Непосредна демократија

Непосредна демократија или директна демократија је облик владавине, где сви људи заједно одлучују о свим стварима од јавног значаја. Карактеришу је велике скупштине народа, познате још и као зборови, сабори и слично.

Историја директне демократије

Сматра се да је настала у демократским градовима-државама старе Грчке, од којих је најутицајнија била Атина, где су се на централном градском тргу (грч. агора) окупљали сви одрасли грађани (жена, деца, странци и робови су били искључени) да би расправљали и одлучивали о заједничким стварима. Грађани су се ротирали на јавним функцијама, а коцка је била јемство непристрасности. Платон критикује овај систем и залаже се за власт филозофа тј. стручњака.

Начин непосредног демократског одлучивања је био развијен у Срба за време Отоманског царства у виду сеоских зборова, али је народна самоуправа била ограничена турским законима. У времену после Првог и Другог српског устанка, а пре коначног учвршћења монархистичке власти, јављају се бројни народни сабори и скупштине.

Непосредно демократско одлучивање почело се развијати за време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) у виду збора радника, радничких савета, скупа станара, кућних савета, месних заједница, интересних заједница и делегатског система.

Директна демократија данас постоји, законски призната, у многим мањим кантонима Швајцарске, где читав народ једног места периодично излази на трг и (често након вишедневних расправа), доноси сопствене локалне законе.

Најчувенији савремени облици директне демократије су се јавили у Аргентини, током народног устанка почетком 21. века, у виду станарских и суседских скупштина, као и у виду фабричких савета.

Критика представничке демократије

Поборници директне демократије тврде да се реч демократија данас свела на "право људи да изаберу своју владу" (Призма речник) и да се ово схватање демократије манифестује кроз “изборне циркусе“ који се константно изнова јављају и у којима постаје све теже убедити људе да у њима учествују.

Они даље тврде да је парламентарна демократија “луткарска представа” која даје средства и моћ елити и "професионалним политичарима", а одузима од народа. Избори, и остали "моменти демократског учешћа", нису ништа друго до део фолклора који даје парламентарном капитализму легитиман изглед.

“Требало би стати на пут смешној идеји, коју пропагирају шефови, да смо ми дошли на овај свет да бисмо се међусобно такмичили. Врата ка праведнијем свету се отварају оног момента када се одбаце неједнакост и надметање (пре свега тржишно), а равноправност и сарадња постану водећи принципи у нашим животима.”

Филозофија

Директна демократија тежи борби за радикалну демократизацију свих процеса везаних за доношење одлука у друштву. Када се говори о директној демократији, говори се о једнакости између појединаца као основи за организовање друштва.

За разлику од парламентарне демократије у којој се од људи тражи да прихвате или одбаце идеје које пред њих стављају "експерти", у директној демократији се претпоставља да су људи способни да сами одлуче шта је за њих најбоље. Према директно-демократској филозофији, организационе одлуке компаније треба да се доносе на састанцима који су отворени за све раднике.

Принципи

Америчка феминисткиња Џо Фримен (Jo Freeman) написала је 1971. памфлет "Тиранија неструктурираности" у ком критикује неформалне структуре и хијерархије америчког феминистичког покрета тог времена. У суштини, она у памфлету тврди да је директно-демократским организацијама потребна јасна формална структура, јер се у супротном, због пријатељских односа, јавља "скривена" хијерархија.

Овај памфлет наводи следеће директно-демократске принципе:

• Поверити одређене одговорности одређеним појединцима, за одређене задатке, користећи демократске процедуре. Када сви знају ко је одговоран за одређени задатак, сви знају са киме да се консултују око потенцијалних нејасноћа.
• У сваком тренутку, они којима су задаци поверени одговорни су пред групом која им је поверила тај задатак.
• Расподелити задатке на што је могуће више људи. Овим се спречава монополизација моћи, и од људи који су на ауторитарним позицијама се тражи да се консултују са осталима у току процеса.
• Ротирати задатке међу појединцима. Задаци који се задржавају предуго на једној особи почињу да буду виђени као 'власништво' те особе и тешко их је се одрећи или их вратити натраг под контролу групе.
• Задатке додељивати на основу рационалног критеријума. Способност, интересовања и одговорност треба да буду основни критеријуми приликом избора. Особама треба дати прилику да стекну неке нове вештине, али ово се најбоље врши путем добре размене вештина, а не методом "потони или научи да пливаш", који чак може имати деморализациони ефекат.
• Ширити информације свима, што чешће, јер информација је моћ. Што више нека особа зна о томе како нешто функционише и шта се дешава, то ће бити политички ефективнија.
• Осигурати једнака права приступа средствима. Приступ рачунару или одређеној алатки може бити одлучујући за нечије могућности унутар групе.

Када се ови принципи примене, велика је шанса да, без обзира на то који се вид организационе структуре на крају изабере, цела група има моћ а не само пар појединаца или нека неформална елита.

