Научни часопис

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна страна првог издања Натуре, 4. новембер 1869.
Насловна страна немачког медицинског часописа из 1718.

Научни часопис је периодично издање чија сврха је унапређење науке, најчешће објављивањем нових истраживања. Већина часописа је уско специјализована на неком подручју науке, иако неки часописи као што је «Натуре» обрађују теме из ширег спектра подручја науке. Историја научних часописа почиње 1665. године када су француски Јоурнал дес сцаванс и енглески Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy почели периодично објављивати резултате истраживања.[1] Отада се број научних часописа почео знатно повећавати. Чланци у научним часописима представљају најновија истраживања и резултате у подручју које часопис покрива. Често су за неупућене особе тешко разумљиви, јер су намењени истраживачима одређеног подручја и напредним студентима.

Типови чланака[уреди | уреди извор]

Постоји неколико типова чланака у научном часопису, иако тачна терминологија и дефиниције варирају зависно од подручја о којима говоре и од самог научног часописа. Упркос томе научни часописи често укључују такозване "комуникације", које представљају кратке описе важних тренутних истраживања, а укључене су у тренутно издање јер се сматрају хитнима; "истраживачке белешке", које су сматрају мање важним или хитним од "комуникација", а описују тренутна истраживачка сазнања. Један од типова је и чланак (научни рад), који се протеже на пет до двадесет страница, и представља потпуни опис тренутних истраживачких сазнања. У чланцима постоје знатне варијације између научних подручја и часописа, јер постоје математички чланци и чланци из рачунарске науке који су дугачки и до 80 страница. Додатни чланци садрже велики удео табличних података који су резултат тренутног истраживања, а могу бити кратки или у стотинама страница већином с нумеричким подацима. Неки научни часописи такву врсту података објављују електроничким путем на Интернету. "Прегледни чланци" (Ревиеw артицлес) не покривају одређено истраживање, него скупљају резултате многих других чланака с одређеном темом у кохерентни текст о стању подручја науке о којем се говори. Прегледни чланци пружају информације о теми и омогућују упућивање научних обавести о оригиналном истраживању.

Форма научног часописа[уреди | уреди извор]

Облик научних чланака може се јако разликовати од часописа до часописа. Упркос тога, многи од њих следе ИМРАД шему, коју је препоручио Интернационални комитет едитора медицинских журнала (ИЦМЈЕ). Такви чланци започињу с кратким прегледом (такозвани апстрацт), који заузима од једног до четири сажета одломка. Увод описује позадину истраживања укључујући и расправе о сличним истраживањима. Експериментални део или такозвани материјали и методе показују како се истраживање одвијало. Резултати и расправа су део научног часописа који приказују последице и смисао истраживања. На крају долази закључак, који научно истраживање смешта у контекст и описује начине даљњег истраживања. Неки часописи попут Сциенце укључују у форму часописа и део с вестима у којем су описане научни догађаји. Ти чланци су обично писани од стране научних новинара, а не самих научника.

Електронско издаваштво[уреди | уреди извор]

Једна од форми електронског издаваштва је истовриједан уобичајеном часопису на папиру. Од 2006. године готово сви научни часописи објављују своју електронску верзију; а неки су се чак и ограничили само на електронско издаваштво свог научног садржаја. Многе библиотеке купују електронску верзију часописа, а уобичајену верзију часописа (папирну) потражују само кад се ради о најтраженијим насловима. Постоји одређени размак од неколико месеци пре него се часопис објави уобичајеним путем, што папирне часописе чини неидеалним форматом за објављивање најновијих истраживања. Зато многи издавачи одмах објављују електронску верзију часописа, јер притом није потребна одгодба као у часопису папирног формата.

Цена[уреди | уреди извор]

Многи научници и књижничари дуго су протествовали против цене научних часописа. Како би омогућили истраживачима електронски приступ часопису, универзитети купују дозволу за приступ одређеној локацији, чиме се остварује приступ часописима било где унутар универзитета. То може бити врло скупо, понекад чак и скупље од уобичајеног издања часописа, иако се то одражава на броју људи који користе тај приступ. Тако на пример уобичајено издање часописа кошта само одређену особу која часопис купује, док електроничком часопису приступ има много више људи. Забринутост око цене и отвореног приступа часопису довела је до стварања часописа с бесплатним приступом као на примјер Публиц Либрарy оф Сциенце фамилy, и часописа с делимично отвореним и мање плаћеним приступом, као на пример Јоурнал оф Хигх Енергy Пхyсицс.

Ауторско право[уреди | уреди извор]

У већини случајева аутор чланка мора пренети ауторско право на издавача часописа. Издавачи сматрају да је то неопходно како би заштитили права аутора. Многи аутори сматрају тај обичај незадовољавајућим, и жељели би задржати права за себе, а издавачу дати неопозиву дозволу објављивања. Нека од права аутора чланака су и право на поновну употребу делова часописа у ауторовом будућем раду, и дистрибуирање ограниченог броја копија.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ D. А. Кроницк, Хисторy оф Сциентифиц анд Тецхницал Периодицалс, 2нд ед. Сцарецроw, 1976

Литература[уреди | уреди извор]

  • А.Ј. Меадоwс, ед. Тхе Сциентифиц Јоурнал. Лондон : Аслиб, ц1979. ISBN 0-85142-118-0
  • Р.Е. Абел ет ал. "Сцхоларлy Публисхинг: Боокс Јоурналс, Публисхерс, анд Либрариес ин тхе Тwентиетх Центурy" Н.Y.: Wилеy, 2002. ISBN 0-471-21929-0
  • D.W. Кинг ет ал. "Сциентифиц Јоурналс ин тхе Унитед Статес: тхеир Продуцтион, Усе, анд Ецономицс. Строудсберг, ПА: Хутцхинсон-Росс, 1981 ISBN 0-87933-380-4

Спољашње везе[уреди | уреди извор]