Мушутиште

Координате: 42° 17′ 48″ С; 20° 53′ 22″ И / 42.2967° С; 20.8894° И / 42.2967; 20.8894
С Википедије, слободне енциклопедије
Мушутиште
Црква Богородице Одигитрије из 14. века, пре рушења
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаСува Река
Становништво
 — 2011.3.394
Географске карактеристике
Координате42° 17′ 48″ С; 20° 53′ 22″ И / 42.2967° С; 20.8894° И / 42.2967; 20.8894
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Мушутиште на карти Србије
Мушутиште
Мушутиште
Мушутиште на карти Србије

Мушутиште (Муштиште, алб. Mushtisht, Mushtishti) је насељено место у Србији у општини Сува Река. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 3.394 становника.[а]

Налази се под обронцима Шар планине, североисточно од Призренске равнице. Важило је за једно од највећих села у Метохији.

Историја[уреди | уреди извор]

Први помен о њему датира још из 1315. године. Цар Душан га је 1348. заједно са црквама Св. Богородице Одигитрије и црквом Св. Симеона приложио манастиру Светог Архангела код Призрена.

Пропашћу српске царевине у 14. веку, Мушутиште је, као и остали српски крајеви, пало под Османлијску власт. Његово становништво нашло се у ропству кога је пратило кулучење, данак у крви, исламизација и све оно што је карактеристично за време владавине Османлијског царства.

Гилхански хатишериф из 1839. године, којим су сви народи немуслиманске народности у Османском царству добили подједнака права са осталима, је учинио да су и Срби у овом крају почели живети лакше. Наравно, Османско царство и њени представници, аге и бегови, су се прилагођавали тренутном односу који је европска дипломатија имала према њима, али нису били спремни да албанске силнике зауставе у њиховим зулумима и прогонима српског живља.

I други историјски догађаји, попут ослободилачких ратова Србије и Црне Горе против Турске 1876-1878, Призренске лиге 1878, револуције Младих Турака 1908, утицале су на односе према српском живљу у овом месту. Српски народ је опстајао јер су га храбриле многе задужбине из најстаријег немањићког периода.

Новине су у августу 1923. јавиле да је "арнаутска разбојничка банда" близу "Мусутишта" опљачкала и убила четворицу мештана.[1]

Месна заједница[уреди | уреди извор]

Месну заједницу Мушутиште чинили су село Мушутиште и засеоци Коваче, Деловце, Драгиће, Батиће и Црквена Махала. На њиховој територији налазило се преко 16 православних цркава, један манастир и две испоснице. Од тога је 14 цркава било активно и у њима се обављала служба.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године Мушутиште је било већински насељено Албанцима, уз значајан проценат Срба. Након рата 1999. године сви су Срби расељени. I ако би многи желели да се врате, немају где, пошто су им куће, исто као и цркве потпуно разрушене после рата.[2] Расељени, обично за празнике долазе организовано, у пратњи специјалне полиције и/или КФОР-а, да обиђу своје разрушене цркве и домове.[3]

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
1.467 52,1%
Срби
  
1.328 47,2%
Укупно: 2.816
Етнички састав према попису из 1981.[5]
Албанци
  
2.984 71,6%
Срби
  
1.176 28,2%
Укупно: 4.166
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Албанци
  
3.389 99,8%
остали
  
5 0,2%
Укупно: 3.394

Број становника на пописима:

Година[7] 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2011
Становништво 2.346 2.541 2.816 3.307 4.166 5.016 3.394

Цркве у Мушутишту[уреди | уреди извор]

Света Тројица Русеница[уреди | уреди извор]

Манастир Света Тројица Русеница налази се на брду изнад Мушутишта у поднозју планине Русеница, 2 km јужно од села. Мада нема тачних података о његовом оснивању[8], зна се да је постојао још 1433. године, откад се почео водити његов Поменик — катастих. Црква је једнобродна, зидана притесаним каменом, а фасаде су делимично украшене керамопластичном декорацијом.[8] У близини манастира налази се испосница Русеница у природној пећини. Рушен и обнављан у више наврата. Регистрован је на листи споменика културе.[8] Тренутно потпуно уништен експлозивом од стране Шиптара у другој половини јуна 1999. по доласку немачких снага КФОР-а, а претходно опљачкан и спаљен.[9]

Црква Богородице Одигитије[уреди | уреди извор]

Црква Богородице Одигитије потиче из 1315. Налази се у Црквеној Махали, а као задужбину је саградио велики казнац Јован Драгослав[10], врховни дворски управник државних добара, са женом Јеленом, сином Станишом и ћерком Аном. Натпис изнад врата спада у ред најлепших и најстаријих српских епиграфских споменика. Црква се налази у јужном делу села на ободу планине а поред ње протиче Бела река. Јужно од цркве неких 500 метара дубље у планини налазе се матоске испоснице.

Нажалост црква је доживела исту судбину као и манастир, потпуно је порушена 1999[10], а посечени су и столетни борови у дворишту цркве.

Црква Светог Симеона[уреди | уреди извор]

Црква Светог Симеона се помиње 1307. године. Њу је краљ Стефан Дечански заједно са људима, виноградима, млиновима и другим добрима даровао цркви Призренске епископије, Богородици Љевишкој. Од ње више нема остатке, а налазила се у Горњој Махали између Црне реке и Деловачке реке с леве стране пута за Деловче.

Остале светиње[уреди | уреди извор]

  • Црква Светог Архангела у Црквеној махали.
  • Црква Светог Атанасије у Црквеној махали.
  • Црква Светог Николе у Црквеној махали.
  • Црква Светог Николе у Горњој махали има свој плац.
  • Остаци цркве Светог Ђорђа налазе се испод села Мијовац.
  • Црква Свети Спас у Мецићевој махали.
  • Црква Свете Петке налази се на удаљености од 1 km, северозападно од села Мушутишта на пољу званом Макиш.
  • Средњовековна испосница на брду Матос близу извора потока Матос у близини цркве Богородице Одигитрије
  • Средњовековна испосница Русеница налази се у планини Русеници, изнад манастира Свете Тројице

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 24. авг. 1923, стр. 4 - Разбојништва се продужују
  2. ^ Српске новине: Отпор повратку Срба у село Мушутиште, Бета, 28. август 2010, приступ 24. фебруар 2013, Приступљено 5. 5. 2013.
  3. ^ Србел: Експлозија у близини цркве у Мушутишту након литургије, 28. август 2012, приступ 24. фебруар 2013 Архивирано на сајту Wayback Machine (5. септембар 2012), Приступљено 5. 5. 2013.
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године под2.стат.гов.рс
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године под2.стат.гов.рс
  6. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године поп-стат.масхке.орг (језик: албански)
  7. ^ Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године поп-стат.масхке.орг
  8. ^ а б в Споменици културе у Србији: Манастир Св. Тројица, приступ 24. фебруар 2013, Приступљено 5. 5. 2013.
  9. ^ Вечерње новости: Литургија после 12 година на рушевинама храма Св. Тројице, Тањуг, 12. јун 2011, приступ 24. фебруар 2013[мртва веза], Приступљено 5. 5. 2013.
  10. ^ а б Споменици културе у Србији: Црква Св. Богородице Одигитије, приступ 24. фебруар 2013, Приступљено 5. 5. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]