другим, и чине физички круг назива се топологија прстена. Информације путују проводницима у једном смијеру. Рачунари на мрежи реемитују пакете, односно примају пакете, а затим их шаљу следећем рачунару у мрежи.

Ова топологија се сматра активном зато што рачунари у мрежи шаљу „жетон“ (токен) дуж прстена. Токен је посебна врста података. Ако неки рачунар у мрежи хоће да пошаље податке, мора сачекати да на њега дође ред (да до њега дође токен), и да их онда тек пошаље. На овај начин ради IBM-ова мрежна архитектура Token Ring.

Откривање кварова на овој мрежи је отежано јер отказ једног рачунара прекида проток података у цијелој мрежи. Такође, додавање или уклањање једног рачунара прекида рад цијеле мреже. Ова топологија је доста скупа и може се наћи само у великим предузећима.

Једна варијација ове топологије, се користи у оптичким мрежама, када се користе двоструке везе, двоструки прстен. Ово омогућава да се чак и у случају прекида може пронаћи алтернативни пут и очувати функционисање мреже.

Топологија стабла[уреди | уреди извор]

Топологија стабла се користи при испоручивању услуга кабловске телевизије.

Предност се огледа у томе што је мрежу лако проширити једноставним додавањем још једне гране, па је тако изоловање грешака релативно лако.

Недостаци су ти што ако корен постане неисправан, цијела мрежа постане неисправна. Ако било која разводна кутија постане неисправна, све гране са те разводне кутије постају неисправне. Приступ постаје проблем ако цијело уређење постане сувише велико.

Мрежаста топологија[уреди | уреди извор]

Мрежаста топологија је посебна врста везе од тачке до тачке у којој постоје најмање две директне путање до сваке тачке. Строжа дефиниција мрежасте топологије захтијева да сваки чвор буде директно повезан са свим осталим чворовима.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]