Натријум хидрогенкарбонат

С Википедије, слободне енциклопедије
Натријум хидрогенкарбонат
СодиумБицарбонате.свг
Балл анд стицк модел оф а содиум цатион
Балл анд стицк модел оф а бицарбонате анион
Узорак натријум бикарбоната
Називи
ИУПАЦ назив
Натријум водоник карбонат
Други називи
Прашак за пециво, бикарб (лабораторијски сленг), бикарбонатна сода, нахколит
Идентификација
3Д модел (Јмол)
Бајлштајн 4153970
ChEBI
ChemSpider
ДругБанк
ЕЦХА ИнфоЦард 100.005.122
EC број 205-633-8
Е-бројеви Е500(ии) (регулатор киселости, ...)
КЕГГ[1]
МеСХ Содиум+бицарбонате
RTECS ВЗ0950000
УНИИ
  • [На+].ОЦ([О-])=О
Својства
НаХЦО
3
Моларна маса 84,0066 g mol−1
Агрегатно стање Бели кристали
Мирис без мириса
Густина
Тачка топљења (разлаже се на натријум карбонат почевши од 50°C[4][9][10])
Растворљивост 0,02 теж.% ацетон, 2,13 теж.% метанол @22°C.[7] нерастворан у етанолу
log P −0,82
Киселост (пКа)
  • 10,329[8]
  • 6,351 (угљена киселина)[8]
Индекс рефракције (nD) нα = 1,377 нβ = 1,501 нγ = 1,583
Структура
Кристална решетка/структура Моноклинична
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 87,6 J/mol K[11]
Стандардна моларна ентропија So298 101,7 J/mol K[11]
−950,8 kJ/mol[11]
−851,0 kJ/mol[11]
Фармакологија
Б05ЦБ04 (WХО) Б05XА02, QГ04БQ01
Начини употребе Интравенозно, орално
Опасности
Опасност у току рада Узрокује озбиљу иритацију ока
НФПА 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Здравствени код 0: Излагање под стањем ватре не би представљало опасност осим оне обичног горљивог материјала (нпр. натријум хлорид)Реацтивитy цоде 1: Нормаллy стабле, бут цан бецоме унстабле ат елеватед температурес анд прессурес. Е.г., цалциумСпециал хазардс (wхите): но цодеНФПА 704 фоур-цолоред диамонд
0
0
1
Тачка паљења не сагорева
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ):
ЛД50 (ЛД50)
4220 mg/kg (пацов, орално)[12]
Сродна једињења
Други ањони
Натријум карбонат
Други катјони
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Печени капкејк колачи, направљени у помоћ сода бикарбоне као средства за подизање теста

Натријум хидрогенкарбонат, сода-бикарбона или натријум бикарбонат (ИУПАЦ име: натријум водоник карбонат, NaHCO3) је бели прах који је растворљив у води.[13] То је со коју чине натријумски катјон (Na+) и бикарбонатни ањон (HCO3). Сода бикарбона је бела чврста материја која је кристална, али често се појављује као фини прах. Има благо слани, алкални укус који подсјећа на соду за прање (натријум карбонат). Природни минерални облик је нахколит. Он се састоји се од минерала натрона и налази се растворен у многим минералним изворима.

Номенклатура[уреди | уреди извор]

С обзиром да је одавно позната и нашироко се користи, ова со има многа сродна имена као што су сода бикарбона, пекарска сода и бикарбонатна сода. Израз baking soda је чешћи у Сједињеним Државама, док се назив бикарбонатна сода чешће користи у Аустралији и Британији.[14] У колоквијалној употреби, називи натријум бикарбоната и соде бикарбонс често се скраћују; форме као што су натријум бикарб, бикарб сода, бикарбонат и бикарб су уобичајени.

Реч saleratus, од латинског сал æратус (што значи „газирана со”), била је у широкој употреби у 19. веку за бикарбонат натријума и бикарбонат калијума. Овај материја је познат као један од адитива за храну, са Е бројем Е500.