Проблеми

Унутар директно-демократских група, не постоје шефови који деле наређења. Најчешће не постоји ни систем кажњавања, као што је отказ, који би гарантовао детаљно извршавање задатка. Стога, сарадња зависи највише од иницијативе самих чланова групе. Непридржавање онога што је већ договорено и не преузимање одговорности представља саботажу за саму кооперацију унутар групе, и умањује шансе за постизање жељеног циља.

Понекад се чини да унутар директно-демократских група радикалних идеја постоји више него било где другде. Ово има смисла, пошто је већа могућност да особа буде “своја” у директно-демократском окружењу, него што би то била у 'великом, поквареном свету'. Због овог, и других разлога, сукоби између различитих личности се неминовно дешавају. Решење није у томе да се ови конфликти поричу, угуше или забране, већ да се усмере у правцу у коме би допринели јачању групе и, на крају, помогли да се достигне циљ коме се тежи (добар пример овога је уређивање Википедије).

Литература

• Царy, M.; Сцуллард, Х. Х. (1967). А Хисторy Оф Роме: Доwн То Тхе Реигн Оф Цонстантине (2нд изд.). Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс. 
• Цронин, Тхомас Е. (1989). Дирецт Демоцрацy: Тхе Политицс оф Инитиативе, Референдум анд Рецалл. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс. 
• Елстер, Јон (1998). „Интродуцтион”. Ур.: Елстер, Јон. Делиберативе Демоцрацy. Цамбридге Студиес ин тхе Тхеорy оф Демоцрацy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521592963. Архивирано из оригинала 28. 03. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2018. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
• Фисхкин, Јамес С. (2011). Wхен тхе Пеопле Спеак. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780199604432. 
• Голаy, Винцент (2008). Сwисс Политицал Институтионс. Иллустратед бy Миx & Ремиx. Ле Монт-сур-Лаусанне: Éдитионс лоисирс ет пéдагогие. ИСБН 9782606012953. 
• Гутманн, Амy; Тхомпсон, Деннис Ф. (2004). Wхy Делиберативе Демоцрацy?. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 9780691120188. Приступљено 08. 04. 2014. 
• Хирсцхбüхл, Тина (2011а), Тхе Сwисс Говернмент Репорт 1, Федерал Департмент оф Фореигн Аффаирс ФДФА, Пресенце Сwитзерланд — преко YоуТубе 
• Хирсцхбüхл, Тина (2011б), Тхе Сwисс Говернмент Репорт 2, Федерал Департмент оф Фореигн Аффаирс ФДФА, Пресенце Сwитзерланд — преко YоуТубе 
• Хирсцхбüхл, Тина (2011ц), Хоw Дирецт Демоцрацy Wоркс Ин Сwитзерланд – Репорт 3, Федерал Департмент оф Фореигн Аффаирс ФДФА, Пресенце Сwитзерланд — преко YоуТубе 
• Хирсцхбüхл, Тина (2011д), Хоw Пеопле ин Сwитзерланд Воте – Репорт 4, Федерал Департмент оф Фореигн Аффаирс ФДФА, Пресенце Сwитзерланд — преко YоуТубе 
• Хирсцхбüхл, Тина (2011е), Сwитзерланд & тхе ЕУ: Тхе Билатерал Агреементс – Репорт 5, Федерал Департмент оф Фореигн Аффаирс ФДФА, Пресенце Сwитзерланд — преко YоуТубе 
• Кобацх, Крис W. (1993). Тхе Референдум: Дирецт Демоцрацy Ин Сwитзерланд. Дартмоутх Публисхинг Цомпанy. ИСБН 9781855213975. 
• Раафлауб, Курт А.; Обер, Јосиах; Wаллаце, Роберт W. (2007). Оригинс оф Демоцрацy ин Анциент Грееце. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 9780520932173. 
• Разса, Мапле. (2015) Бастардс оф Утопиа: Ливинг Радицал Политицс Афтер Социалисм. Блоомингтон: Индиана Университy Пресс.
• Росс, Царне (2011). Тхе Леадерлесс Револутион: Хоw Ординарy Пеопле Цан Таке Поwер анд Цханге Политицс ин тхе 21ст Центурy. Лондон: Симон & Сцхустер. ИСБН 9781847375346. 
• Смитх, Грахам (2009). Демоцратиц Инноватионс: Десигнинг Институтионс фор Цитизен Партиципатион (Тхеориес оф Институтионал Десигн). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. стр. 112. 
