Нефелометрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Нефелометар

Нефелометрија је техника за одређивања мутноће узорка путем пропуштања светлости кроз њега. У нефелометрији, за разлику од турбидиметрије, мерење интензитета светлости се врши под углом у односу на правац извора светлости.[1]

Ова техника је у широкој употреби у клиничким лабораторијама, јер се она релативно лако може аутоматизовати. Она је базирана на принципу да разблажена суспензија малих честица расипа светлост (обично ласерску светлост) пропуштену кроз њу, уместо да је једноставно апсорбује. Количина расипања се одређује сакупљањем светлост под углом од обично 70 или 75 степени.

Нефелометрија се користи у имунологији за одређивање нивоа IgM, IgG и IgA.[2] Антитела и антигени се помешају у концентрацијама на којима се само мали агрегати формирају, тако да се они не исталоже брзо. Количина расуте светлости се мери и пореди са расутом количином стандардне дисперзије.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марy C. Хавен; Грегорy А. Тетраулт; Јералд Р. Сцхенкен (1994). Лабораторy Инструментатион. Јохн Wилеy анд Сонс. ИСБН 978-0-471-28572-4. 
  2. ^ MedlinePlus енциклопедиа 003545

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]