Префикс би у бикарбонату потиче из застарелог система именовања и заснива се на запажању да постоји два пута више карбоната (CO3) по натријуму у натријум бикарбонату (NaHCO3) него у натријум карбонату (Na2CO3). Савремене хемијске формуле ових једињења изражавају њихове прецизне хемијске композиције (које су биле непознате када су имена натријум карбонат и натријум бикарбонат формирана) као натријум хидрогенкарбонат (NaHCO3) и натријум карбонат (Na2CO3). Ова имена су недвосмислена, јер натријум увек има +1 оксидационо стање и карбонат -2 оксидационо стање.

Хемијске особине[уреди | уреди извор]

Раствор натријум бикарбоната реагује слабо базно због хидролизе.

То је један од адитива кодиран од стране Европске уније, идентификован иницијалима Е500.

Растворен у води даје базну средину. Реагује са киселинама и тако разблажен, ослобађа воду и угљен-диоксид.

Због своје способонсти да реагује са киселинама, користи се и у фармацеутској индустрији као антацид и против горушице.

Прекомерну употребу треба избегавати, јер утиче на пХ вредност желуца. Вишак натријума повећава крвни притисак (повећава ризик од хипертензије и едема).

Добијање[уреди | уреди извор]

Осим Солвејевог поступка, сода бикарбона се добија и увођењем CO2 у водени раствор натријум карбоната.

Употреба[уреди | уреди извор]

Користи се у производњи прашка за пециво,[15] у козметици, и производњи пенушавих пића.

Кување[уреди | уреди извор]

Нарастање[уреди | уреди извор]

У припреми хране се сода бикарбона првенствено користи при печењу као средство за нарастање пецива. Када реагује с киселином, ослобађа се угљен диоксид што узрокује ширење теста, и формира се карактеристична текстура и гранулација у палачинкама, колачима, брзом хлебу, содном хлебу и другим печеним и прженим намирницама. Ова кисело-базна реакција може се генерички приказати на следећи начин:[16]

NaHCO3 + H+ → Na+ + CO2 + H2O

Кисели материјали који изазивају ову реакцију укључују хидроген фосфате, крем од винског камена, лимунов сок, јогурт, необрано млеко, какао и сирће. Сода бикарбона се може користити заједно са киселим тестима, која су природно кисела, чинећи производ лакшим и са мање заступљеним киселим укусом.[17]

Топлота такође може сама по себи да узрокује да бикарбонат делује као средство за подизање при печењу због термичког разлагања, ослобађајући угљен диоксид на температурама изнад 80 °Ц (180 °Ф)), на следећи начин:[18]

2 NaHCO3 → Na2CO3 + H2O + CO2

Када се користи на овај начин, без присуства киселих састојака (било у тесту или употребом прашка за пециво који садржи киселину), ослобађа се само половина доступног CO2 (један молекул CO2 се формира на свака два еквивалента НаХЦО3). Поред тога, у недостатку киселине, термичким распадањем натријум бикарбоната настаје и натријум карбонат, који је јако алкалан и даје печеном производу горак, „сапунасти” укус и жуту боју. Пошто се реакција одвија споро на собној температури, смеше (теста за колаче итд.) могу се оставити да стоје без нарастања док се не загреју у рерни.

Када се додаје киселина, алкални састојци, као што су пуномасно млеко или холандски-прерађени какао се обичнно додају печеној храни да би се избегао прекомерни кисели укус додате киселине.[19]

Прашак за пециво[уреди | уреди извор]

Прашак за пециво, такође се продаје за употребу у припреми хране у облику који садржи око 30% бикарбоната и разне киселе састојке који се активирају додавањем воде, без потребе за додатним киселинама у медијуму који се припрема.[20][21][22] Многи облици прашка за пециво садрже натријум бикарбонат у комбинацији са киселим калцијум фосфатом, натријум алуминијум фосфатом или тартарним кремом.[23] Сода бикарбона је алкална; киселина која се користи у прашку за пециво спречава формирање металног укуса када хемијска промена током печења ствара натријум-карбонат.