• Стокес, Сусан C. (1998). „Патхологиес оф Делибератион”. Ур.: Елстер, Јон. Делиберативе Демоцрацy. Цамбридге Студиес ин тхе Тхеорy оф Демоцрацy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521592963. Архивирано из оригинала 28. 03. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2018. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
• Wаттс, Дунцан (2010). Дицтионарy оф Америцан Говернмент анд Политицс. Единбургх Университy. стр. 75. ИСБН 9780748635016. 
• Загарри, Росемарие (2010). Тхе Политицс оф Сизе: Репресентатион ин тхе Унитед Статес, 1776–1850. Цорнелл Университy. ИСБН 9780801476396. 
• Арнон, Харел (Јануарy 2008). "А Тхеорy оф Дирецт Легислатион" (ЛФБ Сцхоларлy)
• Цронин, Тхомас Е. (1989). Дирецт Демоцрацy: Тхе Политицс Оф Инитиативе, Референдум, Анд Рецалл. Харвард Университy Пресс.
• Финлеy, M.I. (1973). Демоцрацy Анциент Анд Модерн. Рутгерс Университy Пресс.
• Фотопоулос, Такис, Тоwардс ан Инцлусиве Демоцрацy: Тхе Црисис оф тхе Гроwтх Ецономy анд тхе Неед фор а Неw Либераторy Пројецт (Лондон & НY: Цасселл, 1997).
• Фотопоулос, Такис, Тхе Мултидименсионал Црисис анд Инцлусиве Демоцрацy. (Атхенс: Гордиос, 2005). (Енглисх транслатион оф тхе боок wитх тхе саме титле публисхед ин Греек).
• Фотопоулос, Такис, "Либерал анд Социалист 'Демоцрациес' версус Инцлусиве Демоцрацy", Тхе Интернатионал Јоурнал оф ИНЦЛУСИВЕ ДЕМОЦРАЦY, вол.2, но.2, (Јануарy 2006).
• Гербер, Елисабетх Р. (1999). Тхе Популист Парадоx: Интерест Гроуп Инфлуенце Анд Тхе Промисе Оф Дирецт Легислатион. Принцетон Университy Пресс.
• Хансен, Могенс Херман (1999). Тхе Атхениан Демоцрацy ин тхе Аге оф Демостхенес: Струцтуре, Принциплес анд Идеологy. Университy оф Оклахома, Норман (ориг. 1991).
• Кöцхлер, Ханс (1995). А Тхеоретицал Еxаминатион оф тхе Дицхотомy бетwеен Демоцратиц Цонститутионс анд Политицал Реалитy. Университy Центер Луxембург.
• Маглебy, Давид Б. (1984). Дирецт Легислатион: Вотинг он Баллот Пропоситионс ин Тхе Унитед Статес. Јохнс Хопкинс Университy Пресс.
• Матсусака Јохн Г. (2004) Фор тхе Манy ор тхе Феw: Тхе Инитиативе, Публиц Полицy, анд Америцан Демоцрацy, Цхицаго Пресс
• Натионал Цонференце оф Стате Легислатурес, (2004). Рецалл оф Стате Оффициалс Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2004)
• Орр Акива е-боокс, Фрее доwнлоад : Политицс wитхоут политицианс – Биг Бусинесс, Биг Говернмент ор Дирецт Демоцрацy.
• Пимберт, Мицхел (2010). Рецлаиминг цитизенсхип: емпоwеринг цивил социетy ин полицy-макинг. Ин: Тоwардс Фоод Совереигнтy. http://pubs.iied.org/pdfs/G02612.pdf? е-боок. Фрее доwнлоад.
• Полyбиус (ц.150 БЦ). Тхе Хисториес. Оxфорд Университy, Тхе Греат Хисториес Сериес, Ед., Хугх Р. Тревор-Ропер анд Е. Бадиан. Транслатед бy Мортимер Цхамберс. Wасхингтон Сqуаре Пресс, Инц (1966).
• Реицх, Јоханнес (2008). Ан Интерацтионал Модел оф Дирецт Демоцрацy – Лессонс фром тхе Сwисс Еxпериенце. ССРН Wоркинг Папер.
• Сердüлт, Уwе (2014) Референдумс ин Сwитзерланд, ин: Qвортруп, Матт (Ед.) Референдумс Ароунд тхе Wорлд: Тхе Цонтинуед Гроwтх оф Дирецт Демоцрацy. Басингстоке, Палграве Мацмиллан, 65–121.
• Верхулст Јос ен Нијебоер Арјен Дирецт Демоцрацy е-боок ин 8 лангуагес. Фрее доwнлоад.
• Зиммерман, Јосепх Ф. (Марцх 1999). Тхе Неw Енгланд Тоwн Меетинг: Демоцрацy Ин Ацтион Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2011). Праегер Публисхерс.
• Зиммерман, Јосепх Ф. (Децембер 1999). Тхе Инитиативе: Цитизен Лаw-Макинг. Праегер Публисхерс.

Спољашње везе

• Директна демократија као интегрална примена изражавања непосредне воље грађана
• Директна демократија, истраживања, искуства и извори
• Покрет за директну демократију
• Непосредна демократија на сајту Curlie