Национални споменици Босне и Херцеговине

Стећци су најбројнији национални споменик БиХ

Национални споменици Босне и Херцеговине су културна добра настала људским или дјеловањем природе које се због својих вриједности сматрају значајним за Босну и Херцеговину. Одлуку о предложеним добрима доноси Комисија за заштиту националних споменика.

Одлуке о проглашењу неког добра за национални споменик доноси државна комисија за очување националних споменика у чијем саставу се представници три конститутивна народа Босне и Херцеговине и два члана из иностранства. Доносе се на основу утврђених критеријума, а спроводе се у складу са законом који регулише мјере заштите и рехабилитације добара.

У свом раду Комисија обезбјеђује поштивање усвојених међународних стандарда, заступа интерес Босне и Херцеговине код међународних организација (UNESCO), сарађује са Интерполом у случају оштећења или нестанка добра, и обавља многе друге процедуралне активности око националних споменика.

До септембра 2016. Комисија је 820 добара прогласила за национални споменик. Најзаступљенија добра на листи су:

• некрополе са стећцима, као најбројнија културна добра у Босни и Херцеговини
• џамије као најбројнији вјерски објекти
• хришћански вјерски објекти (цркве, манастири, самостани)
• гробља свих конфесија
• тврђаве, првенствено из средњовјековног периода
• зграде из османског, аустроугарског и југословенског периода
• умјетничка дјела
• мостови, претежно из османског времена

Три споменика су на UNESCO-овој листи мјеста свјетске баштине у Европи:

• Стари мост са историјским градским подручјем у Мостару,
• Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду,
• Стећци.

На листи се налазе 22 некрополе на територији Босне и Херцеговине, по три на подручју Србије и Црне Горе и двије на територији Хрватске.

Види још

• Списак националних споменика Босне и Херцеговине
• Списак културних добара Српске

Спољашње везе

• Стећци на Листи UNESCO-а на сајту balkans.aljazeera.net