Нековалентно везивање
Нековалентна веза је тип хемијске везе која није базирана на постојању заједничког електронског пара, него на постојању дисперзнијих варијанти електромагнетних интеракција. Нековалентна веза је доминантни тип везе узмеђу супермолекула у супермолекуларној хемији.[1] Нековалентне везе су критичне у одржавању тродимензионалне структуре великих молекула, као што су протеини и нуклеинске киселине, и учествују у многим биолошким процесима у којима се велики молекули специфично и транзијентно међусобно везују. Енергија која се ослобађа формирањем нековалентних веза је реда величине 1-5 кцал по молу.[2] Постоје четири типа нековалентних интеракција: водоничне везе, јонске везе, ван дер Валсове силе и хидрофобне интеракције.[2] Нековалентне интеракције спајају два ДНК ланца у двоструком хеликсу, стабилизују секундарну и терцијарну структуру протеина, омогућавају везивање ензима и супстрата, као и везивање антитела и антигена.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Noncovalent bonding in Supramolecular Chemistry - Christoph A. Schalley
- ^ а б Noncovalent bonds – Molecular Cell Biology (textbook), Lodish, Berk, Zipursky, Matsudaira, Baltimore, Darnell.
- ^ Noncovalent bonding Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2013) - Kimball's biology (textbook), 1995 ed.