Друго[уреди | уреди извор]

Сода бикарбона се понекад користила у кувању зеленог поврћа, јер му даје јарко зелену боју - што је описано као вештачки изглед - захваљујући реакцији са хлорофилом при чему настаје хлорофилин.[24] Међутим, то има тенденцију да утиче на укус, текстуру и нутритивни садржај и стога више није уобичајена пракса.[25]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б Хаyнес, п. 4.90
  5. ^ а б в Хаyнес, п. 5.194
  6. ^ а б в „Содиум Бицарбонате” (ПДФ). Унитед Натионс Енвиронмент Программе. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 16. 5. 2011. 
  7. ^ Еллингбое ЈЛ, Руннелс ЈХ (1966). „Солубилитиес оф Содиум Царбонате анд Содиум Бицарбонате ин Ацетоне-Wатер анд Метханол-Wатер Миxтурес”. Ј. Цхем. Енг. Дата. 11 (3): 323—324. дои:10.1021/је60030а009. 
  8. ^ а б Хаyнес, п. 7.23
  9. ^ Пасqуали I, Беттини Р, Гиордано Ф (2007). „Тхермал бехавиоур оф дицлофенац, дицлофенац содиум анд содиум бицарбонате цомпоситионс”. Јоурнал оф Тхермал Аналyсис анд Цалориметрy. 90 (3): 903—907. дои:10.1007/с10973-006-8182-1. 
  10. ^ „Децомпоситион оф Царбонатес”. Генерал Цхемистрy Онлине. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 1999. Приступљено 28. 6. 2010. 
  11. ^ а б в г Хаyнес, п. 5.19
  12. ^ Цхамберс M. „Содиум бицарбонате [УСП:ЈАН]”. ЦхемИДплус. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 
  13. ^ Холлеман, А. Ф.; Wиберг, Е. "Инорганиц Цхемистрy" Ацадемиц Пресс: Сан Диего. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
  14. ^ „What's the difference between bicarbonate of soda, baking soda and baking powder?”. ThatsLife! Pacific Network. 
  15. ^ „Arm & Hammer Baking Soda - Basics - The Magic Of Arm & Hammer Baking Soda”. Armhammer.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2009. Приступљено 30. 7. 2009. 
  16. ^ Bent AJ, ур. (1997). The Technology of Cake Making (6 изд.). Springer. стр. 102. ISBN 9780751403497. Приступљено 12. 8. 2009. 
  17. ^ Cascio J. „Sourdough” (PDF). University of Alaska Fairbanks Cooperative Extension Service. FNH-00061. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 3. 2016. Приступљено 2. 5. 2017. 
  18. ^ „The Many Practical Uses of Baking Soda in the Kitchen”. About.com Food. Приступљено 22. 1. 2017. »In a nutshell, the uses for baking soda are many: It deodorizes, neutralizes, and cleans all without the toxic mess of most commercial products.« 
  19. ^ „Baking 101: The Difference Between Baking Soda and Baking Powder”. Joy the Baker. Приступљено 4. 8. 2015. 
  20. ^ Czernohorsky JH, Hooker R. „The Chemistry of Baking” (PDF). New Zealand Institute of Chemistry. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 11. 2016. Приступљено 22. 1. 2017. 
  21. ^ „Baking Soda and Baking Powder”. FineCooking.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2017. 
  22. ^ „Baking Soda FAQs”. Arm & Hammer Multi-Brand. Church & Dwight Company. What is the difference baking soda and baking powder?. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2017. Приступљено 20. 7. 2017. 
  23. ^ „Glossary Ingredients”. Cooking.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2013. Приступљено 31. 5. 2020. 
  24. ^ Srilakshmi B (2003). Food Science. New Age International. стр. 188. ISBN 978-81-224-1481-3. 
  25. ^ Sukhadwala S. „Bicarbonate of soda recipes”. BBC Food. Приступљено 20. 7. 2017. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]