Назогастрична интубација

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Назогастрична интубација
Кендалл стомацх тубе Фр18.јпг
Желудачна сонда (тип Левин), 18 Фр × 48 (121 цм)
ИЦД-9-CM96.07, 96.6

Назогастрична интубација или носножелудачна интубација је медицински процес која се заснива на уметању гумене или пластичне сонде (назогастричне цеви или НГ цеви) дуге 80 цм, промера 3—10 мм, чији врх има више отвора, кроз нос, преко грла наниже све до желудца. Служи за сакупљање желудачаног садржаја код ретенције, за вештачку исхрану, испирање желуца код тровања и код дијагностичких процедура.

Орогастрична интубација или усножелудачна интубација је сличан процес назогастричној интубацији, који се од ње разликује по томе што се уметање сонде (орогастричне сонде) обавља кроз уста.[1]

Врсте сонди[уреди | уреди извор]

Шематизовани приказ методе
Врсте сонди Намена
Сонда за црпљење задржаног желучаног садржаја
  • Користи се у постоперационом периоду након операција на желуцу и танком цреву, када се шије њихов зуд.
  • Сонда остаје неколико дана док анастомоза не зарасте, или до успостављањка перисталтике и почетка исхране на уста.
  • Ставља се након готово свих абдоминалних операција, јер се скоро редовно развија пареза

желуца и цриева, која доводи до застоја садржаја и до повраћања.

  • Желучана сонда је значајна и у лечењу паралитичког илеуса.
  • Примена назогастричне, а у новије време и назјејуналне сонде, индикована је код акутног панкреатитиса.
  • Преко насогастричне сонде се може пратити количина крварења из гастроинтестиналног тракта.
Сонде за исхрану
  • Стављаја се болесницима који дуже време не могу примати храну на уста.
  • Преко сонде се може спроводити дуготрајна исхрана.
  • Након 7 дана потребно је променити положај у носници ради превенције декубитуса.
  • На овај начин могу да се заједно са храном дају и различити лекови.
Сонда за испирање желуца
  • Ова сонда један је од најбољих начина којим се отрови могу одстранити из система за варење.
  • Употребљавају се топла вода (37 °Ц) или физиолошки раствор, који се у сонду и желудац убацују преко левка.
  • Спуштањем левка течни садржај се евакуише из желудца.
  • Појединачно се улива 100-300 мЛ течносати док се не добије потпуно бистар садржај.
  • Након испирања као антидот даје се активни угаљ и то 4-5 кашичица у 100-200 мЛ воде.
Дијагностичка сонда
  • Преко ове сонде се дају контрастна средства, и узимају узорци желудачаног сока ради испитивања гастричне секреције.

Индикације и контраиндикације[уреди | уреди извор]

Индикације
  • опструкције желуца
  • аспирација садржаја желуца због дијагностичких процедура (волумен, ацидитет, крв),
  • растерећење (декомпресија) желуца — спечавање регургитације, повраћање и евентуалне аспирацие желудачаног садржаја, код атоније желуца, илеуса,
  • давање лекова
  • одстрањивање садржаја желуца (нпр код тровања)
  • храњење болесника (терапеутска перорална метода вештачке исхране)
Контраиндикације
  • назофарингеална и езофагеална опструкција,
  • тешка максилофацијална траума,
  • некориговани поремећаји коагулације,
  • коматозни болесници код којих није осигуран дисајни пут,
  • гутање киселине или лужине, ако је прошло више од 30 минута,
  • повреде носа (тада се сонда ставља кроз уста),
  • прострелне ране врата,
  • Зенкеров дивертикулум.

Варикозитети једњака су се раније сматрали контраиндикацијом, али нема података о штетним ефектима поступка у таквим случајевима.

Начин извођења[уреди | уреди извор]

Након што се болеснику детаљно обијасни цео поступак итубације, приступа се њеном извођењу тако што се прво пацијент поставља у седећи положај. Ако због природе болести пацијент не може седити, поступак се изведи у лежећем положају.

Потом се врши локална анестезија слузокоже носне шупљине лидокаинским спрејем или гелом помоћу 10 мл шприца.

Након што се измери дужину назогастричне сонде (од носа, преко ушију до епигастријима), врши се њено маркирање и премазивање лидокаинским гелом.

Док пацијент седи са мало нагнутом главом сонда се уводи кроз носну шупљину (не према горе) пут назад а затим према доле ка једњаку, при чему се може наићи на мали отпор приликом уласка у носни део ждриела. Сонда се затим лагано ротира,. Када пацијент осети сонду, од њега се тражи да почне гутати пљувачку, док испитивач нежно гура сонду у једњак и то до тачке која је одређена маркером на тубусу.

Ако пацијент може нормално говорити, сонда је на добром месту, уколико се почне гушити, грешком је доспала у душник и треба се деломично извадити, и наставити поступак. Такође у случају обилнијег крварења из носа треба прекинути поступак

Када је сонда постављена, шприцем од 50 кубика упумпава се ваздух у сонду, аускултацијом епигастријума треба да се чује шум изазван уласком ваздуха.

На крају поступка сонду треба учврстити лепљивом траком на носу и лицу.

Компликације[уреди | уреди извор]

Компликације током примене назогастричне интубације су могуће, али ретке. Оне су обично лакше природе, и најчешће су:[2]

Понекад се могу јавити и теже компликације, које могу бити:

  • ерозија носа на месту где је сонда фиксиран,
  • оштећења ларингса,[3]
  • езофагеална перфорација,
  • оштећење хируршке анастомоза,
  • пулмонална аспирација желудачног садржаја,
  • колапс плућа,
  • врло ретко, интракардијална или медијастинална пенетрација.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Нутритион суппорт фор адултс: орал нутритион суппорт, ентерал тубе феединг анд парентерал нутритион”. НИЦЕ. 08. 2017. Приступљено 16. 6. 2019. 
  2. ^ Јовић, Р., & Комазец, З. [2000]. Употреба назогастричне сонде у хирургији ларинкса. Медицински преглед, 53(9—10), 457-462.
  3. ^ Софферман, Р.А., Хуббелл, Р.Н. (1981) Ларyнгеал цомплицатионс оф насогастриц тубес. Анн Отол Рхинол Ларyнгол, 90(5 Пт 1): 465-8

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nazogastrična_intubacija&oldid=22012081”