Музеј парфемских бочица Пудар

С Википедије, слободне енциклопедије

Музеј парфемских бочица Пудар у Бездану, званично је основан 2014. године, експонатима приватне колекције сестара Биљане Пудар и Јелене Пудар Благојевић, која је почела да се скупља док су биле девојчице.[1][2]

Овакав изложбени простор је јединствен у овом делу Европе, који поред Барселоне у Шпанији, има вредну колекцију бочица која броји 3100 примерака, закључно са мајем 2020. године.[3] У музеју се могу пронаћи бочице парфема произвођача из различитих земаља. Па тако колекцију красе бочице многих познатих произвођача као што су Chanel, Guerlain, Jean Patou, Хермес, Burberry и многе друге познате куће.

У колекцији је најстарија колоњска вода, за коју је први пут рецепт кориштен још у 17. веку. Бочица из колекције је стара преко 40 година и она је једна од најстаријих и по рецептури и по годишту у овом Музеју. Док се међу експонатима налази и један од најскупљих парфема на свету креиран од стране британског дизајнера Клајв Кристијана и онај најскупљи омански „Амоуаге” легендарног парфемисте Геј Роберта.[4]

Интересовања колекционарки сестара Пудар су посебно усмерена ка „Ницхе” парфемима, који су једна нова ера филозофије мириса. Постоји веома интересатних прича о мирису, називу и бочици парфема. Суштина ових парфемских кућа је независнот и слобода стваралаштва. Па ћете у музеју ћете пронаћи један парфемски одељак ницхе парфемских кућа попут Amouage, Serge Lutens, Creed, Etata Libre D Orange, Clive Christian...

Поставка њихове колекције, у оквиру изложбе „Гламур у бочици”, била је у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада 2015. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Миришљави музеј у Бездану”. Приче са душом. Приступљено 30. 5. 2020. 
  2. ^ „Сестре из Бездана отварају музеј парфема”. Новости. Приступљено 30. 5. 2020. 
  3. ^ „Музеј парфема у Бездану јединствен у овом делу Европе”. РТВ. Приступљено 30. 5. 2020. 
  4. ^ „Музеј парфемских бочица сестара Пудар у Бездану”. ТОП Србија. Приступљено 30. 5. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]