Мухамед Хаџиефендић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Хаџиефендић
Хаџиефендић
Датум рођења(1898-00-00)1898.
Место рођењаТузла
 Аустроугарска
Датум смрти1943.(1943-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (44/45 год.)
Место смртиТузла
 Краљевина Југославија

Мухамед Хаџиефендић, познат и као Мухамедага Хаџиефендић[1] (Тузла, 1898 — Тузла, 1943), био је официр у НДХ који је формирао и командовао муслиманском легијом, једницом у саставу оружаних снага НДХ у Босни и Херцеговини у чијем саставу су били искључиво муслимани из Босне и Херцеговине.

Школовање[уреди | уреди извор]

Хаџиефендић је рођен 1898. године у Тузли. После основног образовања у родном граду, похађао је Трговачку академију у Сарајеву. У овој академији је упознао Заима Мостарлића са којим ће му се касније више пута укрстити животни путеви. Жеља његовог оца је била да га син наследи на челу породичног трговачког предузећа, али је млади Мухамед показивао више склоности ка војничкој каријери.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Почетком Првог светског рата ступио је, заједно са својим пријатељем Заимом Мостарлићем као добровољац у 3. босанско-херцеговачку пешадијску дивизију војске Аустроугарске. Током рата је добио чин поручника а по распаду Аустроугарске посвећује се трговачким пословима које је наследио од свог оца. Упоредо, наставио је и војничко усавршавање, ванредно полажући испите на Војној академији у Београду, у којој је 1938. године стекао чин мајора у резерви Југословенске краљевске војске.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Почетком Другог светског рата, Мухамед Хаџиефендић је мобилисан у Југословенску краљевску војску. Окупација Југославије га је затекла у Водицама код Сиња. Убрзо по стварању НДХ враћа се у родну Тузлу и активира у домобранству. Признат му је чин мајора и постављен је за команданта 3. бојне 8. пешадијске пуковније.

Хаџиефендићева легија[уреди | уреди извор]

Приликом напада српских устаника с Озрена на муслиманско мјесто Пурачић, почетком новембра 1941. године, домобране Хаџиефендићеве 3. бојне захватила је паника и почели су да беже. Хаџиефендић је с пиштољем у руци делимично завео дисциплину и вратио домобране на положаје, али је увидео да су далеко већи отпор пружили наоружани људи који су са подручја Босне и Херцеговине. Бојник Хаџиефендић је између осталог и због тога одлучио да оснује једну самозаштитну војну формацију организирану на територијалном принципу.

Хаџиефендић је 7. децембра посетио министра одбране у НДХ, Славка Кватерника, и изложио му своје предлоге. Кватерник се сложио с том идејом, те се Хаџиефендић вратио у Тузлу и 20. децембра позвао општинске начелнике, представнике војних власти и друге угледне људе на састанак на којем је договорено формирање оружане формације под називом „Добровољачки одјел народног устанка бојника Хаџиефендића“. Формација формирана је два дана касније и испрва се састојала од неколико чета распоређених по селима источно од Тузле и око Живиница. Непуна четири месеца касније, „Добровољачки одјел“ је био преименован у „Здруг добровољачке легије Хаџиефендића“, а у мају је добио свој коначан назив „Домобранска добровољачка дивизија“ или „Домдо дивизија“. Дивизија се састојала од команде у Тузли, и шест бојни распоређених по градовима и местима североисточне Босне (Тузли, Грачаници, Брчком, Бијељини, Зворнику и Пурачићу). Ова формација је била позната као „легија“ или муслиманска легија.

Хаџиефендић и 13. SS дивизија[уреди | уреди извор]

Бојник Мухамед Хаџиефендић је у политичком погледу био близак тзв. босанским аутономистима у Сарајеву, политичкој групацији која се залагала за издвајање Босне и Херцеговине из састава НДХ и њено стављање под немачки протекторат, што сведоче и извјештаји представника полицијског аташеа у њемачком конзулату у Сарајеву, Рудолфа Треуа. С тим у вези, припадници УНС-а су саставили неколико поверљивих извештаја о "противдржавном раду" мајора Хаџиефендића, сликајући најцрњим бојама његову дивизију. Хаџиефендић је подржао оснивање SS дивизије чији би припадници били искључиво босанско-херцеговачки муслимани, јер су аутономисти тај корак схватали као немачку подршку њиховим захтевима. У сврху придобијања подршке за врбовање добровољаца, Хаџиефендић је током марта и априла 1943. обишао неколико босанских градова, а напослетку је и сам приступио у Waffen SS, где је добио чин SS-Sturmbannführera (мајора). Међутим, његов пример нису следили други официри ДОМДО пуковније: неколико њих је одмах дезертирало у партизане (међу њима и чувени књижевник Меша Селимовић[тражи се извор]), упутивши више прогласа муслиманима да не иду у SS, већ да подрже партизане. То је за власти НДХ било превише, па је бојник Хаџефендић одмах смењен с места команданта ДОМДО пуковније. Ипак, није се активирао ни у Waffen SS-у, због здравствених проблема. Цијело лето 1943. је провео на лечењу у Загребу, а вратио се у Тузлу у септембру исте године.

Смрт[уреди | уреди извор]

Након што су партизани заузели Тузлу 2. октобра, Хаџиефендићу је у првом реду остављена слобода, али су партизани напокон одлучили да га као опасног политичког противника ликвидирају. Хаџиефендић је ухапшен 7. новембра и изведен пред војни суд. У пресуди је наведено да је Хаџиефендић био "један од главних организатора SS формација за немачку војску", чиме је "служио окупатору и радио против интереса народа, у првом реду муслимана, чије је синове (...) бацао у ратну кланицу за рачун окупатора", те да је "приликом последњег покушаја окупатора и усташких банди да упадну у ослобођену Тузлу (...) роварио и радио против интереса Народно-ослободилачке војске, стварајући панику и уносећи немир међу становништво". Хаџиефендић је осуђен на смрт и стрељан заједно са преко педесет других грађана Тузле, муслимана, Хрвата и Срба које су комунисти оценили "непријатељским елементима". Његови посмртни остаци су касније пренети и сахрањени испред Јалске џамије у Тузли. Прије неколико година, дошло је до иницијативе да се бојник Хаџиефендић и службено рехабилитује и да се по њему назове једна улица у Тузли, али то је пропало због активности које је покренула Босанска странка.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Текст под називом „Истина о »Муслиманској легији«“ аутора V.Ј. објављен на интернет сајту Инфобиро 6. 3. 2010., Приступљено 20. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muhamed_Hadžiefendić&oldid=27562436”